Новости припрема уредник www.vjeronauka.net Многи људи су знали за древно пророчанство: доћи ће вријеме и на земљи ће се родити велики Цар, Спаситељ људи. Његово рођење најавиће нова звијезда. А прије двије хиљаде година ова звијезда појавила се на небу. Видјели су је мудраци са Истока, који су се такође сјетили предсказања. Одлучили су да пронађу Малог цара, да Му се поклоне, и да му донесу дарове. Мудраци су пратили звијезду и дошли у земљу Јудеју, јудејском цару Ироду... Ирод Велики – цар који се бојао Христа ... Овај јудејски цар примио је оријенталне госте у својој раскошној палати. „Гдје је цар јудејски који се роди?“ упитали су мудраци. Јер видјесмо његову звијезду на Истоку и дођосмо да му се поклонимо“. Ирод није могао да вјерује својим ушима. Пребледео је, па поцрвенео, стиснуо песнице, стиснуо зубе... О чему говоре ови људи?! Он сам је цар, а никаква беба му се у посљедње вријеме није родила! Ирод се потрудио да гостима не покаже колико је уплашен и љут, али бијес је у њему све више киптио... А зашто? Шта је то тако страшно за Ирода Великог било о чему су га питали мудраци? Ствар је у томе што овај цар није волио људе, већ је волио само власт. И ваљало би његовом имену додати још један епитет – Ирод Велики Зликовац.  Овај цар је заиста желио да га сви воле. Да би то урадио, изградио је палате и тврђаве, позоришта у Јудеји, изградио читаве нове градове, потрошио много новца на преуређење јерусалимског храма - обновио га је и направио огромним и раскошним. Ирод је добијао ратове, уговарао бучне празнике, али су га становници Јудеје и даље мрзили. Зашто? Јер Ирод је био зликовац. Незаконито је заузео царски престо. Прије њега су свицареви у Јудеји били Јевреји. Ирод је дошао из другог народа - Едомаца. Како је успио да постане цар? Рим је помогао Ироду. Владари огромне римске државе жељели су да им се све земље око њих повинују. И Јудеја такође. Риму је веома одговарао цар Ирод – послушан, лукав, сналажљив. Да би остао на власти, Ирод је без церемоније убио све који су могли да уздрмају његов престо. Он је погубио најмудрије људе Јудеје да не би ковали завјеру против њега. Убијао је најбогатије да би им одузео имање и накит и напунио празну ризницу, коју је сам расипао на раскошне гозбе и грандиозне палате. Убио је чак и најближе, рођаке, сумњичећи их за издају. Убио је оца и брата своје вољене жене, погубио своју жену и три сина... На територији која је била под управом овог страшног цара, у малој пећини у близини малог града Витлејема, рођен је мали Исус. Али Ирод није знао за то! ...Чувши узнемирујућу вијест од мудраца, цар одмах сазва своје мудраце - књижевнике и првосвештенике народне и питаше их гдје ће се Христос родити. А они рекоше: У Витлејему јудејскоме; јер је тако пророк написао: И пославши их у Витлејем, рече: Идите и распитајте се добро за дијете, па када га нађете, јавите ми, да и ја дођем да му се поклоним, Па, да, наравно, "поклонити се" ... Уништити! Убити! Ослободити се неочекиваног претендента на његов престо – то је желио Ирод Велики!  Вјероватно би се то и догодило да су мудраци послушали царева упутства, вратили му се и испричали о пећини, о Царском Младенцу, којем су донијели дарове... Али се умијешао Промисао Божији: мудраци у сну добио откровење да не иду у Јерусалим, да не кажу ништа Ироду и да се другим путем врате у своју земљу. И тако су и урадили. Али Ирод то није знао. Био је обавијештен да су мудраци надмудрили цара, који је себе сматрао најлукавијим на свијету. Увидјевши да су га мудраци преварили, разгњеви се веома и посла те погуби сву дјецу по Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже, по времену које је тачно дознао од мудраца. Попут мудраца, и Јосиф, муж Марије, је добио божанско откривење да одмах узме Дијете и Жену и побјегне у Египат, јер цар Ирод жели да уништи малог Исуса. Христос је избегао покољ који је окрутни цар приредио у Витлејему и био је спашен. Догодило се да Исус није ни срео