​Немачки амбасадор у Приштини Јорн Роде изјавио је данас да у потпуности подржава став шефа мисије ОЕБС-а у Приштини Мајкла Давенпорта да одлука Уставног суда којом је потврђено власништво манастира Високи Децани над 24 хекатара земљишта, мора да буде спроведена. Роде је то написао на свом Твитеру и додао да је рок за пренос земљишта манастиру одавно истекао.
„Имплементација одлуке Уставног суда веома касни”, написао је Роде.

Давенпорт је у четвртак издао саопштење у коме је навео да одлука Уставног суда мора да се спроведе, да разуме да је ситуација у вези с манастиром комплексна и да и интереси општине морају да се узму у обзир, али да одлука суда мора да се спроведе. Уставни суд је пре пет година потврдио власништво над земљиштем манастиру Дечани, али оно није укњижено у катастру као власништво цркве, преноси Танјуг. Извор: Политика.рс

​Браћо и сестре,
Драги пријатељи,
Осетио сам обавезу да вам се данас обратим, најпре да бих православнима пожелео благословен почетак поста  посвећеног Пресветој Богородици и славном догађају Њеног успења, односно крају њеног земног живота и пресељењу на Небо. Желим вам да предстојећих десетак дана, колико је то год могуће, проведете у миру, да у радости прославите предстојећи празник Преображења Господњег, а да молитве за ближње, за наш род и читав свет упутите Пресветој Богомајци чија душа је, како је и приказано на величанственој сопоћанској фресци, у рукама њеног љубљеног Сина, Спаситеља света.
Други разлог је велико интересовање за страницу „Патријарх Порфирије“ која је са мојим благословом и учешћем отворена на Инстаграму. Заиста, искрено ме је обрадовало да је већ у првих неколико сати ту страницу почело да прати више од 10.000 заинтересованих. О томе се мноштво верних, затим новинара и других пријатеља, интересовало преко Информативне службе Цркве, преко моје канцеларије, а и код моје маленкости лично, те ћу одговорити користећи систематизована питања поштованог г. Слободана Маричића, новинара српске редакције BBC-a.
1. На још непостављено питање „како је и због чега одлучено да патријарх отвори Инстаграм?“, прекјуче је речено је да „Патријарх жели да овим путем изађе у сусрет изразитом интересовању верних, али и целокупне домаће и иностране јавности, о његовом раду, ставовима и мишљењима“. Данас ћу одговор допунити опште познатим закључком да не само традиционални, линеарни медији (штампа, радио и телевизија), него чак и интернетски портали и сајтови по брзини, глобалној доступности, па и економичности што је исто тако важно, заостају за тзв. друштвеним медијима, а моје је мишљење да је у том смислу најефикаснији Инстаграм. Позваћу у помоћ и речи самог Господа Христа који је апостолима, дефинишући мисију Цркве у свету, рекао: „Што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповедајте са кровова!“ (Мт 10 27). Данас, су друштвени медији кров са кога свима упућујемо Реч Божју.
2. Новинара BBC-a г. Маричића и друге пријатеље занима и „какве ћемо садржаје тамо качити?“. Намера је да вернима Српске Православне Цркве, али и другим заинтересованим у нашим земљама и крајевима, али и широм света, кроз речи о било којој важној актуелној теми, и одговарајућим илустрацијама, пре свега упутим поруку Јеванђеља, спасоносну реч Христову, што представља основну улогу Цркве у свету.
3. И, на послетку, са задовољством на питање „да ли су у плану и други слични кораци“, истичем да, заједно са сарадницима, намеравам да унапредим мисију Цркве користећи све алате које нам савремена технологија ставља на располагање.
Ваш пријатељ у Христу,
+Порфирије
​Извор: Информативна Служба Српске Православне Цркве

Како је извјештава етнос.гр, тим грчке Националне здравствене организације (ΕΟΔΥ) брзо је стигао у манастир и, након што је потврђено да је већина монахиња (16 од 25) позитивна на КОВИД-19, манастир је затворен.
Накнадно је замјеник министра цивилне заштите Никос Хардалијас издао званично наређење према којем манастир неће радити 15 дана. На основу горе наведеног, улаз ходочасника и посјетилаца је забрањен.
Монахиње и помоћно особље манастира стављени су у карантин, док ће се поштовати све санитарне мере. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања овог извора

Њемачка влада одлучила је да уведе додатна ограничења у вези са пандемијом коронавируса. Ограничења ће посебно утицати на вјернике који ће моћи да уђу у цркве само на основу потврде о вакцинацији или тренутног негативног теста на Ковид-19.
Канцеларка Ангела Меркел рекла је да ће влада наставити да промовише вакцинацију. Истовремено је потврдила увођење даљих ограничења, што ће овог пута утицати на невакцинисане особе. Ограничења за вјернике изгледају посебно болна и неправедна. Од 23. августа само вакцинисане и сертификоване особе моћи ће да улазе у храмове. Вјерници ће, такође,моћи да уђу у цркве након негативног брзог теста.
Нова ограничења за све невакцинисане особе утицаће и на људе који желе да користе хотеле, ресторане или оне који намјеравају да учествују на концерту. Такође ће се морати показати негативан тест на коронавирус или потврду о вакцини приликом уласка у болницу или посјете штићеницима старачког дома. Аутор: вјеронаука.нет

Управа Парохије бенковачке у Хрватској, по благослову Епископа далматинског Никодима, припрема отварање школе српског језика и књижевности у Бенковцу, на сјеверу Далмације, у жељи да подстакне младе на очување културног идентитета и баштине српског народа, рекао је парох бенковачки протојереј Бојан Савић.
Ова активност се обавља у сарадњи са управама парохија из Задра, Обровца и Смилчића, а школа ће бити осмишљена и прилагођена полазницима.
Отац Бојан је за црквени Радио "Слово љубве" рекао да је планирано да се настава одржава једном седмично у три групе по два часа, тако да би се за прву групу - предшколце организовале едукативно-забавне радионице.
Код основаца - друге групе, пажња би се усмјерила на читање и писање уз упознавање књижевности за дјецу, а трећу групу би чинили средњошколци и студенти, гдје би пажња била усмјерена на великане српске књижевности. План је да се у будућности организују предавања и за родитеље, а за почетак би то било једном у три мјесеца, а послије и чешће. Отац Бојан је истакао да је адекватан простор за такву врсту окупљања црквена сала у Парохијском дому при храму Рођења Светог Јована Крститеља у Бенковцу, али је неопходно да се тај простор уреди и обнови. Он је додао да је потребно 16.000 евра да се доврши започети пројекат уређења простора, те да Парохија бенковачка упућује молбу свим људима добре воље, који су у могућности, да се прикључе како би се прикупио остатак потребног новца за радове на уређењу сале.
Пројектом је планирано да се санира влага и спријечи даље њено продирање у унутрашњост објекта, затим да се поставе клима-уређаји и све опреми столовима и осталим потребним инвентаром. Реконструкцију црквене сале у Бенковцу подржала је хуманитарна организација "Срби за Србе" издвојивши 11.000 евра, као и фондација "Делије" са прилогом од 2.000 евра. Бенковац се налази на сјеверу Далмације 30 километара источно од Задра. 

