Епископ бањалучки Јефрем: Потребно је да се вратимо Богу

              Епископ бањалучки Јефрем: Потребно је да се вратимо Богу

                                                                             06.01.2019 18:41 | Дарко Момић
​
Вријеме у коме живимо није нимало лако, бременито је потешкоћама које долазе како споља тако и изнутра и увијек су плод наших слабости и нашег гријеха, али знамо да никакве велике нити мале људске сплетке, не могу омести Божији план са човјеком и човјечанством у цијелом, поручује у интервјуу за божићни “Глас Српске” Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем.

- У претпразничне дане наступајућег великог хришћанског празника - Божића, нашим вјерницима прије свега честитамо Рођење Христово и поздрављамо радосним поздравом Мир Божији, Христос се роди - Заиста се Христос роди! Христос се роди ради нас људи и ради нашега спасења постаде човјек,  тј. Богочовјек, да би нас људе пале у гријех обожио - учинио светим, јер смо и рођени за светост, а не за гријех и живот у гријеху. Отуда и треба да будемо свјесни људског достојанства које нам је Бог дао и то достојанство чувати на висини хришћанског и људског звања, по њему живјети односећи се увијек на прави начин и према себи и према другима. Истовремено морамо бити свјесни да нас никакве људске слабости - велики и мали гријеси не могу и не смију скренути са пута Божије правде и истине која нам је дана и задана. Потребно је да се вратимо Богу и вјечним духовним и моралним вриједностима и овај свијет и живот у њему учинимо могућим, прихватљивим и достојним човјека. Не смијемо да се варамо, нико нам на земљи неће ријешити све наше проблеме, али ако наши прохтјеви и потребе буду имали мјеру, онда има наде да наш живот буде срећан, миран и благословен - да будемо задовољни.

ГЛАС: Како оцјењујете тренутно стање на подручју Бањалучке епархије, а како укупне прилике унутар Српске православне цркве?

ЈЕФРЕМ: Стање у нашој Српској православној цркви, па и у Епархији бањалучкој је углавном добро, али не у потпуности и без потешкоћа. Потешкоће у Цркви могу бити унутрашње и споља наметнуте, али увијек су посљедица људске гордости, гријеха и жеље за утицајем свуда, па ако је могуће и у Цркви. Православна Црква је ушла у трећи миленијум свога постојања и из историјског искуства зна да је Црква неуништива, вјечна и да ће до краја свијета и вијека вршити своју духовну мисију на земљи. Конкретно у нашој цркви, ми се налазимо у посткомунистичком периоду и јасно је да духовни препород не може доћи одједном, он је процес који траје, али најважније је да смо на узлазној путањи. Све моменталне потешкоће које су присутне временом ће се упорним радом отклањати и смањивати. Уосталом, на небу је Црква слављеничка, а Црква на земљи је у сталној борби са људским слабостима и пропустима и настојањима да наш живот усмјеримо ка вјечном добру - Богу. Црква то чини и у овом времену остављајући сваком појединцу право и могућност опредјељења за оно што је добро.

ГЛАС: Која су највећа искушења која у наредној години чекају вјернике Српске православне цркве?

ЈЕФРЕМ: Већ смо рекли да је земаљска Црква у сталној борби са личним, породичним и свенародним пропустима, како бисмо, као што рекосмо, могли живјети у миру, радити и стварати све оно што нам је за живот потребно.

Искушења је било и биће, односно свако вријеме има своје бреме, али се искушења и потешкоћа не треба бојати, него их у мјери својих могућности рјешавати, уносећи увијек пуно оптимизма, вјере и наде, да нема нерјешивих проблема.

ГЛАС: На подручју Бањалучке епархије је, откако сте Ви дошли на њено чело, обновљен и изграђен велики број храмова СПЦ, али да ли сте задовољни духовном обновом српског народа?

ЈЕФРЕМ: Изградња бројних храмова и црквених објеката била је насушна потреба, јер смо наслиједили вријеме у коме није могло нормално да се гради. Што се тиче духовног стања нашег народа, никада не смијемо бити превише задовољни, али смо свјесни да је и то процес који полако али сигурно иде узлазном путањом. У том важном послу помоћи ће нам свакако вјерска настава која је уведена раније у основне, а сада и у средње школе у Републици Српској. Духовно стање народа - вјерника и грађевинске активности на подизању храмова требамо гледати као два лица једне исте медаље. Нема грађевинске активности без духовне мотивисаности вјерника. Заправо, ми у Цркви само радимо оно што су стварне потребе и жеље вјерника на терену.

ГЛАС: Питање Косова и Метохије је сигурно питање свих питања за Српску православну цркву. Како Ви видите све што се дешава у вези с колијевком СПЦ?