првог цара у свом земаљском животу, али се овај владар толико уплашио Христа да је био спреман да крвљу натопи цио град, само да би Га убио! Ирод Антипа – цар који се смијао Христу Цар Ирод је мртав. Његов син Ирод Антипа почео је да влада Галилејом, земљом у којој је Исус живио са својом породицом. Какав је био Ирод Антипа? Размажен, покварен, љубитељ забаве, луксуза и блаженства. И, као отац, суров. Управо је он наредио погубљење великог пророка Јована Крститеља. Ирод Антипа је, наравно, чуо за Исуса. И бојао се Христа као што се некада плашио и његов отац. Антипи је речено да лутајући проповједник који се појавио у Галилеји чини чуда: слијепима враћа вид, подиже парализоване из кревета, чудесно храни хиљаде људи, изгони демоне и чак их подиже из мртвих! Ирод Антипа се уплашио: можда је Исус васкрсли Јован Крститељ, који је дошао да се освети? Или је можда Христос васкрсли пророк Илија? Или неки други древни пророк? Ирод Антипа је желио да пронађе Исуса да би сазнао ко је Он, да би Га испитао, па је чак послао и одреде војника да Га траже. Када је Христос био упозорен на пријетњу, назвао је Ирода Антипу „лисицом“. Спаситељ је знао да је лукав као лисица. Међутим, Ирод Антипа није се сусрео са Христом у Галилеји.  Њихов сусрет се догодио непосредно прије распећа, када су власти већ ухапсиле Христа. Римски намјесник Понтије Пилат је тада послао Исуса Ироду Антипи, јер је Христос живио у Галилеји и сматрао се његовим подаником. Али није било потребе да се Исус води из Јерусалима у Галилеју: јер је за празник Пасха сам Антипа стигао у престоницу поводом празника. Ирод је био веома раздраган и узбуђен пошто је много слушао о њему, и надаше се да ће видјети од њега неки знак. А у коначно ће моћи да види чувеног проповједника, исцјелитеља, философа, о којем толико причају... Истина, првосвештеници кажу да је и Исус бунтовник и злочинац... Али ухапшени Христос није уплашио Ирода, који је желио да се позабави разговором са необичним саговорником. За овог проповједника се каже да је чудотворац. Било би забавно да пред свима изведе какво чудо или какав шаљив трик! И сам Ирод би се смијао, а гости би се забављали ... Како је протекао сусрет између Исуса и цара Ирода Антипе? Првосвештеници и римска стража увели су Исуса у палату. Ирод, весео и узбуђен, умало није утрчао у предсобље - слуге су једва стигле да му набаце богату хаљину преко рамена - и стаде радознало да разгледа: — Исус из Назарета? Гдје је он? Гдје?.. Суморни првосвештеници су се разишли. Човјек у модрицама у прљавој одјећи стајао је ћутке, погнуте главе. — Овај?.. — Ирод Антипа је очигледно био разочаран. И постављаше му многа питања; али му он ништа не одговори. „Да ли је истина да си слијепом човјеку вратили вид?“ Христос је ћутао. И васкрсавао мртве? Исус је ћутао. „Одакле црпиш снагу?.. Да ли је твоје рођење било проречено?.. Одговори ми!“ Затвореник није подизао очи. Они у сали су слушали, церекали се, неки су се отворено смијали затворенику. Ирод је викао на њих. Чак му је било мало жао претученог проповједника: знао је да су све оптужбе првосвештеника бесмислице, они су то радили у своје сврхе, осјећајући пријетњу својој моћи. „Кажу да си ти цар?.. Али шта је са мном?“ упита Ирод. Исус је на тренутак подигао главу и пажљиво погледао Ирода. Није ништа рекао, спустио је поглед. Ирод је намигнуо својим поданицима: „Слушај, зар нећеш учинити мало чудо за мене?