У Омарској је одржано донаторско вече на којем је прикупљан новац за изградњу Светосавског дома у овом мјесту.
Објекат Светосавског дома биће смјештен у порти Храма Светог цара Лазара и биће од велике користи становништву.
Мултифункционални објекат у којем ће бити организоване разне манифестације, Омарској је био и те како потребан. Светосавски дом додатно ће уљепшати изглед порте храма Светог цара Лазара и биће мјесто окупљања свих генерација.
Вишенамјенски објекат моћи ће да прими око 200 људи.
Новац за прву фазу радова - изградњу темеља претходно је обезбијеђен, а на донаторској вечери прикупљана су средства за наредне фазе изградње.
Одзив је био веома добар.
Подршка иницијативи становника Омарске стила је и од приједорске градске Управе.
Изградња Светосавског дома у Омарској требало би да почне у септембру. Аутор: РТРС

​Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије приредио је 11. августа 2021. године свечани пријем и ручак за ватерполо репрезентацију Србије која је освојила златну медаљу на Олимпијским играма у Токију.

Извор: Информативна служба СПЦ

Борис Мусић, администратор и уредник медијских платформи Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, службеник Митрополије црногорско-приморске, добитник је друге награде у категорији репортажа на међународном фото такмичењу “OrthPhoto Awards”, које организује Православни фото портал Orthphoto.net. Мусић је награђен за фотографије величанствених литија у Црној Гори које су се одржавале широм Црне Горе против дискриминаторског Закона о слободи вјероисповијести.
Церемонија додијеле награда је организована јуче, 10. августа 2021. године, у Центру православне културе у Бјалистоку у Пољској, и представља седамнаесто по реду издање OrthPhoto Awardsа – интернационалног Фестивала награда православне фотографије. Сабрање је благословио Архиепископ Бјалистока и Гдањска г. Јаков из Пољске православне цркве, док је већи дио саме организације носио пољски фотограф Александар Василик, предсједник ОrthNet-а, власник ОrthPhoto који је уједно био и модератор вечери.Награђени Мусић се током церемоније обратио присутнима путем видео линка – Zoom апликације. Он је истакао велику захвалност на номинацији и награди, као и самој прилици да учествује у једном тако важном и великом догађају који на репрезентативан начин приказује љепоту православља у фотографији, практично са свих меридијана гдје православци живе.
Овом наградом Црна Гора, коју је представљао, нашла се међу мали број земаља попут Израела, Финске, Русије, Пољске, Србије, Румуније, Бјелорусије, Украјине, Бугарске и Грузије, из којих су дошли други добитници награда освојених у различитим категоријама. Церемонија у Бјалистоку представља реномирано интернационално, међународно такмичење које окупља професионалце и аматере фотографе из читавог свијета, додјељујући награде у седам категорија: Репортажа, Људи (Портрети), Мјеста, Детаљи, Приче, Архива и Covid-19. Награђене фотографије, међу којима и 12 фотографија са литија из Црне Горе, аутора Бориса Мусића, приказане су у православном Храму Светог Николе у Бјалистоку, гдје ће бити изложене наредних мјесец дана. Такође, издавачка кућа Пољске православне цркве објавиће крајем текуће године албум фотографија под називом „Боје православља“ са овогодишњег такмичења OrthPhoto Awards, који ће уредити и штампати Одељење за издаваштво Пољске цркве.
Овогодишње издање OrthPhoto међународних награда Православне фотографије биљежи три пута већи одзив од очекиваног, па се тако у такмичењу нашло 650 аутора/фотографа из скоро 30 земаља, гдје је у седам категорија пријављено преко 4.500 фотографија које представљају православље у 35 земаља. Фотографије, радове, оцјењивао је интернационални жири састављен од стручњака и експерата из свих крајева свијета: Константин Караламус (Кипар) Јури Грипас (Сједињене Државе), Никос Гурарос (Грчка), Рами Хосни (Либан), Војислав Луковић (Србија), Денис Маканко (Русија), Костас Мигдалис (Грчка), свештеник Игор Палкин (Русија), свештеник Јивко Панев (Француска), др Андреас Салминен (Финска), Пенко Скумов (Бугарска), Јаковост Џејмс Сенгендо (Уганда), Данко Страхинић (Србија), Јонут Трандафреску (Румунија), Крис Влахонасиос (Аустралија), Питер Вилијамс (Швајцарска), Александар Василик (Пољска), Аурелијан Ифтимију (Румунија), Јарослав Царкијевић (Пољска),
OrthoPhoto Awards није само такмичење које представља рад професионалних фотографа и фотографа аматера, већ је и мјесто на којем православни вјерници из цијелог свијета могу да подијеле своју културу и вјеру у Исуса Христа.  „Током протекле године сви смо искусили изолацију за коју нисмо мислили да је могућа у нашем све више међусобно повезаном свету. Надамо се да ће  Orthphoto Awards бити мали лијек за ту изолацију“, рекао је раније Александер Василук, власник ОrthPhoto.net, најављујући ову манифестацију. OrthPhoto је међународна заједница професионалних фотографа и фотографа аматера заинтересованих за представљање православне вјере и културе путем њихових фотографија, чиј портал постоји на 11 различитих језика и има преко 100.000 фотографија из 80 земаља, са око 5.000 појединачних корисника. OrthPhoto је основан 2004. године и подржава га волонтерски међународни уреднички тим.
Проглашени победници међународног такмичења „OrthPhoto Awards“
Међународно такмичење OrthPhoto Awards закључено је церемонијом одржаном у Центру православне културе у Бјалистоку, Пољска, у уторак, 10. августа 2021. Свечаност је такође емитована уживо на различитим платформама. Ово прво издање конкурса и имало је за циљ промоцију и одабир најупечатљивијих фотографа православног света.
На конкурсу је учествовало више од 650 фотографа из скоро 30 земаља, док је у седам категорија примљено преко 4.500 фотографија које представљају православље у 35 земаља.
Међународни жири који је чинио 21 члан састао се онлајн и имао је тежак задатак да анализира и одабере најбоља радове. Изабране фотографије изложене су у православној катедрали Светог Николе у ​​Бјалистоку и биће доступне јавности наредних месец дана. Издавачка кућа Пољске православне цркве објавиће крајем 2021. године албум са фотографијама са такмичења OrthPhoto Awards.
Организациони одбор и чланови жирија захваљују и честитају свим учесницима.
ЛИСТА ДОБИТНИКА:
ГЛАВНА НАГРАДА: Владимир Орлов, Русија
КАТЕГОРИЈЕ
Места:

1. место: Георгита Епуреану, Румунија
2. место: Томаш Мошцицки, Пољска
3. место: Флорин Кристеску, Румунија

