​БРОЈ ХРИШЋАНА У ИЗРАЕЛУ РАСТЕ, АЛИ САМО ЗБОГ ИМИГРАЦИЈЕ

Данас у Израелу живи око 175 хиљада хришћана, што је 2% становништва
Јерусалим: Хришћанска популација Израела расте, чак и упркос нижој стопи наталитета дјеце у поређењу са Јеврејима и муслиманима. Ово је првенствено због доласка радника из иностранства. Истовремено, хришћанске мигранте карактерише висок ниво образовања (посебно међу младима), чији је показатељ готово једнак јеврејској већини. Учешће хришћана у животу земље постаје све значајније, каже агенција AsiaNews. Подаци који се односе на хришћанску заједницу у Израелу представљени су у недавном извјештају који је припремио Централни статистички уред Израела, који је објављен у вези с божићним празницима.Према том документу, данас број хришћана. у Израелу, износи око 175 хиљада људи, што је 2% укупног становништва. У 2017. години раст хришћанске мањинске популације износио је 2,2%, што је значајно више у односу на 1,4% у претходној години. Према мишљењу стручњака, ово повећање у вези  је са доласком у Израел 597 миграната из Етиопије, а не са повећањем броја новорођенчади у хришћанским породицама у земљи. Према територијалној расподјели, 70,6% хришћана живи у сјеверном Израелу. Град са највећим хришћанским присуством је Назарет (са популацијом од преко 22 хиљаде), а слиједи га Хаифа (са популацијом од нешто мање од 16 хиљада). Што се тиче хришћанских бракова, у 2016. години - брак је склопило 782 пара; Просјечна старост мушкараца је 29,2 године, за жене 25,6 година. У 2017. години број новорођених хришћана достигао је 2504: број дјеце млађе од седам година по породици је 1,89, што је најниже међу израелским заједницама. Просјечан број дјеце у јеврејским породицама је 2.39, међу муслиманима је најплоднији у Израелу 2.83.
Подаци о образовању су много бољи: 78,5% дванаестогодишњих хришћана из Израела завршило је средњу школу, која обезбјеђује приступ високом образовању (за муслимане тај број износи 59,5%, за јеврејске студенте 78,7%). У школској години 2017/18, број ученика хришћана у средњим школама достигао је 5.900, што је 2,3% од укупног броја. 73% наставља своје образовање, 22,8% је дипломирало, 3,3% је добило диплому. Образовање, здравство и, прије свега, туризам, посебно ходочашће, су сектори у којима, чланови хришћанске заједнице у Израелу, најчешће проналазе посао.
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / извор: Седмица.Ru

​Божићни пријем у Касарни "Козара"

Након Свете архијерејске Литургије коју је предводио Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије, војни Епископ при ОС БиХ, у просторијама Касарне уприличен је божићни пријем.
Из Кабинета Епископа бихаћко-петровачког.

Кијев, 11. јануар 2019. године   
Више од 2.000 украјинских гледалаца из станице Макси ТВ недавно је гласало о томе како гледају на томос аутокефалности који је патријарх константинопољски Вартоломеј додијелио "Митрополиту" Епифанији Думенку и украјинском предсједнику Петру Порошенку. Од три опције: „историјски догађај“, „свакодневни догађај“ и „политичко средство“, за трећу опцију гласала је огромна већина, са 95% гласова. Резултати су објављени на Фејсбуку на екрану који је снимио протојереј Генадиј Шикл, свештеник херсонске епархије канонске Украјинске православне цркве. Само 4% од више од 2.100 гласача сматра да је давање томоса "историјски догађај", а 1% га сматра "свакодневним догађајем". Слични резултати који нису позитивни за украјинског предсједника Петра Порошенка, који је учинио томос главном тачком у свом реизборном програму, а за нову националистичку цркву, потичу из истраживања које је Софијски центар за друштвена истраживања показао да готово трећина Украјинаца вјерује да ће стварање нове структуре изазвати сукобе и више од половине вјерује да Влада крши уставни принцип одвдвојености цркве и државе, наводи ukranews.com. Истраживање је спроведено међу 2.003 одраслих из свих региона Украјине између 16. и 25. децембра. 30,9% испитаника сматра да ће стварање нове “аутокефалне цркве” изазвати конфликт, док 27,4% сматра да промовише јединство. Остали вјерују да неће бити ефекта или да нису могли да одговоре. 52,5% испитаника сматра да украјинска држава крши уставни принцип раздвајања Цркве и државе у својим акцијама око аутокефалног процеса, док 25,8% вјерује да је Влада подржала тај принцип. 39,3% испитаника изразило је позитиван став према одржавању "Унификационог сабора" 15. децембра, док је преосталих 60% изразило негативан, незаинтересован став или им је било тешко да одговоре. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Савјет Духовног Оца: "Када више не можеш, попиј мало чаја"- Протојереј Андреј Лемешонок, духовник манастира Свете преподобномученице Јелисавете,  Минск

Сјећам се да су ме питали: „Постоје одређена времена у мом животу када се осјећам депресивно, када ми је тешко да се молим, када ми ум лута около. Шта бисте ми препоручили у тим тренуцима? Како да се носим са тим емоционалним стањима? "

Свако има тренутке када је живот превише тежак за толеранцију… Чуо сам и користио сљедећу методу: само попити чај и нешто појести. Бол ће постати мање болан. Или мало одспавај. Не говорим о случајевима када једноставно морате да превазиђете себе и да не обраћате пажњу на свој его. Постоје тренуци у вашем животу када сте заиста на ивици, када сте тако под стресом ... То је рекао отац Софрон (Сахаров) јерођакону са Свете горе Атос у одговору на слично питање: "Стани на ивицу, али када више не можеш, попиј мало чаја". Особи је потребно олакшање. Ако нешто све вријеме савијаш, можеш то сломити. Зато треба да рачунате. Ако се не повежете у ово стање и затражите савјет, онда ће Бог преко свештеника (или ако нема свештеника уоколо, кроз неку хришћанску особу) рећи вам шта да урадите да престанете бити очајни. "Држите свој ум у паклу, али не одустајте" - то је мото нашег живота.

Стално живимо на ивици живота и смрти. С једне стране, старо собство мора умријети. С друге стране, ново собство мора бити рођено. Овај процес је понекад болан и проблематичан. Зато желим да сви имамо довољно понизности, стрпљења и, што је најважније, повјерења у Бога. Господ нас никада не напушта ни под којим околностима и у било којој ситуацији. Увијек је близу. Једноставно морате држати очи и ваша срца широм отворена и молити се Богу. Бог ће вам сигурно одговорити.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ  /извор: Манастир Св. преподобномученице Јелисавете,  Минск

Истанбул:Општинске власти у Истанбулу дале су зелено свјетло за изградњу прве православне цркве у граду од 1923. године, извијестио је у сриједу турски лист Хуријет, а преноси грчки лист Екатимерини. Градоначелник градске четврти Бакиркои, Булент Керимоглу, изјавио је новинарима да су издате дозволе и да ће пројекат бити завршен за двије године, током састанка са митрополитом сиријске православне цркве одржаног у сриједу. Нова црква, за коју се очекује да ће моћи да прими око 700 вјерника, биће изграђена у округу Иесилкои, који се налази у близини међународног аеродрома у Истанбулу, наводи се у новинама. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Монаси прославили Божић на сњежној планини Атос

Неколико дана прије празника Христовог рођења, који Света Гора слави према Старом календару, односно 7. јануара, дошло је до падања значајне количине снијега.