“ Надмена супруга владара Иродијаде, у раскошној одјећи и накиту, са интересовањем је устала из кревета. Дворјани су се, такође, охрабрили, очекујући забаван спектакл. Али Исус је ћутао. Не чекајући одговор, Ирод је обишао затвореника, покушао да га погледа у лице, и одједном праснуо у смијех, показујући прстом на Христа: - Ахаха! Макни ми ову будалу с очију! Не може и не може ништа! Није крив за злочин! Он је... само луд! Пратећи владара, већ су се смијали сви дворјани и слуге, а церекали су се и робови. Ипак би! Ирод Антипа се радовао: „Исус није учинио никакво чудо, што значи да није нимало опасан. Он не заслужује смрт. Да би се још једном подсмијао Христу и Јеврејима који су га ухватили, Ирод је наредио да Му се обуче дугачка свијетла одјећа, коју су обично носили кандидати за јавне функције у Римском царству: гле како је смијешно -ухапшени Исус као кандидат за царство у земљи коју су заузели Римљани. У овој одјећи, Исус је враћен Пилату. Антипа, владар Галилеје, заглибљен у гријесима и страстима, није препознао Цара Небеског у ћутљивом затворенику, није разумио Ко је пред њим. Истовремено, он није нашао кривицу у оним злочинима које су му Јевреји приписивали, само се забављао... Понтије Пилат – римски намјесник који је осудио Христа На крају Христовог земаљског живота Јудеја је већ била потпуно под влашћу Римског царства. У Риму – престоници – сједио је цар, владар огромног Римског царства, а у далеким земљама, римским провинцијама, његове интересе су заступали посебни службеници – намјесници, прокуристи. Чували су ред, тако да су сви признавали власт римског цара, поштовали га, плаћали му порез и нису мислили да се буне. Цар Тиберије је именовао Понтија Пилата за управитеља покрајине Јудеје. Био је ратник и припадао је племству Римског царства. Понтије Пилат је важио за доброг управитеља. За Јерусалим је учинио много корисних ствари. Али као човјек, Пилат је био гладан власти, чврст и није водио рачуна о интересима Јевреја: брутално је гушио њихове побуне, трошио новац из ризнице храма на изградњу водовода... У исто вријеме , поплочавао је улице, правио путеве... Па ипак га Јевреји нису вољели, како уопште нису вољели све Римљане - освајаче својих земаља. Пилат, пак, није волио Јевреје са њиховим збрканим вјерским обичајима и бескрајним сукобима. Како је Пилат упознао Христа? Они су ухапсили Христа не по његовом наређењу – првосвештеници и фарисеји су послали један одред војника и службеника у потрагу за Исусом. Они су неправедним судом осудили Спаситеља на смрт. Али они сами нису могли да изврше казну – било је неопходно да извршење одобри римски намјесник Понтије Пилат.  Ујутру након ноћног суда Христос је изведен пред намјесника, у преторијум. Преторија је мјесто гдје је Пилат живио када је био у Јерусалиму. Владари Јудеје, по правилу, нису живјели у Јерусалиму, већ у Кесарији, а за празнике су долазили у престоницу и насељавали се у преторији – тврђави са великим раскошним одајама. Пилат је, наравно, раније чуо за Исуса. Знао је и за жељу првосвештеника да погубе Христа, који их је толико нервирао, и био је сигуран да ће лако разумјети ову просту ствар. Међутим, Пилат је вјероватно схватао да ако се не сложи са одлуком Јевреја, да ће они почети да буне народ, пишу жалбу цару - уопште, могли би да му задају много непотребних мука. А ако пристане, показаће слабост пред првосвештеницима, што је и на његовом положају било неисплативо. Ех, боље би било да то Јевреји уреде сами међу собом и да га не уплићу у своје послове... Везаног Исуса изведоше пред Пилата. За шта оптужујете овог човјека? „Овога нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар“. Јеси ли ти цар јудејски? упита Пилат строго. Христос је мирно и благонаклоно погледао Пилата: „Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше о мени?“ - Пилат одговори: Зар сам ја Јудејац? Народ твој и првосвештеници предаше те мени. Шта си учинио? „Исус одговори: Царство моје није од овога свијета: кад би било од овога свијета царство моје, слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима: али царство моје није одавде. Пилат је био потпуно збуњен. О чему је овај чудни проповједник говорио? О каквом царству? Намјесник, војник, навикао је на јасноћу и специфичност: цар је цар. Цар Рима има престо, цареви јудејски имају престоле. Постоје цареви и у другим државама. Који ће престо заузети Исус из Назарета? Тада му рече Пилат: Дакле, ти си цар? Исус одговори: Ти кажеш да сам ја цар. Ја сам за то рођен и за то сам дошао на