Почасна помена: Сергеј Ризхков, Украјина; Андреj Олесхко, Русија; Сергеј Борисенко, Русија; Борис Борт, Русија; Татјана Лелић, Србија; Михаил Капичка, Белорусија
Репортажа:

1. место: Томаш Жацзек, Пољска
2. место: Борис Мусић, Црна Гора
3. место: Владимир Василиев, Русија

Почасна помена: Константина Канелопулу, Грчка; Алина Илина, Русија; Евгениа Борсукова-Сурикова, Русија; Денислав Стојчев, Бугарска; Октавијан Ченде, Румунија
Људи:
место: Андреј Смолников, Русија

1. место: Томаш Мошцицки, Пољска
2. место: Сергеј Алексејев, Русија

Почасна помена: Данил Набережни, Русија; Валдемар Јундо, Пољска
Детаљи:

1. место: Павел Тадејко, Пољска
2. место: Вjачеслав Воробиев, Украјина
3. место: Марина Станчевић, Србија

Почасно признање: Мадалина Цимпоеру, Румунија
COVID-19:

1. место: Маргерита Ивлева, Русија
2. место: Александр Колесник, Русија
3. место: Татиана Рутковскаја, Русија

Почасна помена: Маргарита Толмачева, Русија; Игор Матвеев, Белорусија; Павлос Антонатос, Грчка
Из архиве:

1. место: Хаџи Миодраг Миладиновић, Србија
2. место: Георгита Епуреану, Румунија
3. место: Алекса Стојковић, Србија

Почасно признање: Јоргос Баладакис, Грчка
Приче:
место: Гали Тиббон, Израел

1. место: Светлана Тарасова, Русија
2. место: Андреj Шапран, Русија

Почасно признање: Маргерита Ивлева, Русија
НАЈБОЉИ МЛАДИ ФОТОГРАФ: Филип Кхархенко, Русија
Сви резултати су објављени на веб страници OrthPhoto Awards: http://awards.orthphoto.net/results.php
Весна Девић /svetigora.com

12. август 2021.године:  У селу Црнча, код Бијелог Поља освећен је манстир Светог Јована Крститеља, уз присуствo бројног вјерног народа, као и митрополита Јоаникија и епископа милешевског Атанасија, епископа Кирила, рашко-призренског Теодосија и захумско-херцеговачког Димитрија.
Древна светиња манастир Црнча, посвећен је рођењу Светог Јована Крститеља. У њему је последње године живота дочекао Свети Арсеније Сремац, насљедник Светога Саве, други архиепископ Српски.
       Његове мошти су јуче рано стигле из Ждребаоника-Острога, које је цјеливао и поклонио му се верни народ, а обављен је и чин крштења.
       – Овај свети храм, који је у давнини подигнут а сада обновљен улази у небеску биографију Светога Јована Крститеља, јер се житија светих не завршавају са земаљском кончином него се настављају кроз векове. Исто тако, обновење овога храма уписује се у небеску биографију светога оца нашега Арсенија који се овде упокојио, а данас дошао да призове са нама божју благодет и милост и освешта ову светињу и велики народни сабор - истакао је митрополит Јоаникије.
       Додао је да је сабор само наставак онога који је давно почео и никада није био прекинут.
       – То је нарочито важно када је ова светиња порушена, пре 300 година, није била напуштена. Народ који је долазио овде да се Богу моли на њеним рушевинама, односно освешаним темељима. Да се седини са голготом овога светога храма, а преко њега са Христовом голготом и потврди своју веру и оде са надом васкрсења. И ваши преци, који су очували овај сабор, и никад нису дозволили да се прекине, већ увек овде на Ивањдан имали свештеника, свету службу и свето причешће. Они су можда још заслужнији, за обновљење овога храма. Где се очува памћење – лако се и обнавља. И тај свети сабор био је жива и истинита црква божја. Подижемо храмове да и сами будемо део храма, да би се Господ настанио у нашим срцима - навео је митрополит.
       Манастир је добио икону Светог Арсенија Сремца од стране ћивота Светога Петра Цетињског а за допринос у обнови храма архипастирским граматама су одликовани Братство православне омладине Свети Арсеније Сремац из Црнче, Југослав Булатовић из Бијелог Поља, Жељко Ћаловић из Бара, архитекта Милан Татић из Берана, Драшко Ћоровић из Бијелог Поља, Алекса Пипер из Лајковца, Бранислав Кљајевић из Блишкове, Васо Бубања из Грбља, архитекта Ранко Вуканић из Подгорице, Радован Дошљак из Ивања, мјештани села Потоци, Радулићи, Сајковац, Ивање и Црнча, Одбор за обнову манастира Црнча.
       Митрополит је у беседи казао да је сабор од почетка обнове из године у годину лепши, чвршћи и светлији.
       – Данас је заблистао у пуном сјају и слави, јер се радује данас овоме сабору и небо и земља. И анђели небески и светитељи божји угодници, и душе ваших предака. Благосиљају вас што нисте заборавили ову светињу. А ви не само што је нисте заборавили, него сте је и обновили својим великим трудом. Овај свети храм обновљени није подогао богаташ или ктитор, него народ, који се сабрао највише из ових овде сиромашних села. Радили су часно и поштено, и са великом љубављу. Ево, данас имамо и храм, и звоник, и црквено народни дом где ћемо се окупљати. У целој Епископији Будимљанско-никшићкој, иако има богатијих градова и села, немамо ниједно лепше место где ћемо се сабрати. Може да седи преко 400 душа. То је знак колико сте широког срца и то вас је одржало кроз векове - беседио је Јоаникије, додајући да је кроз векове народ овог краја доста страдао. Многи су и преверили, под притиском, из страха или лакомства, али очували сте и част и образ, и ову светињу. И очували и обновили. Велики је ово дан – беседио је Митрополит.
       Епископ рашко-призренски Теодосије навео је да је овај дан дар Божји на светом месту.
       – Срца су наша испуњена радошћу, јер после толико векова, на темељима храма подигнута је црква и радосни смо у срцу, јер је Господ благословио да додели освећење нашој генерацији. Чекало је ово место данашњи дан и присуство моштију Арсенија Сремца. Ово место по предању било је метох манастира Хиландара, и Арсеније Сремац је овде скончао свој овоземаљски живот. И обнова овог храма је да се повежу Црна Гора и Метохија. Да буду нераскидиво повезани, то људи никада не могу раздвојити - закључио је епископ Теодосије.
Извор: Дан

Патријарх Порфирије одговорио је Здравку Кривокапићу на његов предлог да потпишу Темељни уговор између Српске Православне Цркве и државе Црне Горе,
Из писма Патријарха Порфирија премијеру Кривокапићу о Темељном уговору између СПЦ и Црне Горе: ...као и у било ком другом послу, и у овом желимо да на исти начин сагледамо, уважимо и заштитимо интересе обе стране, поготово што у конкретном случају, обе стране заправо у већини чини исти верујући народ, као меру пуне одговорности Ваше предлоге смо упутили одређеној стручној комисији која треба да утврди у чему је њихов квалитативни допринос у односу на већ утврђен, у потпуности услагашен и од Вас прихваћен текст који смо намеравали да потпишемо 27. маја текуће године у Патријаршијском двору у Београду. Чланови стручне комисије ће по окончању сезоне годишњих одмора, своју анализу доставити Светом Архијерејском Синоду, који ће Вас потом обавестити о ставу Српске Патријаршије по овом важном питању...."
Како наводе у Патријаршији, ријеч је о тексту уговора у који је Влада Црне Горе унела велики број измјена у односу на текст који су обје стране заједнички утврдиле, усагласиле и договориле да потпишу 27. маја у Патријаршији у Београду, потврђено је Танјугу у Патријаршији.
Црногорски премијер, Здравко Кривокапић изјавио је синоћ да је Темељни уговор са Српском православном црквом технички-правно завршен и предат Патријаршији, а Влада Црне Горе спремна је да га потпише и да он очекује одговор.