ЈЕФРЕМ: Питање Косова и Метохије је централно питање српског народа и Српске православне цркве. Нажалост, на дјелу је очигледна отимачина и безакоње на свјетском нивоу, које покушава да нам оспори право на Косово и Метохију. Ипак, у овај проблем морамо улазити са више оптимизма и наде, дугорочно гледајући, да се ствари могу завршити позитивно и по Српску цркву и народ. На Косову и Метохији, већ у самом значењу имена имамо дубоко инволвирану и Српску православну цркву. Косово је наше, а Метохија је назив за манастирска и црквена имања. Тамо је историјско сједиште српског патријарха, наша Пећка патријаршија, тамо су Дечани, Грачаница, Свети архангели, Богородица Љевишка и још неколико хиљада цркава и манастира. То су наше историјске и правне тапије. Важно је у овом моменту не признати насиље и безакоње, да бисмо у будућности могли бранити своје право. Нажалост, неки српски политичари као да мисле да историја са њима почиње и завршава, а не би смјели да рјешавају оно што нису у стању позитивно ријешити. Колико год звучало парадоксално, ипак нада постоји. Зар је било више наде послије Косовског боја, па ипак изгубљена битка није био и пораз, него извор снаге и надахнућа за нова покољења која су потом дошла на историјску сцену. Историја броји вријеме другим аршинима, а пред Богом је један дан као хиљаду година и хиљаду година као један дан. Оно што желимо, а не можемо видјети из овоземаљског живота, потрудимо се, да се не посрамимо гледајући га из вјечности.

ГЛАС: Како оцјењујете давање томоса Украјинској православној цркви од стране васељенског патријарха Вартоломеја и да ли то може да изазове посљедице по Српску православну цркву, прије свега када је ријеч о њеном статусу у Македонији и Црној Гори?

ЈЕФРЕМ: Нажалост, то је нешто чега раније није било у животу Православне цркве. Зашто се то сада догодило, тешко је са сигурношћу рећи, али је јасно да је посљедњих деценија Украјина у фокусу политичких збивања, па ево и црквених превирања. Политичке вође нових држава, послије распада Совјетског Савеза, као и бивше Југославије, желе да имају не само територијално заокружене државе, него и засебну цркву. То је крајње погрешно и за Цркву неприхватљиво. Остаје за све нас несхватљив потез цариградског патријарха Вартоломеја да се директно мијеша у послове Руске православне цркве, а ако би тај преседан прошао, он би се могао примијенити и на друге просторе, укључујући и наше. То се ипак неће догодити!

ГЛАС: Владикама СПЦ, па и Вама лично се замјери да се не појављујете довољно у јавности, односно у медијима, за разлику од високих званичника и представника других религија. Како то коментаришете?

ЈЕФРЕМ: Ми се појављујемо у јавности, ни мало ни много, него колико мислимо да је то потребно и да је нашим вјерницима корисно. Очекујемо да наш став у том погледу буде и схваћен и прихваћен, јер другачији не би ни требало да буде како не бисмо ушли у сферу дневног пролазног догађања. Наши контакти са јавношћу се разликују од дјеловања политичара или људи из других сфера друштвеног и културног живота који долазе и пролазе и којима је потребно да своје информације што прије испоруче јавности, јер већ сутра могу бити превазиђене. На крају захваљујемо Вам на пријатном разговору, желим и Вама срећан празник Рођење Христово и благословену Нову Господњу 2019. годину. 

Српско-руски храм
ГЛАС: Темеље будућег православног храма у Бањалуци половином септембра посјетио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. Да ли су настали некакви проблеми у вези са изградњом, с обзиром на то да се не види помак послије освештања темеља?

ЈЕФРЕМ: Темеље Српско-руског храма и духовно-културног центра осветили смо 17. септембра, а господин Лавров посјетио је темеље 21. септембра када смо га домаћински дочекали. Храм се зове српско-руски, зато што је наш српски и припада Бањалучкој епархији, а градиће се у руском традиционалном архитектонском стилу. Храм и центар се граде поводом 100-годишњег јубилеја од завршетка Првог свјетског рата у коме је српски народ изгубио сваког трећег човјека. Историјски је познато да је Русија, односно цар Николај II Романов ушао у рат на страни Срба и само благодарећи Русији рат је имао колико-толико позитиван исход по српски народ. Идеја о градњи храма у знак благодарности руском цару поникла је прије сто година и то углавном од учесника рата српских ветерана, српских интелектуалаца и свештеника, али, нажалост, та идеја није се могла остварити све до сада. Сада смо кренули у акцију и с Божијом помоћу надамо се успјешном исходу наших прегнућа. У протеклој грађевинској сезони урађено је врло много посла који није довољно видљив јер се ради о земљаним радовима и подземним просторијама. Наиме, урађена је крипта и темељи храма, подруми и темељи центра, као и већи број подземних гаража потребних за нормално функционисање ових објеката. Потребно је било завршити још одређене административне послове који су у току и надамо се да већ наредне сезоне послови крену даље, првенствено на храму, а потом и на духовном центру. Познато је да се наши храмови зидају прилогом вјерника, а у складу са грађевинским могућностима фирми, јер се ипак ради о специфичним објектима које могу да раде за то специјализована грађевинска предузећа. Припреме теку и посао ће бити настављен на прољеће.