Кареја, престоница Атоса,која се налази на надморској висини од 1.150 стопа (350.52 метра), примила је преко 2 стопе ( 061 метра) снијега, док су виша подручја добила преко 3 ттопе  (0,91 метра).

Два дана прије Божића, путеви на Светој Гори били су блокирани због јаког сњежног падавина, што је приморало ходочаснике да остану у манастирима и испосничким ћелијама.

Узастопне сњежне олује посљедњих неколико седмица створиле су чаробни божићни угођај на цијелом полуострву Атос, а неки од манастира били су обавијени снијегом већим од једног метра.

Извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ  

У Мостару је одржан традиционални божићни концерт, као и божићни пријем чији је домаћин Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије у бесједи поручио да сви морају бити људи мира и покушати да мир подијеле са другима.
"Не постоји лакши пут за све нас, ако заиста искрено желимо заједнички суживот заснован на поштовању и љубави у овом граду и на овим нашим просторима", рекао је владика Димитрије, који је божићну бесједу одржао на почетку синоћњег концерта.
Он је истакао да све што је истински вриједно у заједничким и личним животима подразумијева труд, посвећеност, али и храброст. 
"Не дајмо да нас зло побиједи, него побиједимо зло добром и мудрошћу", поручио је владика Димитрије. Према његовим ријечима, уколико би све то било уважено, онда ни слоган "Све је премостиво", под којим је Мостар кандидован за европску пријестоницу културе за 2024. годину, неће остати мртво слово на папиру. 
"Ми ћемо се, као заједница православних, трудити да у доброј вјери и нади, осим примјеном изнесених идеја, допринесемо овом граду и у визуелном и архитектонском смислу, враћајући његовом културном и вјерском идентитету у блиској будућности Храм Свете Tројице у Бранковцу, чију ћемо изградњу, надам се, ускоро завршити", нагласио је владика Димитрије. 
Уочи концерта организован је пријем којем су присуствовали представници Исламске заједнице и Католичке цркве, представници свих нивоа власти, те културног и јавног живота Мостара и Херцеговине.  Игуман манастира Житомислић Данило Павловић рекао је да је српска заједница Мостара загледана у будућност и заокупљена садашњошћу. 

"Божић је вријеме да кажемо поруку једни другима. Да кажемо хвала, али и шта очекујемо, планирамо, желимо. Наша заједница је стасала у стамену и озбиљну. Очекујемо, молимо и тражимо да имате разумијевања за нас и да у нашој заједници препознате наше људе који могу аутентично представљати свој народ на свим нивоима", рекао је игуман Павловић. Он је захвалио представницима Католичке цркве и Исламске заједнице, те граду Мостару за сарадњу и подршку Српској православној цркви и српској заједници у Мостару. Градоначелник Мостара Љубо Бешлић рекао је да је Божић празник рађања новог живота, када се жели срећа, радост, мир, благостање које се дијели са сусједима и пријатељима."Нама треба живјети, славити живот и помагати једни другима. Врло је лијепо да смо дошли у оволиком броју да најмалобројнијој заједници честитамо Божић. Ми најмалобројније требамо поштовати, уважавати и дати им подршку", истакао је Бешлић. На пријему су се обратили и мостарски муфтија Салем Дедовић и представник Бискупије мостарске Жељко Мајић који су честитали Божић и позвали на мир, љубав и уважавање и поштовање.  На концерту је наступио музички састав "Катера" из Источног Сарајева који је одушевио публику у препуној дворани Хрватског дома херцега Стјепана Косаче. На концерту су са једном нумером наступила и дјеца која похађају вјеронауку у Мостару. 
Организатори концерта, који је дар Мостару поводом Божића, су Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво "Гусле", уз подршку и благослов Српске православне црквене општине Мостар.

Ако Грузија призна аутокефалност Украјине, Русија ће признати независност абхазијске цркве - Бурјанадзе


Тбилиси, 9. јануар, Интерфакс - Ако Грузијска православна црква призна аутокефалност Украјинске православне цркве, Руска православна црква ће признати независност Абхазијске цркве, рекла је у сриједу. Нино Бурјанадзе, лидер грузијске опозиционе странке Демократски покрет и бивши предсједник парламента.

"Када је ријеч о признавању украјинске патријаршије од стране Константинопољске патријаршије, Грузијска патријаршија је заузела прилично опрезан положај, који је повезан не само са Црквом, већ и са будућношћу Грузије", рекла је Бурјанадзе на информативном састанку.

Она је критиковала грузијске креаторе политике који су захтијевали да грузијска црква одмах призна православну цркву у Украјини.

"Жељела бих да питам ову господу директно шта је нама важније: интереси Грузије или опште ријечи о правди. Интегритет наше земље или интереси украјинског народа? Поштујем све народе, укључујући и украјински народ, али за мене интереси Грузије стоје изнад свега, “рекла је она.

Признавање независности Абхазијске цркве од стране Руске православне цркве имало би негативне ефекте у погледу обнове интегритета Грузије, рекла је она.

"Сигурна сам да ће Грузијска патријаршија наставити да дjелује опрезно у погледу признавања аутокефалности [православне] цркве Украјине, која, према изјавама многих стручњака из религије и теолога, није сасвим сигурна, супротно Морамо бити усредсређени на наше интересе, а не на америчке или западне интересе “, рекла је она.

Свети синод грузијске цркве одлучио је на својој посљедњој сjедници 2018. године да одложи разматрање православне цркве у Украјини.

Патријарх српски Иринеј рекао је на свечаном пријему поводом Дана Републике да је Српска настала као потреба нашег народа да га окупи, 
- Ми смо земља са више народа, култура, али сви смо ми народ Божији. Благодети које нисмо донијели са собом, већ смо их наслиједили, треба да користимо, и кад нас Господ позове себи, да их оставимо онима иза себе, рекао је патријарх Иринеј. Истакао је да морамо да сачувамо мјесто гдје смо се родили, своју вјеру, културу, своје дивне хришћанске обичаје. 
- Српска је платила превисоку цијену свога постојања животима и крвљу многих, нагласио је патријарх Иринеј и додао - Надамо се да се то и такво вријеме никад више не појави, не само овдје него нигдје у свету. Патријарх је истакао да је доста био ратовања и непријатељстава. 
- Вријеме је да живимо као људи, да дијелимо и уживамо добродетељи које нам је Господ дао, рекао је патријарх Иринеј. Нека живи Српска и буде Богом благословена, поручио је патријарх Иринеј.

Атина, 8. јануар 2019.године

Свети синод Грчке православне цркве састао се данас, узимајући у обзир захтјев патријарха Вартоломеја упућеног атинском архиепископу Јерониму да призна и помиње примата нове украјинске националистичке цркве "митрополит" Епифанија Думенка.

Међутим, Свети синод није одлучио да призна нову цркву, већ да то питање пренесе на разматрање врховном управном тијелу, ширем епископском сабору, који укључује сваког јерарха Грчке православне цркве, према званичној изјави Синода.

"Свети синод Грчке православне цркве одлучио је да питање признања нове аутокефалне цркве Украјине на разматрање Светом епископском сабору грчке цркве", наводи се у саопштењу.