​Патријарх српски Порфирије добио је званичну страницу на Инстаграму, саопштила је данас Српска православна црква (СПЦ).
У саопштењу се истиче да је патријарх дао благослов за отварање странице. "Патријарх жели да овим путем изађе у сусрет изразитом интересовању вjерних, али и целокупне домаће и иностране јавности, о његовом раду, ставовима и мишљењима", стоји у саопштењу. Патријархова страница на Инстаграму се налази на адреси https://www.instagram.com/porfirije_patrijarh/

​Румунска влада обраћа вјерским вођама у посqедњем покушају да повећа употребу вакцине против коронавируса, јер још један талас инфекција пријети да завлада земљом ове јесени. 
Румунске власти желе да Румунска православна црква активно учествује у кампањи вакцинације становништва против коронавируса. Подаци из августа показују да је само 25 одсто популације потпуно вакцинисано. Рурална подручја посебно заостају у овом процесу. Иако је тренутни број случајева коронавируса низак, он је посљедњих недјеља у порасту, због чега је министарство здравља упозорило да ће пораст високо заразне варијанте Делта вјероватно довести до пораста хоспитализација. Са страхом од смртоносног таласа који би могао поново да се појави, политичари се обраћају Румунској православној цркви за помоћ. Али чувари вјере до сада су били амбивалентни у погледу промовисања вакцина. Неке високе црквене личности отворено су промовисале скептицизам према вакцинама и теоријама завјере.

​Да би разговарали о овом питању, потпредсједник владе Дан Барна већ се у понедјељак састао са патријархом Данилом, преноси Политицо .
Према ријечима Барна, овај састанак је одржан како би се Румунска Православна црква и влада приближили. Власти желе да Црква, чије поруке слуша велики дио румунског становништва, активно учествује у промоцији вакцинације, као и да заузме активан став о дезинформацијама о вакцинама. Али резултат састанка остаје да се утврди, признао је Барна у каснијем интервјуу за politico.eu. "Постоји компонента друштва која много пажње посвећује порукама цркве и зато желим да црква буде активна у овој кампањи за промоцију нашег здравља."
Овај први састанак имао је за циљ приближавање цркве и владе "у погледу слања убједљиве поруке", рекао је Барна. Иако није "нужно задовољан", рекао је да је то "добар резултат који ми даје наду ... да ће црква помоћи у подстицању вакцинације".
"Из перспективе нежељеног, али врло вјероватног четвртог таласа, надам се да ће допринос [цркве] бити видљивији и досљеднији", додао је он.
Према анкетама, црква у Румунији ужива више повјерења јавности од било које друге организације. Стручњаци истичу да се у многим руралним подручјима свештеник испоставља као особа која може утицати на заједницу. Неутралан став румунске цркве о вакцинацији многи сматрају еквивалентним отпору. Прес служба румунског патријарха још није коментарисала резултате састанка са представником владе.
Аутор: вјеронаука.нет

Манастир Светог Георгија на Равној Романији, у народ познат као Соколица, прославио је свој дан, а тим поводом Свету архијерејску литургију служио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом који је пожелио да Бог уједини, умножи и обожи вјерни народ. Митрополит Хризостом служио је и помен за 4.100 погинулих српских бораца Сарајевско-романијске регије, чија су имена исписана на зидовима овог храма. 
- Помолисмо се за покој душа свих пострадалих војсковођа, војника и свих жртава рата који су на овим просторима пострадали због имена српског, вјере православне и због слободе - рекао је митропилт Хризостом. Након молитвеног обреда, у порти храма одржана је духовна академија у присуству већег броја посјетилаца, а архимандрит Андреј, настојатељ манастира, пожелио је добродошлицу свима који су дошли на саборовање. Он је напоменуо да су манастири кроз историју били вјековна огњишта око којих се српски народ окупљао, Богу молио, надахњивао да би имао снаге да живи и духовно и земаљски. 
- Овдје сте дошли на ходочашће Мајци Божијој Мљекопитатељници чију свету икону чувамо у манастиру и нека би Господ Бог дао да се овако сабирамо још много година у благослову, у здрављу и да не буде прилика као прошлогодишња када се нисмо могли окупити за дан овог храма - навео је архимандритАндреј.
Начелник општине Соколац Милован Бјелица подсјетио је да су се Срби на данашњи дан прије 31 годину на Романији окупили око академика Јована Рашковића, да је ту били тадашње вођство српског народа из БиХ, Хрватске, гости из Црне Горе, Србије, појединци из Македоније и српска дијаспора. Он је напоменуо да су на данашњи дан основали Српску демократску странку за просторе Романије и Гласинца, а да је послије тога створена и Република Српска. Бјелица је подсјетио да је српски народ био јединствен када су се послије рата борили да очувају оно оно што је Војска Републике Српске одбранила у рату, те позвао на слогу у Републици Српској да би се опет одбранили.

ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО – Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служиће сутра Свету архијерејску литургију у Цркви Свете Ангелине Српске у Тилави, поводом крсне славе заштитнице овог храма, након чега ће освештати темеље будућег манастирског конака. Парох новосарајевски протонамјесник Младен Дробњак рекао је Срни да је дочек митрополита Хризостома планиран у 8.45 часова, а у 9.00 часова ће почети Света архијерејска литургија. Он додаје да ће након Свете архијерејске литургије бити уприличено освештање темеља будућег манастирског конака. Дробњак појашњава да је одлуком Његовог високопреосвештенства минтрополита дабробосанског Хризостома уз овај храм прошле године почела градња конака, који ће бити дио комплекса манастира Свете Ангелине у Тилави. Темељи овог храма освештани су 2012. године, а земљиште за градњу даровали су Сава Шкрба и његов стриц Мирко. (www.палеливе.цом / Срна)