свијет да свједочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој. — Рече му Пилат: шта је истина? И ово рекавши изиђе опет к Јеврејима, и рече им: ја никакве кривице не налазим на њему. Намјесник је већ схватио да Човјек којег је испрва замијенио за ексцентричног путујућег философа није бунтовник или завјереник. Али... за Христа су рекли да је Син Божији! А Пилат је био незнабожац и вјеровао је да на свијету постоји много различитих божанстава и да многа од њих имају дјецу... Шта ако је Исус заиста син неког јеврејског божанства? Хоће ли Му наудити, а Он ће узети и позвати Своје моћне божанске рођаке да се освете преступнику? Осим тога, Пилатова жена је рекла да је сањала Христа и замолила да га помилује… Све је то било с разлогом, Пилатова душа је била узнемирена и немирна… Он је гласно објавио народу: „Не налазим кривицу на овом човјеку! Али Јевреји се нису смирили. „Он буни народ учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје па све довде“. "Шта да радим? Пилат се мучио. „Дакле да га избијем па да пустим“. Тукли су Христа сурово и страшно. На главу су Му ставили вијенац од трња - "Кад се Царем називаш, ево ти круне!" Подругљиво, обукли су га у војнички гримизноцрвени огртач, налик на ону скупу одјећу коју су носили најмоћнији и најбогатији људи античког свијета. И говораху: Здраво, царе јудејски! И удараху га по образима… Онда су га, исцрпљеног, поново извели пред народ. Опет, Пилат је изјавио да у Христу не налази никакву кривицу достојну смрти. Чак је додао: - Ево вам га изводим напоље, да знате да на њему не налазим ниједне кривице. Пилат их је подсјетио и на древни јеврејски обичај пуштања једног злочинца за Пасху, а сада су били управо празници. Предложио је: „Хоћете ли да вам пустим Исуса?“ - Не! — викала је гомила. — Распни га! А он им по трећи пут рече: Какво је, дакле, зло он учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле, да га казним па да га пустим. А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и првосвештеничка. Тада су првосвештеници почели да уцјењују Пилата: „Ако Га пустиш, ниси пријатељ римског цара. Свако ко себе назива царем, њему је противник. Пилат је могао само да уздахне: „Па, дао сам све од себе. И сами сте то жељели...“ Пиалт је одобрио смртну казну за Исуса - распеће, најсрамнију смрт у Римском царству, која је била намијењена робовима. Али, желећи да истакне своју невиност, сјетио се још једног јеврејског обреда: када би Јевреји нашли убијену особу, опрали су руке и рекли да њихове руке нису пролиле невину крв, а њихове очи нису видјеле убиство. Тако је Понтије Пилат пред свим народом опрао руке и рекао: „Невин сам у крви овог Праведника!“ Али да ли је? Да ли је Понтије Пилат заиста невин? Не. Могао је да поништи казну. Могао је да иде против гомиле, против првосвештеника, али се није усуђивао да то учини...  Цар Небески
Чега су се земаљски цареви и владари највише плашили? Чињенице да Христос претендује њихову земаљску моћ. Пошто сви говоре да је Он Цар, то значи да Он хоће да их скине са престола и заузме њихово мјесто! Али није била тако како се чинило. Христос јесте Цар, али не по нашем земаљском поимању. Он није дошао на Земљу да управља државом, сједи на престолу са круном и да наређује својим поданицима. Исус Христос је Цар Небески. Пострадавши на крсту за цијело човјечанство и васкрснувши, отворио је врата овог Небеског Царства за свакога од нас, без обзира гдје и у које вријеме смо рођени и живимо, и који положај заузимамо. Свако може ући у Царство Небеско. Да бисмо то учинили, морамо вјеровати у Исуса Христа и држати Његове заповијести, слиједећи оно на шта нас Он позива. Аутор:Наталија Карпалева/Цртежи Галине Воронецке /извор: фома.ру/ превео и прилагодио сајт вјеронаука.нет |
Благослов
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, Његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског г. Хризостома, веб-сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић.