 Упркос томе што је прича о мудрацима који доносе своје дарове тек рођеном Христу веома популарна, Библија садржи, веома мало података о њима. Све што знамо о овим људима настало је у ранохришћанској књижевности и развило се у свој данашњи облик у средњем вијеку.
Библија чак и не помиње њихов број. Широко распрострањена претпоставка да су била три мудраца (која се приписује Оригену) заснива се на броју поклона које су донијели Богомладенцу. Међутим, постоје многе традиције које указују на много већи број. На примјер, Јермени и Сиријци вјерују да је у Јерусалим стигло 12 мудраца са великом пратњом. У Јеванђељу, мудраци су означени грчком речју „μαγοι“. У античкој литератури постоје два значења овог појма, зороастријски свештеници персијског поријекла и вавилонски астролози који чине посебну групу занимања. Традиција о персијском поријеклу мудраца углавном је садржана у византијској иконографији. Европска умјетност или не помиње њихову етничку припадност, или је у потпуности корелира са арапским или византијским истоком. Свети Григорије Богослов је мудраце сматрао халдејским астролозима. Према Светом Матеју, мудраци су живјели негдје на истоку. Чињеница да су пратили Витлејемску звијезду око пет мјесеци наводи библијске научнике да вјерују да су можда живјели у Вавилону, Месопотамији или Индији. Истраживачи не само да се не забављају, већ и објашњавају могућност појаве необично сјајне звијезде, која води мудраце ка Исусу. На примјер, астроном Јохан Кеплер пише о периодичном појављивању коњункције Јупитера и Сатурна у сазвјежђу Риба, који се синхроно приближава Марсу и на крају даје сјајан небески феномен. Још од времена раног хришћанства, постојале су различите верзије времена када су мудраци посјетили Богомладенца Христа. Према древном источном предању, поклоњење мудраца догодило се након сусрета Исуса Христа са Симеоном Богопримцем а прије бјекства свете породице у Египат. Међутим, постоји много других датума за овај догађај. Јустин Мученик пише да су „одмах по Његовом рођењу дошли да му се поклоне мудраци из Арабије, дошавши најприје к Ироду, који је тада зацарио у твојој земљи“ (Дијалог са Трифоном, 77). Према Светом Јовану Златоустом и Св. Теофилакту звијезда се указала мудрацима прије рођења Христовог. "Звијезда се јави мудрацима прије Рођења Христова. Пошто су имали провести много времена на путу, зато им се звијезда јави дуго времена прије Рођења Спасова, да би они могли благовремено стићи у Витлејем и поклонити се Христу док је још био у повоју". Св. Јован Златоуст, такође, каже: „Мудраци нису дошли Мајци у вријеме порођаја, нити су знали када је Она родила. Зато нису имали разлога да доносе било какве закључке о будућности на основу кретања звијезда. Напротив, видевши звијезду која се појавила у њиховој земљи много прије Христовог рођења, отишли су да погледају Онога који се родио“ (Св. Јован Златоусти, Тумачење Св. Матеја Јеванђелисте, 63). Други антички аутори, као што је Јевсевије Памфил (Црквена историја, књига 1, поглавље 8), вјерују да се поклоњење мудраца одвија отприлике у другој години након Христовог рођења. Пошто се имена мудраца не помињу у Библији, немогуће их је тачно навести. Према најпопуларнијој верзији, која потиче из црквених и апокрифних традиција средњовјековног Запада, звали су се Гаспар, Мелхиор и Валтазар. Конкретно, ово су имена на мозаику Цркве Сан Аполинаре Нуово (ова црква је важан ранохришћански споменик у италијанском граду Равени). Први пут се јављају у списима бенедиктинског монаха Беде Преподобног (око VI вијека). Ранохришћанска литература нуди неколико других верзија, према којима су се мудраци звали Авимелех, Ахузат и Фихол (Ориген); Хормизд, Јазгерд и Пероз (сиријска традиција) итд. Грчка и јеврејска традиција такође имају своје верзије. Према теорији епископа Цезарија од Арлеса (Caesarius of Arles), мудраци су били краљеви са истока. Идеја да су мудраци краљеви постала је утемељена у средњовјековној Европи послије 9. вијека. Традиционално се сматра да је Мелхиор био краљ Арабије, Гаспар је био краљ Тарса, а Балтазар је био краљ Етиопије. Неки од светих Отаца мисле да су мудраци били из Персије. Тако мисле: свети Јован Златоусти, свети Кирил Александријски, блажени Теофилакт и други. Други пак од Отаца сматрају да су мудраци били из Арабије. Тако сматрају свети мученик Јустин Философ, свети Кипријан, свети Епифаније. А тако сматрају због тога што је та земља била веома богата златом, тамјаном и измирном. А неки свети Оци мисле да су мудраци дошли из Етиопије, јер је отуда дошла некада царица Савска, тојест етиопска, у Јерусалим, да чује премудрост Соломонову (3 Цар. 10, 1- 13), што је, по тумачењу блаженог Јеронима, било праобраз овог доласка мудраца к духовном Соломону - Христу, који је Божија премудрост. А и Давид говори: Етиопија ће пружити руке своје к Богу (Пс 67, 32). Какве с то поклоне донијели мудраци: Злато, тамјан и измирну: злато као Цару, тамјан као Богу, измирну као смртноме човјеку. Јер Јевреји измирном помазиваху тијело умрлога, желећи га сачувати цијелим. На тај начин три цара почавствоваше дарима Једнога од Тројице, и тим дарима исповиједише да су у Њему двије природе. О томе свети Лав говори овако: "Они приносе тамјан Богу, измирну човеку, злато Цару, правилно почитујући Божанску и човечанску природу у јединству; у то они срцем вјерују а дарима исповедају" (ПОВЕСТ О ПОКЛОЊЕЊУ ТРИ МУДРАЦА - Ава Јустин Поповић). Са развојем иконографске слике мудраца, почели су да се приказују као представници три различите старосне групе. Први - Мелхиор, стар и сијед, са дугом косом и брадом; он донесе злато Цару и Господару. Други - Госпар, млад и без браде, лица румена; он донесе тамјан очовечившем се Богу. Трећи - Валтасар, црнпураст у лицу и врло брадат; он донесе измирну смртном Сину Човечијем (ПОВЕСТ О ПОКЛОЊЕЊУ ТРИ МУДРАЦА - Ава Јустин Поповић). У доба открића, мудраци су постали симболи три дијела свијета (Европа, Африка, Америка) и три људске расе – бијеле, црне и азијске. Ово тумачење се јавља само у савременој историји, док су мудраци увијек фигуративно представљали пагански свијет. По предању, мудраце је крстио апостол Тома и придружио им се у проповиједању јеванђеља. Након година праведног живота, прихватили су мучеништво у источним земљама. Њихове мошти пронашла је царица Јелена, која их је донијела у Цариград. У 5. вијеку мошти мудраца су пренесенеу Медиоланум (Милано), а 1164. године, на захтјев Фридриха Барбаросе, у Келн, гдје се чувају у позлаћеном тродјелном реликвијару у келнској катедрали. Чланак направио сајт вјеронаука.нет на основу два извора: Први извор (превод) и Други извор (узети неки мањи дијелови) |