Град Гат је освојен и уништен око 830. године прије Христа од стране  арамејског цара Азаила
ЈЕРУСАЛИМ. Нова студија израелских археолога утврдила је да су Арамејци прије 2.800 година уништили Гат, родни град библијског дива Голијата. Гат (ивр. ‏גת‏‎, Гат), који се сада зове Тел ес-Сафи, био је један од највећих филистејских градова-држава све док га арамејски цар Азаило није освојио и уништио око 830. године пре нове ере.
Библија каже да „Азаило цар Сирски, и удари на Гат и узе га; потом се окрете Азаило да иде на Јерусалим“ (2 Цар 12, 17). "Ископавања унутар и изван тврђавског зида открила су многе археолошке доказе опсаде и уништења која су услиједила", објашњава Арен Мејр, професор археологије на Универзитету Бар-Илан (Израел), који води археолошка истраживања у Гату 25 година. Међутим, до 2021. године истраживачи нису успјели да пронађу главне доказе да су Арамејци пробили одбрану Филистејаца, тј. велики градски зид, каже археолог. Проналазак мјеста на којем је нанесен смртоносни ударац некада моћном Гату постао је један од циљева овогодишњег ископавања.
Археолози су ископали на такозваним "воденим вратима" - уском пролазу који су опсједани користили за приступ бунару и малом потоку који је текао изван Гата. "Пошто је ово мјесто најнижи дио града и приступна тачка његовом главном извору воде, претпоставили смо да су управо на том мјесту били концентрисани напади Арамејаца и овдје су пробили одбрану Филистејаца" рекао је Мејр.
Као и цио град, "водена врата" била су утврђена моћним зидовима дебљим од три метра, изграђеним од блатних опека на масивном каменом темељу. Постоје историјски докази да су ова већ импресивна утврђења, изграђена у 11. или 10. вијеку прије нове ере, ојачали су непосредно прије пада Гата. Можда су становници града знали за предстојећи напад Азаила и добро су се за то припремили. "Док су јачале одбрану, неке зграде уз капију биле су испуњене земљом, вјероватно за подупирање зида тврђаве", каже професор Џефри Р. Чедвик, археолог са Универзитета Бригам Јанг у Утаху.
„Ово је драматична прича о очајничком отпору Филистејаца против хорди Арамејаца који су их напале“, каже Чедвик, који је водио ископавања код „водених врата“. Претпоставке археолога потврђује чињеница да се у близини „водених врата“ утврђења изненада прекидају, формирајући празнину широку 10 метара.
"Мислимо да су Арамејци управо на овом мјесту пробили одбрану и упали у град". И заиста, тамо гдје је древни градски зид требало да се настави, археолози су пронашли углавном празан простор. "Нема темеља, нема зидова од опеке, као да се неко јако потрудио да тамо нешто раставља", напомиње Мејр. "То је претпоставка, за сада то не можемо у потпуности доказати, али то је добра претпоставка". 
Простирући се на 50 хектара, Гат се налазио на кључним трговачким путевима и некада је био један од највећих и најпросперитетнијих градова Леванта, са више од 10.000 становника. Овај просперитет је вјероватно привукао Азаила, који је владао у другој половини деветог вијека п. н. е. над арамејским царством (око 843-796.г. пре Хр.?), са престоницом у Дамаску. Библија тврди да се Азаило , након што је заузео Гат, окренуо да заузме Јерусалим, главни град Јуде, али да је град поштеђен након што је арамејском цару исплаћено благо из Храма (2 Цар 12, 18). За овај посљедњи дио приче немамо ванбиблијску потврду, али оно што је сасвим сигурно је да је Азаилово уништење Гата било готово апсолутно. Протеклих година, Мејр и његове колеге открили су трагове арамејеског опсадног рова, који се сматра најстаријим остацима опсадних радова који су до сада пронађени. Унутар града, скоро свака грађевина прекривена је слојем пепела, разбијене керамике, срушених зидова и других знакова разарања које је непријатељ направио када су пробили зидине. Додатни доказ очајничке одбране Гата је недавно откриће врха стријеле направљеног од животињске кости. Употреба овог грубог и мање ефикасног материјала тумачена је као крајње средство усљед недостатка сировина које су опсједнуте Гате спријечиле да метално оружје учине типичним за гвоздено доба. Након Азаиловог освајања, Гата тек је на кратко настањен у касном гвозденом добу као мало насеље, вјероватно од стране поданика Јудејског царства.  Аутор: вјеронаука.нет

После чуда у манастиру Светог Давида у Евији, после чудесне кише у селу Прокопи, које је угасило пожаре, догодило се ново велико чудо и у цркви Свете Тројице на Маратонском језеру. Свештеник у овој парохији, одмах након гашења пожара, снимио је видео запис, на коме се јасно види да је у вријеме пожара постојала "линија" преко које ватра није смела да пређе.
Свештеник у овој парохији, отац Хризовалантис, одмах након што је пожар протутњао овим подручјем, снимио је видео запис, који потврђује да је ватра спалила све што јој се нашло на путу, осим ове мале капеле!
Како се види на видео снимку, ватра која је окружила капелу "Свете Тројице" "сама од себе" се угасила, када се приближила цркви. Са источне стране делује као да је неко повукао "линију", преко које ватра није смела да пређе.
"Без апарата за гашење пожара, ватрогасних камиона, хеликоптера и канадера... Читаво подручје препуштено судбини... Скоро истовремени пожари свуда, и све је изгорело... ОСИМ капеле Тројединог Божанства!" каже отац Хризовалантис и додаје: "И колико ће се још чуда открити и колико ће још бити тајни, јер то је оно што план Свемилосрдног Бога жели, тајна чуда која ће загрејати срца и умове људи који су их доживели...
Изгубили смо веру, распродали се, плашили се за своје тело. Забранили су нам литургије, затворили цркве Божје, престали смо са службама, наметнули су нам маске у осамљеном простору цркве који СПАСАВА ... и ми смо прихватили СВЕ ... Ми смо зато и криви за све, за оно што се дешава и за друге најтеже ствари које долазе врло брзо…Света Тројице помилуј нас грешне!" Извор: Пријатељ Божји

Израелски археолози пронашли су дио одбрамбеног зида који је штитио источни дио Јерусалима током постојања Првог храма. Ово је објавио  jpost.com позивајући се на Израелску управу за антиквитете.
Нађен у Националном парку Давидов град, дио зида повезује два друга фрагмента који су ископани шездесетих година прошлог вијека. Научници су претпоставили да су раније пронађене рушевине биле само обичне камене зграде, али нови фрагмент потврђује да су они дио јерусалимског зида који је постојао у вријеме Првог храма.
Први храм у историјској науци обично се назива Јерусалимски храм, који је изграђен за вријеме цара Соломона. Изградња храма у старом Израиљу означила је уједињење израиљског царства. Међутим, након Соломонове смрти, јединство се није могло сачувати: јеврејско царство се подијелило на Јуду са престоницом у Јерусалиму и Израиљ са престоницом у граду Самарији.
Први јерусалимски храм уништили су Вавилонци у 6. вијеку прије Христа. На његовом мјесту ће касније бити подигнут Други храм, уништен 70. године послије Христа. током опсаде Јерусалима од стране римске војске предвођене војсковођом Титом. Током ових догађаја, зидови Јерусалима играли су важну одбрамбену улогу: служили су за заштиту града са истока. Преко њих је непријатељска војска успјела да продре на територију главног града Јудиног царства.