Наредна сједница епископског сабора још није заказана.

Канонско Одјељење за спољашње црквене односе (ДЕЦР) украјинске цркве напомиње да упућивање питања ширем епископском сабору указује на то да је грчка црква свјесна сложености тог питања, укључујући потпуни недостатак било каквог валидног рукоположења тзв."митрополита" Епифанија, који је одрастао у свештеничким редовима расколничке "Кијевске патријаршије".

ДЕЦР такође скреће пажњу на чињеницу да док се Патријарси Кирил и Вартоломеј називају таквим, Епифаније Думенко се не помиње у изјави грчке цркве као "митрополит".

Неколико појединачних грчких јерараха говорило је против акција Константинопоља и украјинске државе у протеклих неколико мјесеци, укључујући крфског митрополита Нектарија, Серафима Пирејског (и овдје), Серафим Китирског и Амвросија Калавритског.

​У име Оца, Сина и Светог Духа!

Драга браћо и сестре, данас славимо други дан великог празника Христовог рођења. Овај дан се назива дан Сабор Пресвете Богородице, јер су се у старини, другог дана благдана Христовог рођења, први хришћани окупљали у храмовима како би прославили Богородицу, која је Земљи подарила Спаситеља Свијета. Она је била узрок нашег спасења. Својом понизношћу, послушношћу Божјој вољи, чистоти и светој чедности, била је удостојена да постане Мајка Христа, Божјег Сина. 

Данас Црква слави Јосифа Заручника, пророка и цара Давида, и Јакова брата Господњег, који ће касније постати први епископ јерусалимске цркве.

Читање јеванђеља за данас сасвим поучно говори о бјекству Свете породице у Египат. Св. јеванђелист Матеј каже: "А пошто они отиду, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и каза му: устани, узми дијете и матер његову па бјежи у Мисир, и буди онамо док ти не кажем; јер ће Ирод тражити дијете да га погуби. И он уставши узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Мисир.И би тамо до смрти Иродове: да се изврши што је Господ рекао преко пророка који говори: из Мисира дозвах сина својега.И би тамо до смрти Иродове: да се изврши што је Господ рекао преко пророка који говори: из Мисира дозвах сина својега.Тада се зби што је казао пророк Јеремија говорећи:Глас у Рами чу се, плач, и ридање, и јаукање много: Рахиља плаче за својом дјецом, и неће да се утјеши, јер их нема.А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи у сну јави се Јосифу у Мисиру.И рече: устани, и узми дијете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су изумрли који су тражили душу дјетињу.И он уставши, узе дијете и матер његову, и дође у земљу Израиљеву.Али чувши да Архелај царује у Јудеји мјесто Ирода оца својега, побоја се онамо ићи; него примивши у сну заповијест, отиде у крајеве Галилејске.И дошавши онамо, намјести се у граду који се зове Назарет, да се збуде као што су казали пророци да ће се Назарећанин назвати (Мт 2, 13-23).

Исусово бјекство у Египат, по налогу анђела Господњег, да га сачува од смрти коју је Ирод смислио за Њега, даје нам и примјер да слиједимо путеве наших живота.
Такође, ми се можемо сусрести, у различитим облицима, са нечим сличним ономе што се догодило нашем Спаситељу - тј.са опасношћу и прогонством. Када предвидимо неку опасност за наш живот или пријетњу нашем здрављу или благостању, не бисмо смјели без страха трчати у опасност. Свети Божији Закон и здрав разум налажу да се побринемо да сачувамо свој живот и благостање као Божије дарове; они нас обавезују да  држимо дистанцу од предвиђених опасности, ако то не иде против наших моралних обавеза - за које треба радо жртвовати све, чак и свој живот. Али када то није случај, морамо учинити оно што је учинио наш Спаситељ - не скакати у опасности, избјегавати их колико год је то могуће, не очекујући да ће неки изненадни  инструмент божанског Провиђења пасти одозго и спасити нас, него радије искористимо оно што имамо.

​Неки кажу: “Предајем се Божјој вољи упркос опасностима. Ако је Богу драго, онда ће ме спасити. “Зар Божји Син није имао чуда да би се спасио од Ирода? Чак и овдје, ако је Он желио, могао је осигурати више од дванаест легија анђела у своју одбрану, али је умјесто тога искористио природна средства: његова мајка и Јосиф бјеже, попут најмањих од синова човјечјих, у Египат и тако спасавају Себе. Исто бисмо требали учинити и ми - користити природна средства, а не искушавати Господа са очекивањима заштите чуда и знакова, који се дистрибуишу само у случајевима екстремне потребе.

И друго, посматрајући Божанско дијете које бјежи ради безбједности у Египат, и размишљајући о тешкоћама које су повезане са овим путовањима за Њега, Његову мајку и старца Јосифа, треба да схватимо дух храбрости и стрпљења и одагнамо мисао која сугерише да жалости и невоље нису добре за нас, да нам нису природне. Требало би да знамо да ко год жели да ради за Господа и да му служи, напротив, према мудром Сираху, припреми своју душу за искушење (Сир 2, 1).

Требали бисмо знати да је прави хришћанин увијек спреман ратник и подвижник, да га чекају одмор и награде - о чему је апостол Павле рекао: "Око није видјело, нити је уво чуло, нити је ушло у срце човјечје" (1 Кор 2,  1). Али гдје га то чека? Не овдје на земљи, већ тамо, на небу. Овдје имамо “многе невоље праведника” (Пс 34, 19), и "трпљењем својим спасавајте душе своје", као што каже Спаситељ (Лк 21,19).

Имајући све ово на уму, употпуњавајмо свој подвиг спасења "гледајући на начелника вјере и свршитеља Исуса, који мјесто одређене себи радости претрпље крст, не марећи за срамоту, и сједе с десне стране пријестола Божијега" (Јевр 12, 2). Њему слава, сада и увијек и у све вијекове вјекова. Амин.

                                                         архимандрит Кирил (Павлов). Проповиједи (Света Тројица - Св. Сергијева Лавра, 2003)
​Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

​ПАТРИЈАРХ АНТИОХИЈСКИ И ЧИТАВОГ ИСТОКА, ЈОВАН X: Стварање ПЦУ - пријетња јединству православног свијета

6. јануар 2019. године

Патријарх Јован сматра да није мудро зауставити раскол на рачун јединства православног свијета. О томе је писао патријарху константинопољском Вартоломеју.

Он је позвао да се процес давања аутокефалности ПЦУ-Е заустави и одложи, јер ова одлука не представља опште мишљење локалних православних цркава , ивјештава Патриархиа.ру.

Одговарајући на писмо патријарха константинопољског Вартоломеја, које позива на признање ПЦУ, патријарх Јован X је написао: „Желимо да видимо да је јединство православног свијета ојачано и консолидовано. Из вашег писма, чини се да сте одлучили да наставите процес аутокефалије ... Стога вас молимо да не доносите никакве одлуке за које не постоји консензус аутокефалних православних цркава. Јер је неразумно зауставити раскол по цијени јединства православног свијета ".

Челник Антиохијске православне цркве изразио је увјерење да је "најкорисније за мир у Цркви, његово јединство и заједничко православно свједочанство у данашњем свијету да се заустави и одгоди овај процес док се не проучи украјински проблем и нађе православно рјешење".

