Одговара: свештеник Андреј Чиженко Поред вољног одрицања од Сатане, очекује се да се особа која се крсти слободне воље сједини с Богом. Због тога се након што се особа која се крштава или кумови са бебом згазе ђавола дувањем и пљувањем по њему, они се окрећу од његовог царства (символично од запада) на исток, где се налази олтар, символизујући престо Божји и славно царство Христово.
Ево шта о томе пише свети Кирило Јерусалимски: „Докле се одричеш сатане и раскидаш сваки савез, са њим, ти раскидаш и стари савез, са адом: теби се отвара рај Божји, који Бог беше засадио на Истоку и одакле због преступа би изгнан праотац наш због кршења заповести, постаје отворен за тебе. Прихватајући ово, окрећеш се од запада и окрећеш се царству светлости које је на истоку" - Прва мистагошка катихеза новопросвећеним-Свети Кирило Јерусалимски). Такође, вредне пажње су телесне гестикулације које током крштења чине они који се крсте или кумови. Они су назначени у Малом Часослову. Док је окренут према западу, онај који се крштава треба да стоји са рукама подигнутим према горе као символ одрицања од Сатане. Свети Симеон Солунски пише: „... свештеник заповеда њему (оглашеном) да подигне руке у знак да нема скривених злих и да почиње да подражава Онога који је разапет за нас“. Дакле, подигнуте руке овде, такође, делују као символ Распећа, указујући на чињеницу да ће крштени од сада имати пример нашег Господа, Бога и Спаситеља Исуса Христа и трудити се да га подражавају и следе у његовом животу. Међутим, држање онога који се крштава се мења након што је окренут ка истоку. Сада стоји са спуштеним рукама, што значи његово добровољно предавање вољи Божјој. У "Приручнику за свештенослужитеље" о овоме се каже следеће: „Овај гест значи да се спласнула побуна против Бога, коју су у људској души изазвале непријатељске сплетке, замењује послушношћу и сагласност“. Тим врлинама започиње пут до Христа: послушност, сагласност и, коначно, смерност. Комбинујући моћ Божију са сопственим напорима, човек се окреће истоку и тиме побеђује у борби против ђавола и његових злих моћи. У овом помирујућем и у првобитно враћеном стању он сада треба да настави своје уздизање ка царству небеском, све више се повезујући са Богом. За вјеронаука.нет превела Сања Симић де Граф / извор: Каталог добрих дјела |