Доказ о уништењу зидова садржан је у књизи пророка Јеремије : „И све зидове Јерусалимске унаоколо развали сва војска Халдејска што бијаше са заповједником стражарским" (Јер 52, 14).

Према археолозима, откривени фрагмент је сачуван током инвазије Вавилона захваљујући стрмој падини која се спушта према долини Кидрон под углом од преко 30 степени. Такав пејзаж није био погодан за напад, па непријатељске трупе нису могле уништити овај дио одбрамбеног зида.

Пронађени фрагмент има велику вриједност за библијску археологију, јер свједочи о важним догађајима Старог завјета Осим тога, може помоћи научницима да прецизније одреде локацију утврђења древног Јерусалима прије него што су га Вавилонци напали.
Аутор: вјеронаука.нет на основу писања Фома.ру

Деловање Божјег провиђења и у малом увек је упечатљиво: медаљон са ликом Богородице није остао да лежи у муљу на дну језера, већ га је покупила управо она „Петровска риба“ о којој се говори и у Јеванђељу, а коју је касније уловио израелски рибар. Медаљон је на крају дошао у руке православке, што је опет чудо, будући да је израелски град Тиверијада традиционално јеврејски, а хришћанска породица је веома ретка у овом месту.
Јесте ли чули за "рибу Светог Петра"? Она и даље живи у водама Галилејског језера и управо су њу свети апостоли често хватали. Ова риба је сиво-златне нијансе, припада породици ciklida-Cichlidae. Неке од његових сорти, као што су Tilapia Galileae, Sarotherodon galilaeus или Oreochromis aureus, сада се називају рибом Светог Петра. Ова риба била је једна од три главне врсте, које су рибари ловили у давно доба Јеванђељских  догађаја, у водама Галилејског језера.
Сећате ли се, Христос је наредио да извади новчић из уста рибе? Испоставило се да ова риба има посебност због које јој се данас догађају чуда.
Управо се то догодило пре два миленијума, када се догодило чувено јеванђелско чудо са статиром (антички новчић). Тада су цариници на путу за јерусалимски храм упитали апостола Петра у Капернауму: "Зар ваш учитељ не даје дидрахме?" (Мт17, 24). Исус Христос, како не би дао цариницима разлог за оптужбе, наредио је апостолу Петру да оде до обале Галилејског језера: "Али да их не саблазнимо - иди на море, баци удицу, и прву рибу коју извучеш, узми, и кад јој отвориш уста, наћи ћеш статир. Узми га па им подај за мене и за себе." (Мт 17 ,27). Статир је био еквивалент четири грчке драхме или једне хебрејске шекеле, што је било довољно за плаћање годишњег храмског пореза за двоје људи.
И ја сам чуо за још једну сличну причу о риби уловљеној у Галилејском језеру. Једном сам у пратњи групе ходочасника стигао у Руску црквену мисију у част Свете Марије Магдалене равноапостолне у Магдали, која се налази на западној обали Галилејског језера, три километра од града Тиберијада. Монахиња, која је тада била старија сестра, испричала ми је врло занимљиву причу која се догодила непосредно пре мог доласка.

Према њеним речима, пре само неколико дана, породица репатријаната из Русије, која живи у сусједној Тиверијади, дошла је такође у Магдалу. Домаћица је од рибара купила рибу тек уловљену у Галилејском језеру. А када је почела да је чисти, припремајући се за свечани сто, на њено велико изненађење, пронашла је округли медаљон у њеним устима! На једној страни приказана је Богородица, на другој - папа Јован Павле II.

Деловање Божјег провиђења показало се упечатљивим: медаљон са ликом Богородице није остао да лежи у муљу на дну језера, већ га је у једном тренутку покупила управо она „Петровска риба“, коју је касније уловио израелски рибар. Медаљон је на крају пао у руке православке, што је опет чудо, будући да је израелски град Тиверијада традиционално јеврејски, а хришћанска породица је веома ретка у овом месту.

Дакле, на страни медаљона на којој је приказана Пресвета Богородица, били су уочљиви трагови оксидације, што упућује на то да је већ дуже време била у риби, и лик папе, будући да је направљен од скупог материјала, остао је у свом сјају. Цела породица се обрадовала овом невероватном открићу, које подсећа на епизоду из Јеванђеља. Наравно, сви су схватили да то што се догодило није случајно: Господ је увек у близини, и да то потврди, послао им је овај знак и Свој благослов.
Приредио Владимир Басенков /Извор: foma.ru/ Превод: Пријатељ Божји

​У Требињу је синоћ промовисана књига "Вера и мисао у вртлогу времена", међународни зборник радова посвећен двојици блаженопочивших архијереја - митрополиту црногорско-приморском Амфилохију и умировљеном епископу захумско-херцеговачком и приморском Атанасију.
Требиње - митрополит Јоаникије и епископ Григорије - Фото: СРНА
Требиње - митрополит Јоаникије и епископ ГригоријеФото: СРНА
Током представљања зборника Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Јоаникије рекао је да су блаженопочивши митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије били различитих темперамената и дарова, али да су били заједно и да се њихово дјело прожима.
- Не можемо говорити о једноме, а да некако не видимо и другога, подсјећају на на Светог Василија Великог и Светог Григорија Богослова. Све је ту симболично. Отишли су заједно, један за другим, такви људи, такви витезови вјере су одлетјели као орлови и остали смо у сјенци њихових крила, у сјенци њиховог благодатног присуства - истакао је митрополит Јоаникије.
Према његовим ријечима, блаженопочивши митрополит Амфилохије и епископ Атанасије формирали су се као теолози и духовници у Грчкој.
Митрополит Јоаникије је додао да су митрополит Амфилохије и владика Атанасије, када су се појавили у Београду, изазвали огромну промјену, будући да су били широко образовани, монаси, подвижници и људи који су могли да учествују у јавном дијалогу и креирању јавног мњења и то не само међу интелектуалним круговима, већ су извршили огроман утицај на омладину и на цијели народ.
- Били су образовани људи, али са огромном харизмом и огромном спремношћу да изађу на јавну сцену и да воде дијалог са младим свијетом и са цијелом јавношћу - рекао је митрополит Јоаникије, додајући да су постали веома цијењени у интелектуалним круговима.
Митрополит Јоаникије је истакао да је између владика Амфилохија и Атанасија владала велика међусобна љубав, подсјетивши да су од младост имали заједничког духовног оца - Јустина Ћелијског.
- Чак их је отац Јустин завјетовао да увијек буду заједно, да се ослањају један на другога - рекао је митрополит црногорско-приморски Јоаникије.
Његово преосвештенство епископ дизелдорфски и њемачки Григорије рекао је да се долазак епископа Атанасија у Херцеговину догодио највише захваљујући митрополиту Амфилохију.
Епископ Григорије је подсјетио да је владика Атанасије у Херцеговину дошао као епископ у најгорем времену за Херцеговину - ратном времену.
- Кад је дошао владика Атанасије у Херцеговину, то је значило да је ту присутан и владика Амфилохије. За мене је то било нешто врло битно, односно мислим да је било битно и за самог владику Атанасија, који је највише желио да иде у Херцеговину зато што је одавно почео да хода по стратиштима, згариштима и јамама и то тајно, то је било доста рискантно, али он се ничега није плашио - рекао је владика Григорије.
Епископ Григорије је додао да је митрополит Амфилохије за владику Атанасија био као његова мајка и пријатељ и да је то њихово пријатељство било чудесно.
- Ја сам као и многи од вас, и као митрополит Јоаникије свједок тог пријатељства. То је оно што бисмо рекли теолошком терминологијом онтолошко пријатељство. Није ту било никаквог пренемагања и устезања - рекао је владика Григорије.
Владика Григорије је подсјетио да је владика Атанасије, митрополиту Амфилохију говорио најозбиљније могуће све оно с чим се не слаже.
- Амфилохије је трпио, а онда би и он њему понекад рекао, а једино што смо ми знали да до прекида тог пријатељства не може доћи. То је било чудесно. Да они не могу да не опросте све један другом. То кад видите пред својим очима, нема јаче проповиједи за неког човјека - истакао је, између осталог, владика Григорије.
Један од приређивача зборника Андреј Јефтић истакао је да је овај зборник у издању два српска богословска факултета, у Београду и Фочи, и Матице српске, друштва чланова у Црној Гори.
Он је истакао да на 824 стране зборник обухвата 36 радова на српском, руском, енглеском, грчком и француском језику, из пера аутора који раде у осам држава.
Јефтић је додао да је знатан дио ових радова потекао са скупа који је у част двојице архијереја одржан 2018. године на Православном богословском факултету у Београду.
- У чланцима разврстаним у седам тематских цјелина, разматран је богословски, филозофски, друштвени и културни допринос митрополита Амфилохија и епископа Атанасија, али и значајне теме из области у којима је овај допринос био најзначајнији: библистике, историје, филологије, литургике, патрологије, философије... Поред тога, зборник садржи и до сада најобухватније библиографије радова двојице архијереја, као и фото-албум са сликама из њиховог живота - рекао је Јефтић.
Промоцији су, осим великог броја грађана, присуствовали и премијер Црне Горе Здравко Кривокапић, Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, градоначелник Требиња Мирко Ћурић, генерални директор ЕРС-а Лука Петровић, игуман манастира Високи Дечани Сава Јањић. Извор: Срна