“Стога, молимо Вашу Свеветост да позове Вашу браћу предстојатеље Православних цркава да проуче ова питања како би спасили нашу Цркву од опасности, које не воде ка миру и хармонији ни у Украјини, ни у православном свијету”, наставио је Његово блаженство.

Он је закључио: "Наша љубав према нашој православној цркви и према Вашој љубљеној светости нас позива да ове ријечи напишемо у нади да ћемо видјети православни свијет као једно,  у вашој дивној ери која свједочи о Истини нашег Господа Исуса, који је био утјеловљен за спасење свијета".

ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

ПОГЛАВАР НОВЕ ЦРКВЕ У УКРАЈИНИ У ПРИСУСТВУ ПОРОШЕНКА ПОМОЛИО СЕ ЗА ПАТРИЈАРХА КИРИЛА

Кијев 7. јануар. ИНТЕРФАКС - На Божић, по први пут од стварања нове цркве у Украјини, њен вођа Епифаније Думенко поменуо је,  на литургији, име патријарха Московског и све Русије.

Током свечане службе у Аја Софији, која је емитована на украјинским телевизијским каналима, Епифаније је на Великом Входу поменуо је предстојатеље свих православних цркава, према диптиху (богослужебни порeдак), укључујући и патријарха Кирила.

Важно је напоменути да је ово учињено у присуству цјелокупног руководства Украјине, укључујући предсједника Петра Порошенка, који је више пута наглашавао да се црква у којој се моли за поглавара Руске цркве не може назвати украјинском. Потпуни раскид веза између Цркве Украјине и Московске патријаршије био је главни задатак који су власти земље успоставиле у спровођењу пројекта стварања јединствене локалне цркве.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

              Епископ бањалучки Јефрем: Потребно је да се вратимо Богу

                                                                             06.01.2019 18:41 | Дарко Момић
​
Вријеме у коме живимо није нимало лако, бременито је потешкоћама које долазе како споља тако и изнутра и увијек су плод наших слабости и нашег гријеха, али знамо да никакве велике нити мале људске сплетке, не могу омести Божији план са човјеком и човјечанством у цијелом, поручује у интервјуу за божићни “Глас Српске” Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем.

- У претпразничне дане наступајућег великог хришћанског празника - Божића, нашим вјерницима прије свега честитамо Рођење Христово и поздрављамо радосним поздравом Мир Божији, Христос се роди - Заиста се Христос роди! Христос се роди ради нас људи и ради нашега спасења постаде човјек,  тј. Богочовјек, да би нас људе пале у гријех обожио - учинио светим, јер смо и рођени за светост, а не за гријех и живот у гријеху. Отуда и треба да будемо свјесни људског достојанства које нам је Бог дао и то достојанство чувати на висини хришћанског и људског звања, по њему живјети односећи се увијек на прави начин и према себи и према другима. Истовремено морамо бити свјесни да нас никакве људске слабости - велики и мали гријеси не могу и не смију скренути са пута Божије правде и истине која нам је дана и задана. Потребно је да се вратимо Богу и вјечним духовним и моралним вриједностима и овај свијет и живот у њему учинимо могућим, прихватљивим и достојним човјека. Не смијемо да се варамо, нико нам на земљи неће ријешити све наше проблеме, али ако наши прохтјеви и потребе буду имали мјеру, онда има наде да наш живот буде срећан, миран и благословен - да будемо задовољни.

ГЛАС: Како оцјењујете тренутно стање на подручју Бањалучке епархије, а како укупне прилике унутар Српске православне цркве?

ЈЕФРЕМ: Стање у нашој Српској православној цркви, па и у Епархији бањалучкој је углавном добро, али не у потпуности и без потешкоћа. Потешкоће у Цркви могу бити унутрашње и споља наметнуте, али увијек су посљедица људске гордости, гријеха и жеље за утицајем свуда, па ако је могуће и у Цркви. Православна Црква је ушла у трећи миленијум свога постојања и из историјског искуства зна да је Црква неуништива, вјечна и да ће до краја свијета и вијека вршити своју духовну мисију на земљи. Конкретно у нашој цркви, ми се налазимо у посткомунистичком периоду и јасно је да духовни препород не може доћи одједном, он је процес који траје, али најважније је да смо на узлазној путањи. Све моменталне потешкоће које су присутне временом ће се упорним радом отклањати и смањивати. Уосталом, на небу је Црква слављеничка, а Црква на земљи је у сталној борби са људским слабостима и пропустима и настојањима да наш живот усмјеримо ка вјечном добру - Богу. Црква то чини и у овом времену остављајући сваком појединцу право и могућност опредјељења за оно што је добро.

ГЛАС: Која су највећа искушења која у наредној години чекају вјернике Српске православне цркве?

ЈЕФРЕМ: Већ смо рекли да је земаљска Црква у сталној борби са личним, породичним и свенародним пропустима, како бисмо, као што рекосмо, могли живјети у миру, радити и стварати све оно што нам је за живот потребно.

Искушења је било и биће, односно свако вријеме има своје бреме, али се искушења и потешкоћа не треба бојати, него их у мјери својих могућности рјешавати, уносећи увијек пуно оптимизма, вјере и наде, да нема нерјешивих проблема.

ГЛАС: На подручју Бањалучке епархије је, откако сте Ви дошли на њено чело, обновљен и изграђен велики број храмова СПЦ, али да ли сте задовољни духовном обновом српског народа?

ЈЕФРЕМ: Изградња бројних храмова и црквених објеката била је насушна потреба, јер смо наслиједили вријеме у коме није могло нормално да се гради. Што се тиче духовног стања нашег народа, никада не смијемо бити превише задовољни, али смо свјесни да је и то процес који полако али сигурно иде узлазном путањом. У том важном послу помоћи ће нам свакако вјерска настава која је уведена раније у основне, а сада и у средње школе у Републици Српској. Духовно стање народа - вјерника и грађевинске активности на подизању храмова требамо гледати као два лица једне исте медаље. Нема грађевинске активности без духовне мотивисаности вјерника. Заправо, ми у Цркви само радимо оно што су стварне потребе и жеље вјерника на терену.

ГЛАС: Питање Косова и Метохије је сигурно питање свих питања за Српску православну цркву. Како Ви видите све што се дешава у вези с колијевком СПЦ?

ЈЕФРЕМ: Питање Косова и Метохије је централно питање српског народа и Српске православне цркве. Нажалост, на дјелу је очигледна отимачина и безакоње на свјетском нивоу, које покушава да нам оспори право на Косово и Метохију. Ипак, у овај проблем морамо улазити са више оптимизма и наде, дугорочно гледајући, да се ствари могу завршити позитивно и по Српску цркву и народ. На Косову и Метохији, већ у самом значењу имена имамо дубоко инволвирану и Српску православну цркву. Косово је наше, а Метохија је назив за манастирска и црквена имања. Тамо је историјско сједиште српског патријарха, наша Пећка патријаршија, тамо су Дечани, Грачаница, Свети архангели, Богородица Љевишка и још неколико хиљада цркава и манастира. То су наше историјске и правне тапије. Важно је у овом моменту не признати насиље и безакоње, да бисмо у будућности могли бранити своје право. Нажалост, неки српски политичари као да мисле да историја са њима почиње и завршава, а не би смјели да рјешавају оно што нису у стању позитивно ријешити. Колико год звучало парадоксално, ипак нада постоји. Зар је било више наде послије Косовског боја, па ипак изгубљена битка није био и пораз, него извор снаге и надахнућа за нова покољења која су потом дошла на историјску сцену. Историја броји вријеме другим аршинима, а пред Богом је један дан као хиљаду година и хиљаду година као један дан. Оно што желимо, а не можемо видјети из овоземаљског живота, потрудимо се, да се не посрамимо гледајући га из вјечности.

