|
Постоје одломци у Јеванђељу који су тешко разумљиви без додатних објашњења. Такав је, нпр. крај приче о суђењу тетрарха Ирода над Исусом: „А Ирод га понизи са својим војницима и наруга му се, обуче му бијелу хаљину и посла га натраг Пилату. И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер прије бијаху у завади“ (Лк 23, 11-12) .  О каквој „бијелој хаљини“ је ријеч и зашто је ова одјећа на ухапшеном Исусу одједном спријатељила раније непомирљиве непријатеље? Данас, перцепција одјеће као знака, који указује на статус особе отишла у нашем животу у други план. Тешко је могуће утврдити по начину на који је особа одјевена, на примјер, да ли је становник града или сеоски човјек, да ли је удата жена или дјевојка испред вас. Међутим, и данас је ова функција одјеће сачувана у неким случајевима. Дакле, захваљујући службеној униформи, непогрешиво препознајемо у градској гужви припаднике полиције или војске, а у манастиру лако можемо да разликујемо монахе од ходочасника који су дошли да се моле. У древном свијету човјекова одјећа је много више говорила о њему. Много пута поменути фарисеји у Јеванђељу истицали су се у маси дугим кићанкама ушивеним дуж ивице одјеће и својеврсним покривачем за главу - тефилином. Била је то четвртаста кожна кутија са библијским цитатима исписаним на обје стране. Тефилин се носио на челу, причвршћен за траку за главу. Управо те кићанке и кутије Исус помиње када осуђује фарисеје због лицемјерног односа према Божијем закону. Овај одломак јеванђеља говори о њима: „ А сва дјела своја чине да их виде људи; јер проширују амајлије своје и праве велике скуте на хаљинама својим“ (Мт 23, 1-7).  Скерлетна кабаница (Мт 27, 28) у коју је Пилат наредио да обуку Христа, прије него што дозволио својим војницима да му се ругају, такође, је имала сасвим одређено значење. Ово је био назив за горњу одјећу царева – тј. пурпурноцрквена владарска хаљина, инсигнија, односно ознака достојанства и власти. Истина, Исус није обучен у царски љубичаст огртач, већ само у црвени огртач римског војника. Али у комбинацији са трновим вијенцем, ова одјећа постала је подругљива пародија царске одежде.
Одјећа бијеле боје такође је била култна. Кандидати за јавне функције у Римском царству носили су бијеле тоге. То је био својеврсни симбол њихове чистоће и неуплитања у било каква кршења закона. Сама ријеч „кандидат“ значи дословно - одјевен у бијело, чисто. Зашто је Ирод рекао да обуку Исуса у почасну униформу римских званичника? С једне стране, то је било ругање Христу и Јеврејима: Исус, ухапшен у бијелом, као кандидат за цара, у земљи коју су заузели Римљани. С друге стране, постоји сагласност са Пилатовом пресудом, која је Исуса сматрала невиним. Ирод је видио чињеницу да му је овај случај упућен као знак поштовања од стране Пилата. И показао је то узајамно поштовање - потврдио је његову одлуку у Исусовом случају, облачећи га у одјећу невиног у злочину. И мада ово облачење у бијелу одјећу је, такође, било директно ругање Исусу, већ два миленијума наставља да осуђује безакоње смртну казну коју су Јевреји изрекли Спаситељу на свом Синедриону. Два свједока су потврдила Исусову невиност. Један од њих је тетрарх, други је прокуратор (назив за управника у античком Риму, најчешћи за намјесника провинције). Блажени Теофилакт о овоме пише на сљедећи начин: „... Кад је Христос послан назад Пилату, гледај како истина поново блиста. Ти си, каже Пилат, довео овог човјека к мени као да квари народ; али у Њему не налазим ништа достојно смрти, као ни Ирод. Да ли видите да је свједочење двојице људи, и то једног као управитеља, а другог као цара, савршена истина? Ни ја, - каже он, - нити цар Ирод у њему нисмо нашли никакву кривицу. Шта кажу Јевреји на ово? Саме судије свједоче да је овај човјек невин; ви тужиоци нисте извели ниједног свједока: коме треба вјеровати? Дивно како истина побјеђује! Исус ћути, али непријатељи свједоче у његову корист“. Аутор: ТКАЧЕНКО Александар / Извор: фома.