​Царичин град који је у шестом веку подигао византијски цар Јустинијан Први истражује се више од једног века. Јединственим га чине архитектура, инфраструктура, мозаици, број цркава. До сада их је откривено 17. Ових дана српски и француски археолози почели су ископавање велике цркве у којој се, претпостављају, налазе и мошти једног од светаца.
У доњем граду Јустинијане Приме полако израња четворолисна, централна црква од пет колико их је у низу, откривених уз помоћ георадара. То је, каже професор др Вујадин Иванишевић, јединствен пример у рановизантијском свету.

Са великим задовољством и очекивањима на посао који ће трајати три године прионули су и француски археолози. Готово пола века откривају тајне града цара Јустинијана. „Овај локалитет је невероватан, веома значајан, очуван. Циљ нам је да повежемо архиепископска седишта у Византијском царству“, каже проф. др Катрин Вандерхејден, шефица француског тима археолога. ​Град који је живео само 80 година задивљује и стручњаке и посетиоце, којих је све више.

​Нова сазнања као и пројекти заштите, инфраструктурног уређења и презентације Царичиног града важни су кораци ка циљу да се ово благо нађе на Унесковој листи светске културне баштине, преноси РТС.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирје упућује последњег такмичарског дана Олимпијских игара у Токију честитке свим српским спортистима на достојанственом и успешном представљању Србије на највећој спортској манифестацији у свету.
Његова Светост Патријарх честита свим члановима олимпијског тима Србије и освајачима медаља, а посебно Јовани Прековић, Милици Мандић, која је освојивши златну медаљу поновила успех са Олимпијских игара у Рио де Женеиру, као и српским ватерполистима који су у једној генерацији освојили два олимпијска злата узастопно.

-Ваш успех је пример свима нама како се заједничким радом и слогом стиже до најбољих резултата, порука је духовног вође православних Срба упућена ватерполо реперезентативцима Србије, које је пред пут у Токио угостио у Патријашијском двору у Београду. Извор: Тв Храм

​Вакцинација би требало да буде добровољан чин, наглашено је у Кишињевско-молдавској митрополији.  У уторак, 3. августа 2021.године, више хиљада  вјерника и свештеника Молдавске православне цркве  протестовали су против обавезне вакцинације против КОВИД-19 у близини зграде владе у Кишињеву. Вјерници су од власти захтијевали искључиво добровољну вакцинацију, сматрајући да друге методе крше њихова грађанска права. Демонстранти су држали пароле са натписима: "Стоп дискриминацији и прогонима!", "Ми смо слободни људи", "Кад православци ћуте, почиње рат!" 
Адвокат Јулиан Русановски написао је на друштвеним мрежама да је протестна акција показала да „у Кишињеву грађани теже слободи“. „Људи протестују на Тргу Велике народне скупштине против обавезних вакцинација. Учитељи се уцјењују отпуштањима, као и љекари. Радници у јавном сектору приморани су на вакцинацију под пријетњом отпуштања. Вријеме је да грађани поврате слободу избора! ”- рекао је адвокат.
У контексту ових дешавања Молдавска православна црква изашла је са образложењем свог става о вакцинацији.
Црква је нагласила: вакцинација треба да буде добровољан и свјестан чин, „без икаквих ограничења, са потпуним информацијама, препорученим и прихваћеним на основу јасних и потпуних информација које су доставиле надлежне власти и које грађани исправно опажају“. У закључку, вјерници су позвани да добију тачне информације од љекара специјалиста и да наставе да се придржавају неопходних санитарних мјера, "јер пандемија и даље представља пријетњу по људски живот".