ГЛАС: Како оцјењујете давање томоса Украјинској православној цркви од стране васељенског патријарха Вартоломеја и да ли то може да изазове посљедице по Српску православну цркву, прије свега када је ријеч о њеном статусу у Македонији и Црној Гори?

ЈЕФРЕМ: Нажалост, то је нешто чега раније није било у животу Православне цркве. Зашто се то сада догодило, тешко је са сигурношћу рећи, али је јасно да је посљедњих деценија Украјина у фокусу политичких збивања, па ево и црквених превирања. Политичке вође нових држава, послије распада Совјетског Савеза, као и бивше Југославије, желе да имају не само територијално заокружене државе, него и засебну цркву. То је крајње погрешно и за Цркву неприхватљиво. Остаје за све нас несхватљив потез цариградског патријарха Вартоломеја да се директно мијеша у послове Руске православне цркве, а ако би тај преседан прошао, он би се могао примијенити и на друге просторе, укључујући и наше. То се ипак неће догодити!

ГЛАС: Владикама СПЦ, па и Вама лично се замјери да се не појављујете довољно у јавности, односно у медијима, за разлику од високих званичника и представника других религија. Како то коментаришете?

ЈЕФРЕМ: Ми се појављујемо у јавности, ни мало ни много, него колико мислимо да је то потребно и да је нашим вјерницима корисно. Очекујемо да наш став у том погледу буде и схваћен и прихваћен, јер другачији не би ни требало да буде како не бисмо ушли у сферу дневног пролазног догађања. Наши контакти са јавношћу се разликују од дјеловања политичара или људи из других сфера друштвеног и културног живота који долазе и пролазе и којима је потребно да своје информације што прије испоруче јавности, јер већ сутра могу бити превазиђене. На крају захваљујемо Вам на пријатном разговору, желим и Вама срећан празник Рођење Христово и благословену Нову Господњу 2019. годину. 

Српско-руски храм
ГЛАС: Темеље будућег православног храма у Бањалуци половином септембра посјетио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. Да ли су настали некакви проблеми у вези са изградњом, с обзиром на то да се не види помак послије освештања темеља?

ЈЕФРЕМ: Темеље Српско-руског храма и духовно-културног центра осветили смо 17. септембра, а господин Лавров посјетио је темеље 21. септембра када смо га домаћински дочекали. Храм се зове српско-руски, зато што је наш српски и припада Бањалучкој епархији, а градиће се у руском традиционалном архитектонском стилу. Храм и центар се граде поводом 100-годишњег јубилеја од завршетка Првог свјетског рата у коме је српски народ изгубио сваког трећег човјека. Историјски је познато да је Русија, односно цар Николај II Романов ушао у рат на страни Срба и само благодарећи Русији рат је имао колико-толико позитиван исход по српски народ. Идеја о градњи храма у знак благодарности руском цару поникла је прије сто година и то углавном од учесника рата српских ветерана, српских интелектуалаца и свештеника, али, нажалост, та идеја није се могла остварити све до сада. Сада смо кренули у акцију и с Божијом помоћу надамо се успјешном исходу наших прегнућа. У протеклој грађевинској сезони урађено је врло много посла који није довољно видљив јер се ради о земљаним радовима и подземним просторијама. Наиме, урађена је крипта и темељи храма, подруми и темељи центра, као и већи број подземних гаража потребних за нормално функционисање ових објеката. Потребно је било завршити још одређене административне послове који су у току и надамо се да већ наредне сезоне послови крену даље, првенствено на храму, а потом и на духовном центру. Познато је да се наши храмови зидају прилогом вјерника, а у складу са грађевинским могућностима фирми, јер се ипак ради о специфичним објектима које могу да раде за то специјализована грађевинска предузећа. Припреме теку и посао ће бити настављен на прољеће.

Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик присуствоваће данас у Бањалуци пријему поводом Божића који ће уприличити Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем.

Пријем је заказан за 15.30 часова у Владичанском двору. 

Након пријема код владике Јефрема, Цвијановићева и Додик ће у 17.00 часова присуствовати вечерњој служби у Саборном храму Христа Спаситеља. 

Вечерње ће служити владика Јефрем, након чега ће у порти Храма Свете Tројице бити обављено налагање бадњака.

​Како-су-Каталонци-постали-православци

У срцу католичке Барселоне, необичну светињу која постоји већ пола века, основали Шпанац отац Жоан и Француз Лотел Ги, који су у нашој вери нашли мир

ЧУДНИ су путеви Господњи... Један од њих довешће православне вернике, ако дођу у Барселону, до њиховог храма у срцу једне земље и једног града у којима је католичанство вековна доминантна религија.
 
У Улици Араго, једној од најпрометнијих у Барселони, на броју 181, случајни пролазник током дана може да види спуштен гвоздени капак на коме је црвеном фарбом, на каталонском језику, исписан назив "фирме": "Еглесија ортодокса" (Православна црква).

Уз вернике, који по рођењу и васпитању припадају православној вери, у Каталонији се током готово 50 година формирао и мали "нуклео" Каталонаца православаца, који су свој духовни мир нашли у вери наших предака. Црква, заправо, егзистира на њиховој вери и вољи јер су они константа, док многи мигранти дођу и прођу.

Откуд православна вера међу Каталонцима? Први контакт са православљем датира из прве половине 20. века, пре свега преко имиграната, углавном Грка и Руса. Пре близу пола века формирано је бројније и чвршће православно језгро не само међу имигрантима, већ и међу Каталонцима који су свој духовни мир нашли у православној цркви.

Верује се да има око 1,5 милиона православних верника на територији Шпаније и Португалије, организованих у око 200 парохија. Оно што је за нас посебно занимљиво јесте чињеница да Каталонска православна црква конгрегацијски припада Српској православној цркви, а од 1988. везана је за Епархију шабачку.


КАЛЕНДАР
БОЖИЋ се, из практичних разлога, слави по католичком календару, али Ускрс - који нема фиксни датум - по православном, јер је он заснован на другом систему, лунарном, а не на грегоријанском календару.
Најпозванији за причу о овој необичној историји свакако је отац Жоан, старешина цркве и најзаслужнији за ширење православља међу његовим земљацима Каталонцима.

Прочитајте још: Наша вера у Барси

- Православну веру смо у Каталонији увели Лотел Ги, један Француз који је живео у Барселони, и ја - почиње своју причу отац Жоан, рођени Каталонац, одрастао у католичком окружењу и васпитању, по образовању инжењер трговачке морнарице. - На дугим пловидбама јавио се унутрашњи немир који ме је довео до тога да потражим чистији смисао религије. И нашао сам га у православљу, које има апостолску традицију, без накнадних додатака које срећемо у католицизму. Православље продубљује хришћанску традицију и то је био мој главни мотив.

Почетак је био тежак, нико у Франковом режиму није имао разумевања за "нову религију", али није било забрана. Само тешкоће, дуга борба са администрацијом.

