 Град Гат је освојен и уништен око 830. године прије Христа од стране арамејског цара Азаила ЈЕРУСАЛИМ. Нова студија израелских археолога утврдила је да су Арамејци прије 2.800 година уништили Гат, родни град библијског дива Голијата. Гат (ивр. גת, Гат), који се сада зове Тел ес-Сафи, био је један од највећих филистејских градова-држава све док га арамејски цар Азаило није освојио и уништио око 830. године пре нове ере. Библија каже да „Азаило цар Сирски, и удари на Гат и узе га; потом се окрете Азаило да иде на Јерусалим“ (2 Цар 12, 17). "Ископавања унутар и изван тврђавског зида открила су многе археолошке доказе опсаде и уништења која су услиједила", објашњава Арен Мејр, професор археологије на Универзитету Бар-Илан (Израел), који води археолошка истраживања у Гату 25 година. Међутим, до 2021. године истраживачи нису успјели да пронађу главне доказе да су Арамејци пробили одбрану Филистејаца, тј. велики градски зид, каже археолог. Проналазак мјеста на којем је нанесен смртоносни ударац некада моћном Гату постао је један од циљева овогодишњег ископавања. Археолози су ископали на такозваним "воденим вратима" - уском пролазу који су опсједани користили за приступ бунару и малом потоку који је текао изван Гата. "Пошто је ово мјесто најнижи дио града и приступна тачка његовом главном извору воде, претпоставили смо да су управо на том мјесту били концентрисани напади Арамејаца и овдје су пробили одбрану Филистејаца" рекао је Мејр. Као и цио град, "водена врата" била су утврђена моћним зидовима дебљим од три метра, изграђеним од блатних опека на масивном каменом темељу. Постоје историјски докази да су ова већ импресивна утврђења, изграђена у 11. или 10. вијеку прије нове ере, ојачали су непосредно прије пада Гата. Можда су становници града знали за предстојећи напад Азаила и добро су се за то припремили. "Док су јачале одбрану, неке зграде уз капију биле су испуњене земљом, вјероватно за подупирање зида тврђаве", каже професор Џефри Р. Чедвик, археолог са Универзитета Бригам Јанг у Утаху. „Ово је драматична прича о очајничком отпору Филистејаца против хорди Арамејаца који су их напале“, каже Чедвик, који је водио ископавања код „водених врата“. Претпоставке археолога потврђује чињеница да се у близини „водених врата“ утврђења изненада прекидају, формирајући празнину широку 10 метара. "Мислимо да су Арамејци управо на овом мјесту пробили одбрану и упали у град". И заиста, тамо гдје је древни градски зид требало да се настави, археолози су пронашли углавном празан простор. "Нема темеља, нема зидова од опеке, као да се неко јако потрудио да тамо нешто раставља", напомиње Мејр. "То је претпоставка, за сада то не можемо у потпуности доказати, али то је добра претпоставка". Простирући се на 50 хектара, Гат се налазио на кључним трговачким путевима и некада је био један од највећих и најпросперитетнијих градова Леванта, са више од 10.000 становника. Овај просперитет је вјероватно привукао Азаила, који је владао у другој половини деветог вијека п. н. е. над арамејским царством (око 843-796.г. пре Хр.?), са престоницом у Дамаску. Библија тврди да се Азаило , након што је заузео Гат, окренуо да заузме Јерусалим, главни град Јуде, али да је град поштеђен након што је арамејском цару исплаћено благо из Храма (2 Цар 12, 18). За овај посљедњи дио приче немамо ванбиблијску потврду, али оно што је сасвим сигурно је да је Азаилово уништење Гата било готово апсолутно. Протеклих година, Мејр и његове колеге открили су трагове арамејеског опсадног рова, који се сматра најстаријим остацима опсадних радова који су до сада пронађени. Унутар града, скоро свака грађевина прекривена је слојем пепела, разбијене керамике, срушених зидова и других знакова разарања које је непријатељ направио када су пробили зидине. Додатни доказ очајничке одбране Гата је недавно откриће врха стријеле направљеног од животињске кости. Употреба овог грубог и мање ефикасног материјала тумачена је као крајње средство усљед недостатка сировина које су опсједнуте Гате спријечиле да метално оружје учине типичним за гвоздено доба. Након Азаиловог освајања, Гата тек је на кратко настањен у касном гвозденом добу као мало насеље, вјероватно од стране поданика Јудејског царства. Аутор: вјеронаука.нет |