Антиохијска патријаршија објавила је саопштење за јавност у којем се "са великом радошћу" најављује оснивање нове парохије у граду Дубаију, у Уједињеним Арапским Емиратима, у сарадњи са Румунском патријаршијом.
Ову јединствену заједничку иницијативу предложила је Румунска патријаршија како би служила духовним потребама многих румунских православних хришћана који живе у Дубаију (Уједињени Арапски Емирати), који је дио територије Антиохијске патријаршије. Свети синод Румунске православне цркве одобрио је оснивање нове парохије 21. јула.
Свештеника ове нове парохије поставиће румунски патријарх Данило по благослову антиохијског патријарха Јована и служиће богослужења на румунском језику. Божјом милошћу, овај важан развој ће, према ријечима патријарха Данила, „још више учврстити и вјековни однос између наше две сестринске православне цркве и православног присуства и свејдочења у овом дијелу свијета“. Прва богослужења у новооснованој румунској парохији у Дубаију биће служена у септембру, рекао је парох Александру Трушцан новинској агенцији Базилика. За почетак ће се богослужити у цркви Благовештења у граду Џебел Али, 35 километара удаљеном од Дубаија.
Аутор: вјеронаука.нет на основи Извора: Антиохијска патријаршија, Басилица.ро

​Позив вернима да дају прилоге за помоћ пострадалима у Грчкој
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је данас Његовом Блаженству Архиепископу атинском и све Јеладе г. Јерониму писмо којим изражава састрадалну љубав и подршку Цркви и народу поводом катастрофалних пожара у којима већ данима страдају људи и нестаје имовина многих грчких породица, Цркве и државе.
Патријарх је замолио архиепископа Јеронима да свештенству и братском грчком народу, поготово у областима које се највише погођене ватреном стихијом, пренесе молитве васцелог српског православног рода који није и никада неће заборавити да је у скорој прошлости готово јединог пријатеља у великим, ратним недаћама које је преживео имао у братском грчком народу и сестринској Јеладској Цркви. „Изобилна помоћ коју сте Ви, наша грчка браћа и сестре, слали у српске земље представљала је за нас не само храну, одећу, обућу и друге потрепштине, него и знак да у нашој близини имамо најближе пријатеље који не желе да учествују у неправди којој смо били изложени“. Духовни вођа српског православног народа је упутио изразе најдубљег саучешћа породицама пострадалих, али и дубоке вере да ће Господ оне чији су се земаљски животи угасили у пламену населити у насељима праведника.
Патријарх Порфирије је данас издао налог свим храмовима у Београду и подручној му Архиепископији београдско-карловачкој да се на свим богослужењима до даљег скупљају прилози за пострадалу браћу и сестре у Грчкој. Извор: Званични сајт СПЦ

Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем рођен је у Бусновима код Приједора 15. априла 1944.године и крштен у цркви брвнари посвећеној Вазнесењу Господњем.
Свету архијерејску литургију у овом храму данас је служио Његово Преосвештенство владика бањалучки Јефрем, који је у њему и крштен. Литургији, свечаној литији и освештању црквене сале присуствовао је многобројни вјерујући народ Парохије бисновачко-томашичке. Градоначелник Приједора Далибор Павловић изјавио је да је за све мјештане Буснова и околине ово велики дан, будући да се обиљежава 150 година постојања ове цркве која је изграђивана у јако тешким условима.
- Многе власти нису хтјеле да та црква буде изграђена и да постоји овдје гдје је и данас. Поносни смо што је црква иста онаква каква је и некада била и вољни смо и жељни да наставимо вјеру и традицију и у будућности - рекао је Павловић.
Он је истакао да град Приједор подржава вјерске институције, за које се из буџета издвајају одређена средства. - То ћемо радити и убудуће јер морамо знати ко смо, шта смо и одакле долазимо. Морамо сачувати оно што имамоц- то је наша вјера и наша традиција - поручио је Павловић. Свештеник бусновачки Михајло Шиник изјавио је да црква Васнесења Господњег изгледа веома лијепо и послије толико година, захваљујући управо вјерујућем народу који непрестано улаже у њу. Цркве брвнаре, карактеристичне су за поткозарску регију. У околини Приједора цркве брвнаре се налазе у селима Марићка, Омарска, Буснови, Јелићка и Ракелићи, а црква у Јелићкој је проглашена националним спомеником.
У БиХ је од 83 дрвене српске цркве сачувано свега тридесетак. Ријеч је о црквама брвнарама које су по изгледу скромне грађевине, скривене у густим храстовим шумама, гајевима и луговима. Светој архијерејској литургији, у храму је присуствовао је. такође, и српски члан Предсједништва БиХ. 

Прва змија Панагије појавила се у храму Успења Богородице у селу Маркопуло на југу Кефалоније.
Хиљаде вјерника, али и скептика, сваке године бирају да посјете Богородичино светилиште у Кефалонији, да виде јединствени феномен "Богородичине змијице". Наиме, од празника Преображења (6./19.август) почињу да се појављују малене змије, чији број се сваког дана повећава. Мјештани их називају "агиофиде" што у преводи значи "свете змије". Ови необични посјетиоци,  испуњавају порту и сами храм, пузе по иконама, обавијају се око руку вјерника, да би након празника Успења Пресвте Богородице нестале. Због безбједности за змије, да их неко не би нагазио или повриједио, смјештене су у стакленој кутији. По завршетку молитве свештеник их узима и свако од вјерника и посјетилаца може да се фотографише, помази их или како овде кажу - "прими благослов".
​
У цркви Успења Богородице у селу Маркопуло на југу Кефалоније (острво у Јонском мору), 25 км од Аргостолија, сваке године се догоди диван догађај, од 6. до 15. августа, који становници повезују са иконом Богородице. На зеленој падини на којој је изграђено село, прије много година догодило се чудо везано за икону Богородице. Чини се да је дрво захваћено пламеном навело становнике да повјерују да је у шуми избио пожар. Али када су дошли до тачке, видели су чудесан догађај. Иако је дрво изгорјело до коријена, на њега је била наслоњена икона Богородице, коју ватра није ни додирнула.
Становници, пуни емоција, након што су се поклонили икони, однијели су је у сеоску цркву, гдје су остали имали прилику да јој се поклоне. Међутим, сљедећег јутра, док су посјетиоци били бројни, утврђено је да икона недостаје. На крају, икона је пронађена у свом изворном положају. Поново је постављен у коријену спаљеног дрвета. Икона Богородице се вратила у цркву, гдје је била закључана. Али исто се догодило још трипут. Икона је нестајала и поново се налазила на спаљеном дрвету. Ова чињеница је навела становнике да повјерују да је то била воља Дјеве Марије да буде ту и да су зато на том мјесту саградили цркву и ту поставили њену икону.
Касније је на том подручју изграђен женски манастир чије су се монахиње бринуле о икони. Једног дана када су се приближавали пиратски бродови и гусари кренули према манастиру како би га опљачкали, монахиње су се молиле Дјеви Марији да заштити себе и манастир. Тада се догодило чудо. Манастир је био окружен змијама које су гусаре тјерале у бијег. Тако су монахиње и манастир спасени. Од тада се змије појављују сваке године, чак и унутар цркве (чак висе на иконама, свијећњацима или тезгама).

Ако се змије не појаве у одређеној години, за острво се предвиђа нешто лоше, на примјер 1940. и 1953. године, када су острво погодили земљотреси. Нико од стручњака који су прегледали змије не може их класификовати ни у једну од познатих врста. Оне су сиве, танке и њихова дужина не прелази један метар. Кожа им је баршунаста и на глави се формира мали крст, као и врх језика. Као што је надалеко познато, змије се сматрају чудесним и безопасним, због чега их вјерници без страха додирују. Осим тога, оне су један од главних разлога да неко посјети острво 15. августа.
Занимљиво је да су змије наставиле да се појављују на празник Успења Пресвете Богородице и након што је Грчка црква прихватила нови календар, и празник Успења помјерен за 13 дана раније. Аутор: вјеронаука.нет