- Морали смо да се региструјемо као "култна асоцијација", не као црква. Данас је, на срећу, ситуација боља - објашњава наш саговорник.

Отац Жоан сваке године држи предавање студентима хуманистичких наука који похађају естетику и филозофију културе на Универзитету Помпеу Фабра, а главна тема је - смисао иконе у православљу.

- Студенти увек одлазе веома задовољни, пуни утисака - каже нам Тамара Ђермановић, професор-координатор студија славистике на овом универзитету. - И редовно их запањи чињеница да у приземљу једне стамбене зграде у срцу Барселоне постоји тако лепа црквица.

СВЕТИ ЈОВАН

КАО и сваки припадник Српске православне цркве, и отац Жоан има своју славу. Без резерве је прихватио овај српски обичај и одлучио се за Светог Јована.

Извор: Новости

Испред Саборног храма Христа Спаситеља у Бањалуци данас је дочекан бадњак, који је претходно провезен градским улицама.

Бањалука: Дочекан Бадњак испред Храма Христа Спаситеља
Протојереј-ставрофор Ратко Радујковић истакао је значај Христовог рођења, који се сутра прославља, те напоменуо да је дочек бадњака увод у најрадоснији хришћански празник.
Окупљени вјерници су заједно да свештенством унијели бадњак у храм, гдје је окићен.
Његово преосвештенство епископ бањалучки Јеферм вечерас ће у 17.00 часова у Храму Христа Спаситеља служити вечерње и освештати бадњак.

Бадњак ће након тога бити наложен у порти Цркве Свете Тројице.

Владика Јефрем у поноћ ће у Храму Христа Спаситеља служити Свету архијерејску литургију поводом најрадоснијег хришћанског празника Божића.

НАЛАГАЊЕ БАДЊАКА ПРЕД СТАРОМ ЦРКВОМ НА БАШЧАРШИЈИ
 

САРАЈЕВО, 6. ЈАНУАРА /СРНА/ - Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служиће вечерње у Старој цркви Светих архангела Михаила и Гаврила на Башчаршији у Сарајеву, након чега ће бити обављено налагање бадњака.


Богослужење почиње у 17.00 часова, а традиционално налагање бадњака биће обављено у 18.00 часова, саопштено је из Митрополије дабробосанске. 

У 9.00 часова митрополити Хризостом служиће Свету архијерејску литургију у храму Рођења Пресвете Богородице у Зеници. 

Митрополит Хризостом ће на Божић служити Свету архијерејску литургију у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву.

Литургија ће почети у 9.00 часова. 

Митрополит Хризостом ће 16. јануара, у 13.00 часова у палати Митрополије дабробосанске у Сарајеву приредити божићно-новогодишњи пријем.

2. јануар 2019.године
Кад год се спомене Свети Василије (330-379), увијек истичемо његове студије у Атини, његов аскетски живот у Понту, његов допринос друштву и његов књижевни опус. Свакако је истина да се аутор изванредног теолошког текста, Божанске литургије, истакао као марљиви ученик, харизматични аскет, несебични социјални радник и беспријекоран писац.

Оно што можда није толико познато је да је, поред родитељске, важну улогу у одгоју водећег васељенског учитеља одиграла и његова бака. Присјећајући се своје баке, Свети Василије Велики каже: "Макрина славна, кроз коју смо учили ријечи најсветијег Григорија". Бака Макрина је преточила дух живота у своје унуке. Пренијела је искуство које је црпила из Светог Григорија из Нове Цезареје, Чудотворца чије духовно чадо је била.

Сви знамо да сјајни примјери проширене породице дефинишу и формирање карактера и појаву светаца. На примјер, свети Павле се присјећа својих предака, који су поштовали правог Бога. Он се сјећа и нелицемјерне љубави Лоиде, Тимотејеве баке, и његове мајке, Евникије (види 2. Тим 1, 3-5), захваљујући којој је Тимотеј знао 'Свето писмо од дјетињства' (2 Тим 3, 15).

Нешто слично се догодило и у животу Светог Василија. Покојни професор Стилианос Пападопоулос даје предиван графички приказ односа између баке и њених унука. Макрина, то јест бака Светог Василија, била је велика фигура која је утицала и буквално обликовала три генерације у породици ... Од раног дјетињства, два изузетно интелигентна унука, Макрина Млађа и Василије су се држали ње. Наборана стара дама била је сама љепота духовног живота. Дјеца су то видјела у њеном бистром челу, упркос чињеници да је била обложена временом и тешким животом.

Дјечје душе биле су чисте, експанзивне и изузетно пријемчиве. Бака је била јака киша. Дјеца су била исушена земља. Чудо се догађало сваки дан. Киша је падала, понекад благо, понекад у бујицама. Земља је упијала кишу и првобитно је складиштила - прерада, трансформација и разумијевање ће доћи касније. Настава и теологија старице Макрине биле су њене успомене: прва црква у Понту, борба и тешкоће за вјеру, скривене и камене стазе врлине. Без обзира на дивљу духовну олују која може пореметити душе Василија и његове сестре, учење баке је остало непоколебљиво и дјеловало је као компас, као показивач на истину, као средство за проналажење равнотеже.

Чини се да је овај баланс и мјера изгубљена у посљедње вријеме. Уз уздизање такозване нуклеарне породице и независности младих парова који су удаљени од породичне куће, допринос „проширене породице“ подизању дјеце је готово нестало. Улога дједа и баке, као и улога стричева, тетака и кумова смањила се у односу на хришћански одгој младих.

Можда је вријеме да се редефинишу њихове улоге? Умјесто телевизије и интернета, који су постали „приватни тутори“, можда не би било лоша идеја да се млади људи поново упознају са нашим духовним коријенима, како би пронашли равнотежу и мјеру? Да се ​​поново повежу не само са својим стварним прецима, већ и са својим духовним прецима? Као мудри и искусни учитељ, Свети Василије има много тога да каже младим људима о томе како да избјегну замке времена и да извуку свјетлост из животворног извора Духа.

                                                                           Протопрезвитер Василиос Калиакманис /извор
ПРЕВОД: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Портпарол Руске православне цркве Владимир Легојда је поручио да је "томос" папир настао као резултат неуморних политичких и личних амбиција.

Патријарх Вартоломеј потписао декрет о aутокефалности украјинске цркве
Потписивањем су прекршени канони и зато указ нема канонску тежину, оценио је Легојда.

Шеф Комитета за међународне односе Савета федерације Русије Константин Косачов оценио је да потписивање "томоса" није црквени него политички акт, који би могао да има катастрофалне последице по Украјину.

"Политичка процена става украјинског вођства је, по мом мишљењу, јасна - неморално мешање украјинске државе у питања цркве, кршењем украјинског устава", истакао је Косачов.

Како је претходно пренео Спутњик, васељенски патријарх Вартоломеј потписао је у Истанбулу "томос" о аутокефалности православне цркве у Украјини.

Уочи потписивања документа одржан је молебан којем су, између осталих, присуствовали поглавар те цркве митрополит Епифаније, председник Украјине Петро Порошенко, шеф украјинске дипломатије Павел Климкин и председник парламента Андреј Парубиј.

Након богослужења, патријарх Вартоломеј је у своју резиденцију примио украјинског председника и митрополита Епифанија, након чега су се вратили у Храм Светог Ђорђа где је потписан "томос".

После "ујединитељског сабора", који је 15. децембра одржан у Кијеву, објављено је стварање украјинске аутокефалне цркве за чијег је поглавара изабран Епифаније Думенко.

ИЗВОР:ТАНЈУГ

Патријарх Вартоломеј потписао декрет о независности украјинске цркве
Васељенски патријарх Вартоломеј потписао је декрет за независност украјинске православне цркве. Молебану у Истанбулу присуствовао је украјински предсједник Петро Порошенко.

"Томос", црквени акт који гарантује аутокефалност, потписао је васељенски патријарх на служби са поглаваром украјинске цркве митрополитом Епифанијем у Катедрали Светог Ђорђа у Истанбулу.

Прије него што је документ потписан, одржан је молебан којем су присуствовали и украјински званичници, на челу са предсједником Петром Порошенком који је у Истанбулу у пратњи своје супруге.

Након тога, патријарх Вартоломеј угостио је у својој резиденцији госте из Украјине.

Цариградска патријаршија је у октобру саопштила да ће цркви у Украјини дозволити аутокефалност, односно независност у односу на Руску православну цркву.

Тада је саопштено да је укинута одлука из 1686. године, по којој је Московској патријаршији предата Кијевска митрополија.

Украјина је прошлог мјесеца изабрала 39-годишњег митрополита Епифанија на чело нове цркве.

Овај потез је украјински предсједник Петро Порошенко упоредио са украјинским референдумом за независност од Совјетског Савеза 1991. године.

Патријарх московски и целе Русије Кирил упозорио је прошлог мјесеца да формирање аутокефалне цркве у Украјини и "прогон канонске украјинске православне цркве" може да доведе до опасних посљедица по цио свијет.

 | Извор: РТС

​ВЛАДИКА ЈЕФРЕМ:ПОТРЕБНО ДА СЕ ВРАТИМО БОГУ И ВЈЕЧНИМ ДУХОВНИМ И МОРАЛНИМ ВРИЈЕДНОСТИМА

​Владика Јефрем истиче да је питање Косова и Метохије централно питање српског народа и Српске православне цркве.

"Нажалост, на дјелу је очигледна отимачина и безакоње на свјетском нивоу, које покушава да нам оспори право на Косово и Метохију", рекао је епископ бањалучки за "Глас Српске".

Говорећи о изградњи српско-руског храма у Бањалуци, владика Јефрем је рекао да је урађена крипта и темељи храма, подруми и темељи духовног центра, као и већи број подземних гаража потребних за нормално функционисање ових објеката.

"Потребно је завршити још одређене административне послове који су у току и надамо ће наредне сезоне послови кренути даље, првенствено на храму, а потом и на духовном центру", додао је епископ бањалучки Јефрем.

Он је поручио да је "потребно да се вратимо Богу и вјечним духовним и моралним вриједностима и овај свијет и живот у њему учинимо могућим, прихватљивим и достојним човјека".

"Не смијемо да се варамо, нико нам на земљи неће ријешити све наше проблеме, али ако наши прохтјеви и потребе буду имали мјеру, онда има наде да наш живот буде срећан, миран и благословен - да будемо задовољи", рекао је владика Јефрем.

Коментаришући потез васељенског патријарха Вартоломеја који одобрава аутокефалност непризнатој украјинској православној цркви, владика Јефрем каже да је то крајње погрешно и за Цркву неприхватљиво.

"Остаје за све нас несхватљив потез цариградског патријарха Вартоломеја да се директно мијеша у послове Руске православне цркве, а ако би тај преседан прошао, он би се могао примијенити и на друге просторе, укључујући и наше. То се, ипак, неће догодити", истакао је владика Јефрем.

Владика Јефрем је православним грађанима Републике Српске честитао предстојећи празник Рођења Исуса Христа - Божић и пожелио им срећну и благословену Нову Господњу 2019. годину.
| Извор: СРНА

Научници су близу откривања мистерије, која је стара више од две хиљаде година: гдје су тачно били и како су уништени чувени "градови гријеха" - Содома и Гомора. Амерички археолози тврде да се уопште нису налазили тамо гдје се то сматра. Међутим, не слажу се сви са њима у научној заједници. 

Археолози су истражили остатке древног керамичког посуђа пронађеног у граду Тел ал-Хамам (Јордан) на сјевероистоку Мртвог мора и пронашли нешто чудно на њима.
Анализа радио-угљика је показала да је сваки од дијелова керамике био испуњен микроскопским кристалима разних минерала - чинило се да се држе заједно под утицајем високих температура. То се могло десити само под једним условом - дошло је до снажне експлозије.

Поред тога, научници су пронашли остатке зидина тврђаве стара око 3700 година - опеке из њега су биле раштркане на чудан начин. Испоставило се да је зид буквално пометен за неколико секунди.
"Вјероватно је насеља која су овдје уништена, прије око четири хиљаде година, уништио један метеорит", рекли су археолози на научној конференцији у Колораду (САД).

Ово објашњава повећани садржај сумпора у Мртвом мору и обалном тлу. Поред тога, предложена верзија, према научницима, више или мање одговара библијском опису смрти Содоме и Гоморе - као у дословном смислу "казне неба".

"Тада пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од сумпора и огња, И затр оне градове и сву ону раван, и све људе у градовима и род земаљски.", каже Књига Постанка.
А шта је са Содомом и Гомором у Библији? На овом подручју живио је Лот, нећак Аврамов, који се сматра претечом јеврејског народа. По Господњој заповијести, они су дошли у Ханаанску земљу од града Ур до Месопотамије (територија модерног Ирака).
​
Содом и Гомора налазили су се у долини Сидим, изузетно плодној: која се налазила испод нивоа мора, и све бројне ријеке су текле из околних планина. Једна од њих била је ријека Јордан, чије се име дословно преводи као "силазно".
У овој долини било је још три града - Сивим, Зоар и Адма. Судећи по Библији, свих пет насеља било је у војном савезу.
"То су били градови-државе. Период описан у Библији сеже до око 2000 год. Пне", објашњава Илија Вевиурко, виши предавач на Философском факултету Московског државног универзитета.

Сукоби су се стално трајали између "Содомског Пентаграда" и околних градова-држава. Аврам је чак и учествовао у њима - за то је опремио одред од 318 војника.

Али једног дана, два анђела су се појавила Лоту у Содоми. Он их је, сматрајући их путницима-намјерницима, према источном обичају, позвао у своју кућу.
Тада она два човјека рекоше Лоту: ако имаш овдје још кога свога, или зета или сина или кћер, или кога год свога у овом граду, гледај нек иду одавде;"- Лот је након тога наредио мужевима својих кћерки да се окупе, али су они у шали узели његово упозорење.

"Читајући Писмо, можемо закључити да је Лотова породица изведена из града.. А даље у црквеној традицији, Содом и Гомора се помињу као симбол гријеха. Лот је напустио Содому само са својом женом и двије кћери. Анђели су наредили бјегунцима да се не окрећу. Али Лотова жена није послушала "и постала је стуб соли".
​
Према предању, исти стуб соли, у којем се Лотова супруга окренула, налази се на југозападу Мртвог мора у планинама Содом. Одавде се, у давна времена, појавила верзија да су се познати градови налазили у јужном дијелу језера.

