 Наша Црква 8. новембра (26. октобра) слави Св. Димитрија-Митровдан. У православној иконографији разна су изображења овог светитеља. Свеети Димитрије је, у византијској иконографији, приказан како јаше црвеног коња за разлику од бијелог коња на којем је приказан Свети Ђорђе. На овој икони Свети Димитрије је приказан као коњаник у војној униформи како јаше на црвеном коњу (који је у галопу) и који својим копљем убија бугарског цара Калојана (1196 - 1207). То је чудо које се догодило октобра 1207. године изван зидина Солуна. Црвена боја симболизује управо то чудо. На икони Свети Димитрије је приказан како лијевом руком држи узде, десном држи копље које пробада непријатеља. Иконописци врло изражајно приказују копље које пробија непријатељски врат, крв која из њега извире, те позу коња који гази тијело које је копитом бачено у прашину. Зашто је свети Димитрије приказан на црвеном коњу? Наиме у честим биткама које су водили браниоци Солуна знало се догађати да се међу коњаницима, у јеку борбе с непријатељима, појави св. Димитрије на црвеном коњу. О овоме није свједочио један војник у једном случају већ се ситуација понављала више пута и исто су свједочанство понављали различити војници. Такође, византијски писац Јован Ставрикије описује како се св. Димитрије, као заштитник и чувар града, јавио на коњу бугарском цару и одмах га пробо копљем док је спавао у шатору на брежуљку. У старој српској књижевности овај догађај се први пут помиње у XIII вијеку, када је монах Теодосије написао: "Живот светога Саве": "Бјеше дакле неко по имену Стрез, ако пакостан, али високог рода, од бугарске стране, царскога рода, сродник Калојована, цара Загорског (мисли се на бугарског-примједба аутора), кога причају, уби Свети Димитрије. јер тај Калојован, цар загорски подиже се и разори многе грчке градове по свој Тесалији и свој Македонији, а тада су владали Фрузи (Франци “Латини освојили Цариград и wиме владали од 1204-1267-прим. аутора.), који не мараху за разоравање осталих градова и не помишљајући на њих као на своје, а он се налазећи их пусте и безмоћне разораваше их, а све што биваше, од Бога биваше. Тако дође с многом силом као некада Синахерим на божји град, на крајеве свијета православљем чувени, Богом чувани велики град Солун, отачаством светога мученика стратоносца Димитрија, и у ком и његове моћи точећи миро. И не постиде се светости Светога, нити се поколеба због чудеса која бивају услед истицања мира из његове свете раке, него помишљаше како ће и Солун, као и остале градове, разорити и сасвим опустошити. Али топлим у Бога представништвом Светога не постж`е своје луде намере, јер не просу тулац стреле, нити извади оружје; јер кад дође к граду, бж`јим судом од неке невидљиве муке у срцу умре, напрасно заврши. И тако Бог молитвама Светога заштити неповређени град..." Препоручујемо да на ову тему да преузмете и прочитате и "СВЕТИ ДИМИТРИЈЕ ПРОБАДА БУГАРСКОГ ЦАРА КАЛОЈАНА НА КОЊУ И СПАСАВА ГРАД СОЛУН У СРПСКОЈ УМЕТНОСТИ"-Радомира Д. Петровића  |