ру / превод: вјеронаука.нет СРОДНА ТЕМА: 58. Писмо - Монахињи Варвари у Јерусалим: О три хаљине Исусове Питала си ме, часна сестро, о три хаљине, у које је Господ био облачен и преоблачен на Велики Петак у току неколико сати. Зашто га је Пилат обукао у скерлетну хаљину? Зашто га је Ирод обукао у белу хаљину? И зашто су га најзад извршитељи смртне пресуде опет обукли у Његову сопствену хаљину? Све што се догодило у земном животу Христовом – све је препуно смисла, све открива неку истину, и све служи људима на поуку. Једне су поуке непосредне и одмах јасне, а друге посредне и сликовне, те потребују тумачења. Преоблачење Господа у три разне хаљине спада у ову другу врсту поука. Скерлетна хаљина је хаљина римских царева. Кад је Господ говорио пред Пилатом о царству Своме које није од овога свијета, то се учинило материјалистичном духу римског чиновника као безумље и као поруга царском достојанству. Зато су Пилатови војници обукли Христа у скерлет – разуме се најјефтинији што се могао набавити – да би га као назови цара изложили порузи. Али сама та скерлетна царска боја на Господу сведочила је, да је Христос заиста Цар. Пилатови момци, дакле, лакрдијашки су прогласили Господа оним што је Он у ствари био. Нико од њих није могао ни помислити, да ће царство Христово наследити римску царевину, и све друге царевине на свету. Прљави цар Ирод очекивао је, да Христос учини неко чудо пред њим. Није он желео никакво корисно и човекољубиво чудо него чудо вашарско, које је само за радознале очи. Међутим, пред њим је стајало највеће чудо у свету: Човек чист и безгрешан. Права супротност њему, родоскврнитељу и убици светога Јована. Ја држим, да је овај нечисти Исавов потомак могао поверовати у сва чудеса у свету само не, никако и никада, у чудо чистоте и безгрешности једнога човека. И баш то највеће и најневероватније Чудо стајало је пред њим. Но прљави бездушник то није могао видети. Као што Пилат, огрезао у лаж идолопоклонства, гледајући у лице Истине није могао видети Истину, тако ни Ирод, ослепљен од црних краста греха, гледајући у лице Невиности није могао видети Невиност. Разочаран у свом очекивању Ирод је обукао Христа у белу хаљину. А бела боја је слика чистоте и невиности. Читала си, како су се анђели Божији, чисти и безгрешни, јављали у белим хаљинама (Јн. 20, 12)? И тако, дакле, нечисти Ирод, који је помислио, да је и Христос нечист као и он, као и сви други, обукао му је белу хаљину, символ чистоте и невиности. И као што су Пилатови војници, иако лакрдијашки, признали Господа за Цара, тако га је и Ирод признао за човека невиности. То јест, у оба случаја, Христос је од својих непријатеља признат и објављен – иако безвољно и несвесно – оним што је Он у ствари био. Најзад, пред само распеће, Господ је био поново обучен у Своју сопствену хаљину. То је она хаљина, коју му је ткала Његова Света Мајка, Богородица. Она иста хаљина, у којој је он ходио по земљи, и о коју су војници на Голготи бацали коцку. Но не видиш ли у свему овоме велику поуку за све нас? Људи слуте о нама добро или зло, и према својим слутњама цене нас, хвале или осуђују. Разни судови људски о нама не личе ли на разнобојне хаљине? Час нас облаче у хаљину мудраца, час у кошуљу лудачку. Час нас ките доламом јунаштва, час нас покривају дроњама неваљалства. Но све се те хаљине брзо свлаче и мењају према колебљивим и променљивим судовима људским. Али на крају крајева, у часу смртноме, свак се од нас показује у правој боји, у својој сопственој хаљини. Мир ти, часна сестро, и благослов од Бога. /ВЛАДИКА НИКОЛАЈ /МИСИОНАРСКА ПИСМА |