Зашто се у Јеванђељу по Јовану не помиње Крштење Господње?

Крштење Господње, као што је познато, описују тројица јеванђелиста — Матеј, Марко и Лука. У самом тексту Јеванђеља по Јовану, међутим, о самом Крштењу нема ништа. И то упркос чињеници да је апостол извјесно вријеме био ученик Јована Претече и самим тим, у суштини, једини непосредни свједок тог догађаја. 
Шта је разлог да апостол о томе не говори?
За почетак, ради поређења, навешћемо одломак из Јеванђеља по Марку, а затим — из Јеванђеља по Јовану.
„И догоди се у оне дане да дође Исус из Назарета Галилејскога, и крсти га Јован у Јордану. И одмах излазећи из воде видје небеса гдје се отварају и Дух као голуб силази на њега.  И глас дође с неба: Ти си Син мој љубљени који је по мојој вољи “(Мк 1, 9-11).
„ А сутрадан видје Јован Исуса гдје долази к њему, и рече: Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета! Ово је Онај за кога ја рекох: За мном долази човјек који преда мном би, јер прије мене бјеше. И ја га не знадох, али да се јави Израиљу, зато дођох ја да крштавам водом. И посвједочи Јован говорећи: Видио сам Духа гдје силази као голуб са неба и остаде на њему. И ја га не знадох, али Онај који ме посла да крштавам водом он ми рече: На кога видиш да силази Дух и остаје на њему то је онај који крштава Духом Светим. И ја сам видио и засвједочио да је он Син Божији “(Јн 1, 29-34).
Видимо да апостол Јован Богослов, за разлику од апостола Марка (као и Матеја и Луке), преноси само монолог посљедњег старозавјетног пророка — његово свједочанство о Христу као „Јагњету Божијем“ при чему изоставља саму причу о Крштењу Спаситеља. Тако бисмо, да нам је сачувано само четврто Јеванђеље, о овом догађају остали потпуно необавијештени. Зашто, дакле, у суштини једини непосредни свједок Христовог урањања у Јордан у свом Јеванђељу о томе ништа не говори?
Ствар је у томе што Јеванђеље по Јовану, како су примјећивали многи Оци Цркве и како примјећују савремени библисти, и по својој стилистици и по структури стоји издвојено од осталих јеванђељских текстова. Наравно, при томе се не ради о томе да им противријечи — напротив, текст Јована Богослова их на посебан начин допуњује. Познато је да је апостол своје Јеванђеље написао најкасније. Јевсевије Кесаријски, древни црквени историчар, о томе је оставио сљедећи запис: ,,Кад су се прва три јеванђеља раширила свугде и дошла до њега (тј. апостола Јована) осјећао је дужност да сведочи њихову веродостојност али је приметио да им је недостајао извештај о првим делима Христовим које је он изводи на почетку своје службе, што они заиста нису то поменули... Наводно, они су почели да се распитују код Јована да им да извештај у свом Јеванђељу о времену о којим претходни јеванђелисти ништа не говоре, и о делима које је учинио Спаситељ у то време, наиме, пре утамничења Јована Крститеља“. То се оправдава чињеницом да су из четвртог јеванђеља изостављени многи догађаји које су већ апостоли описали, као што је Крштење Господње.
Међутим, задатак који је стајао пред апостолом био је много шири и значајнији. Уз помоћ крајње једноставног језика — стручњаци примјећују да је број јединствених ријечи у овом тексту знатно мањи него код осталих јеванђелиста — он је успио да створи свједочанство о Христу изузетне богословске дубине. Како је писао богослов и философ отац Сергеј (Булгаков), то је истинско и јединствено „јеванђељско богословствовање“.
Апостолу је било важно да допуни образ Богочовјека коју су створили други јеванђелисти; он је крајње усредсређен на ријечи свога Учитеља, тако да сваки пажљиви читалац његовог текста проживљава оно што је једном са посебном снагом проживео апостол Петар, када је узвикнуо: "Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш ријечи живота вјечнога" (Јн 6,68).
Поред тога, у свом Јеванђељу апостол је дао богословски одговор јересима и лажним учењима која су се већ тада ширила у хришћанском окружењу. Тако је, на примјер, ставио „узвичник“ у библијском исповиједању богочовјечанске природе Христа, посветивши огромну пажњу Учитељевим ријечима о Себи као о Богу. Присталицама једне од заблуда савремених јеванђелисту — да наводно прави Месија није био Исус, већ Јован Претеча — он, сам некада ученик пророка, у свом Јеванђељу преноси његове сопствене ријечи о Христу: "За мном долази човјек који преда мном би, јер прије мене бјеше" (Јн 1,30); а касније апостол поново наводи ријечи Крститеља, наглашавајући његов однос према Христу:"Он треба да расте, а ја да се умањујем" (Јн 3,30).
Истовремено, Јован Богослов, више него било који други јеванђелиста, истиче значај Јована Претече у догађају Крштења Господњег; посљедњи старозавјетни пророк није био само онај који је Богочовјека погрузио у Јордан, већ и једини човјек који је у огромном мноштву људи тајанствено осјетио и препознао Христа. Тај дан је, како је писао Свети Николај Жички, био дан Јована Претече — човјека чију светост, по мишљењу Цркве, превазилазе само величина и праведност Пресвете Богородице:
"Он (тј. Христос) иде полако ка Јордану у гомили. Он не хвата погледе људи, и нико не обраћа пажњу на Њега. Његова појава није тако упечатљива као Јованова, Његова одећа није тако неугледна, а Његов живот није тако ригорозан и строг... Међутим, постоји само један човек међу окупљенима на Јордану који га препознаје и истински га препознаје. То је сам Јован Крститељ. Очи строгог пустињака засијаше од радости, а његове усне заћуташе у том тренутку; Јован заборави на све остале људе који су стајали у води и поред воде. Он упери прст у Исуса и узвикну на милостив начин: „Гле, Јагње Божје“ (Јн 1,29). Тако је радио Јован Богослов: изостављајући суштинске догађаје јеванђеоске приче, он је прецизним потезима допуњавао платно које су насликали његови претходници, дајући му нову дубину. „Четврто Јеванђеље је очигледно приповиједање "својим ријечима" и "по свом слуху" -пише о. Сергеј (Булгаков)- са свом личном обојеношћу, која, међутим, не смета дубокој и суштинској истини богомнадахнутог казивања. Овдје (као, уосталом, и код синоптика у Бесједи на гори, у причама, у говорима) немамо толико дословни запис Христових ријечи, колико умјетничко-богословско стваралаштво, и то дубоко интимно ииндивидуално.“ Припрема: вјеронаука.нет / Извор

---