Ево шта је грчки историчар Страбон писао о томе у 1. вијеку пне: „У близини града Моасад (тврђава Масада у југоисточном Израелу) показују се стрме, спаљене стијене и на многим мјестима пукотине и земље попут пепела: од глатких стијена капајуће смоле, а вреле струје из даљине шире смрад, ту и тамо се налазе уништене куће. Зато морамо да вјерујемо да је међу локалним становништвом било много распрострањених легенди да је некада било 13 градова, од којих је главни - Содома - имао око 60 фаза у обиму ".
Ову верзију поткрепљује и чињеница да су се Лот и његове кћери које су побјегле из Содоме населили у граду Зоару, који се налази у југоисточном дијелу Мртвог мора у близини долине Керек (модерни Јордан). Међутим, како Библија каже, бојао се да буде у овом граду и преселио се у најближу пећину.
Пећина у којој је Лот живио са својим кћерима налази се источно од Зоара. У првим вијековима хришћанства, она је постала мјесто ходочашћа - почетком деведесетих година прошлог вијека ископана је црква коју су саградили византијци у част библијског пророка.

"То сугерише да предање указује на тачно мјесто", истиче јордански археолог Рустом Мдзхиан.
Он је, као и бројни други истраживачи, убијеђен да су Содом и Гомора лоцирани у јужном дијелу Мртвог мора, који је посљедњих година убрзо затрпан. Доказ се може сматрати бројним налазима у плићаку. Научници наводе да се већина сланог језера у свијету смањује из године у годину. То омогућава темељно истраживање овог мјеста.
Покушаји да се истражи дно Мртвог мора у нади да ће се пронаћи познати градови направљени су више пута. Не можемо их назвати успјешним. Истина, понекад нешто наиђе. На примјер, 2012. године руско-јорданска група истраживача успјела је да ухвати дно резервоара. На резултатима се могу видјети рушевине малог града.

Научно истраживање  компликовано је чињеницом да је у средини Мртвог мора граница између Израела и Јордана. Неколико деценија ове државе су се међусобно бориле. Тек са потписивањем мировног споразума 1994. године и каснијим деминирањем Јорданске долине, научници су почели да истражују регион. Међутим, нико још није у потпуности проучио дно Мртвог мора.
​
Тим археолога на челу са Филипом Силвом тражи Содому и Гомору не на југу Мртвог мора, према научно доминантној верзији, већ у граду Тел ал-Хамам. Чињеница је да Књига Постања каже да је Лот дошао у Содому кроз долину Кикар, гдје се Јордан улива у слано језеро: "Лот подиже очи и угледа цијело јорданско сусједство, које је, прије него што је Господ уништио Содому и Гомору, све Сигора је заливана водом, као у Господњем врту, попут земље Египта ".

Према научницима, читава Јорданска долина и Мртво море могу се видјети само са планина у близини модерног јорданског града Мадабе. Најпознатија од њих је Небо. Одатле је, према Библији, потомак Аврама, који је напустио Египат, пророк Мојсије први пут видио Обећану земљу. Тамо је, како научници вјерују, размишљао је о величанственом погледу на Ханаан.

"Чињеница да су Содом и Гомора били лоцирани у сјевероисточном дијелу Мртвог мора доказује још један податак: за 700-800 година (прије отприлике 3200 година), Долина Кикар била је потпуно беживотна. била је повезана само са уништавањем библијских градова ”, - рекао је археолог Стивен Колинс.
Према наводима научника, рушевине древних градова пронађених у Тел ал-Хамаму свједоче у прилог овој верзији. Међутим, још је прерано потврдити коначни траг за једном од главних библијских тајни - истраживање се наставља .
​
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ  / извор

БЕОГРАД, 3. ЈАНУАРА /СРНА/ - Бивши припадник Чешког батаљона Кфора на Космету Данијел Шварц који се дан уочи Нове године крстио у Високим Дечанима и прешао у православље поручио је да први пут има у шта да искрено вјерује јер сматра да је православље спасење за све.

Он је нагласио да је крштењем у Високим Дечанима остварио свој вишегодишњи сан који ће му олакшати и употпунити поглед на свијет.

Шварц, који је као дјечак крштен као католик, открио је за "Вечерње новости" да ће и беба коју са супругом Зузаном очекује бити православне вјере. 

Шварцов кум Димитрије Марковић појаснио је да је Шварц као припадник Кфора на Космету провео шест мјесеци, те да је на лицу мјеста схватио суштину проблема српског народа у јужној српској покрајини.

"По повратку са Космета почео је са неколицином пријатеља да учествује у хуманитарним акцијама које смо заједнички спроводили, али оно што је најбитније је његова наклоност и љубав према нашем народу и земљи", рекао је Марковић.

Он је нагласио да је очекивао да ће Шварц бити крштен на Видовдан, али да је био нестрпљив и да је добио благослов од оца Петра који га је и крстио посљедњег дана 2018. године у једној од највећих српских светиња на Космету.

"Када видим колико Данијел и остали чешки пријатељи воле наш народ и колико су чврстог уверења да је Косово део Србије, питам сe одакле им та снага, али сам временом схватио да реално посматрају дешавања, као и да наш и чешки народ везује и историјско пријатељство", рекао је Марковић.

ПОГЛАВАР УКРАЈИНСКИХ УНИЈАТА ОБРАТИО СЕ ПОГЛАВАРУ “ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ УКРАЈИНЕ” СА ПРИЈЕДЛОГОМ ЗА УЈЕДИЊЕЊЕ

4. јануар. ПРАВМИР. Генерални надбискуп Кијева и Галичја и цijеле Украјине и старјешина тзв. украјинске гркокатоличке цркве са сједиштем у Ватикану, (ukr. Українська Греко-Католицька Церква - УГКЦ), Свјатослав (Шевчук) обратио се новоизабраном шефу тзв.Украјинске православне цркве, митрополиту Епифанији, са приједлогом да започну процес уједињења цркава.

То је саопштено на сајту "Тернопил", који је објавио одговарајући текст писма шефа УГKЦ-а.

Честитајући Епипанију на избору за старјешину Националне православне цркве, Шевчук указује на заједничку литургијску баштину цркава и изражава наду у будуће јединство:

"Иако данас још увијек нисмо у потпуној еухаристијској заједници, позвани смо да заједно превладамо препреке које стоје на путу јединства."

Челник грчког католика предложио је да тзв. Православна црква Украјине започне пут ка јединству.

“У овом тренутку, у име наше Цркве, пружам руку вама и свој православној браћи, нудећи вам да почнемо да радимо заједно на нашем путу ка јединству, према истини. Будући да будућност Цркве, нашег народа и украјинске независне европске државе зависи од тога колико ћемо цијенити јединство и превазићи оно што нас дијели. Бог је онај који нас уједињује око себе “, пише шеф УГКЦ-а.

* У Украјини живи око 5,3% Украјинаца гркокатолика.

*Православна црква Украјине" (ПЦУ) је мала православна црквена структура са контроверзним статусом, створена 15. децембра 2018. године на иницијативу секуларних власти Украјине као дијела Цариградске патријаршије из неканонског и непризнатог православног свијета Кијевске патријаршије и Украјинске аутокефалне православне цркве. Захтева ексклузивни статус једине православне цркве у Украјини. Ужива у неограниченој подршци и административним ресурсима државе, противи се најбројнијој канонској православној цркви у земљи, коју предводи Његово Високопреосвештенство Онуфрије, митрополит Кијевски и цијеле Украјине.

Аутор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