 У име Оца, Сина и Светог Духа!
Драга браћо и сестре, данас славимо други дан великог празника Христовог рођења. Овај дан се назива дан Сабор Пресвете Богородице, јер су се у старини, другог дана благдана Христовог рођења, први хришћани окупљали у храмовима како би прославили Богородицу, која је Земљи подарила Спаситеља Свијета. Она је била узрок нашег спасења. Својом понизношћу, послушношћу Божјој вољи, чистоти и светој чедности, била је удостојена да постане Мајка Христа, Божјег Сина. Данас Црква слави Јосифа Заручника, пророка и цара Давида, и Јакова брата Господњег, који ће касније постати први епископ јерусалимске цркве. Читање јеванђеља за данас сасвим поучно говори о бјекству Свете породице у Египат. Св. јеванђелист Матеј каже: "А пошто они отиду, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и каза му: устани, узми дијете и матер његову па бјежи у Мисир, и буди онамо док ти не кажем; јер ће Ирод тражити дијете да га погуби. И он уставши узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Мисир.И би тамо до смрти Иродове: да се изврши што је Господ рекао преко пророка који говори: из Мисира дозвах сина својега.И би тамо до смрти Иродове: да се изврши што је Господ рекао преко пророка који говори: из Мисира дозвах сина својега.Тада се зби што је казао пророк Јеремија говорећи:Глас у Рами чу се, плач, и ридање, и јаукање много: Рахиља плаче за својом дјецом, и неће да се утјеши, јер их нема.А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи у сну јави се Јосифу у Мисиру.И рече: устани, и узми дијете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су изумрли који су тражили душу дјетињу.И он уставши, узе дијете и матер његову, и дође у земљу Израиљеву.Али чувши да Архелај царује у Јудеји мјесто Ирода оца својега, побоја се онамо ићи; него примивши у сну заповијест, отиде у крајеве Галилејске.И дошавши онамо, намјести се у граду који се зове Назарет, да се збуде као што су казали пророци да ће се Назарећанин назвати (Мт 2, 13-23). Исусово бјекство у Египат, по налогу анђела Господњег, да га сачува од смрти коју је Ирод смислио за Њега, даје нам и примјер да слиједимо путеве наших живота. Такође, ми се можемо сусрести, у различитим облицима, са нечим сличним ономе што се догодило нашем Спаситељу - тј.са опасношћу и прогонством. Када предвидимо неку опасност за наш живот или пријетњу нашем здрављу или благостању, не бисмо смјели без страха трчати у опасност. Свети Божији Закон и здрав разум налажу да се побринемо да сачувамо свој живот и благостање као Божије дарове; они нас обавезују да држимо дистанцу од предвиђених опасности, ако то не иде против наших моралних обавеза - за које треба радо жртвовати све, чак и свој живот. Али када то није случај, морамо учинити оно што је учинио наш Спаситељ - не скакати у опасности, избјегавати их колико год је то могуће, не очекујући да ће неки изненадни инструмент божанског Провиђења пасти одозго и спасити нас, него радије искористимо оно што имамо. Неки кажу: “Предајем се Божјој вољи упркос опасностима. Ако је Богу драго, онда ће ме спасити. “Зар Божји Син није имао чуда да би се спасио од Ирода? Чак и овдје, ако је Он желио, могао је осигурати више од дванаест легија анђела у своју одбрану, али је умјесто тога искористио природна средства: његова мајка и Јосиф бјеже, попут најмањих од синова човјечјих, у Египат и тако спасавају Себе. Исто бисмо требали учинити и ми - користити природна средства, а не искушавати Господа са очекивањима заштите чуда и знакова, који се дистрибуишу само у случајевима екстремне потребе. И друго, посматрајући Божанско дијете које бјежи ради безбједности у Египат, и размишљајући о тешкоћама које су повезане са овим путовањима за Њега, Његову мајку и старца Јосифа, треба да схватимо дух храбрости и стрпљења и одагнамо мисао која сугерише да жалости и невоље нису добре за нас, да нам нису природне. Требало би да знамо да ко год жели да ради за Господа и да му служи, напротив, према мудром Сираху, припреми своју душу за искушење (Сир 2, 1). Требали бисмо знати да је прави хришћанин увијек спреман ратник и подвижник, да га чекају одмор и награде - о чему је апостол Павле рекао: "Око није видјело, нити је уво чуло, нити је ушло у срце човјечје" (1 Кор 2, 1). Али гдје га то чека? Не овдје на земљи, већ тамо, на небу. Овдје имамо “многе невоље праведника” (Пс 34, 19), и "трпљењем својим спасавајте душе своје", као што каже Спаситељ (Лк 21,19). Имајући све ово на уму, употпуњавајмо свој подвиг спасења "гледајући на начелника вјере и свршитеља Исуса, који мјесто одређене себи радости претрпље крст, не марећи за срамоту, и сједе с десне стране пријестола Божијега" (Јевр 12, 2). Њему слава, сада и увијек и у све вијекове вјекова. Амин. архимандрит Кирил (Павлов). Проповиједи (Света Тројица - Св. Сергијева Лавра, 2003) Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ |