Зашто је Христос проклео смокву?

То се догодило неколико дана прије Христовог страдања на Голготи. Исус је посљедње дане земаљског живота провео у Јерусалиму са својим ученицима. Пред вече је отишао да преноћи - на Маслинској гори. Ево шта каже Јеванђеље: „"А ујутру враћајући се у град огладње; И угледавши смокву једну крај пута дође њој, и не нађе на њој ништа осим лишћа, и рече јој: Да никад више не буде од тебе рода до вијека! И одмах усахну смоква.И видјевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!​ (Мт 21, 18-21). Јеванђелист Марко додаје запањујући детаљ Матеју: Исус је пришао дрвету, иако „јер још не бијаше вријеме смокава“ (Мк 11, 13). На први поглед изгледа да је Христос дрво казнио без разлога - уосталом, оно није криво за недостатак плода. Поред тога, каква је уопште сврха тражења плодова на њој, ван сезоне? Није ли је ово било учињено само из љутње, из досаде?
Смоква је воћка поријеклом са Блиског истока и западне Азије. Стабло достиже висину од 11 метара, иако често расте као грм на каменитим земљиштима. Према Библији, Адам и Ева су након пада направили одјећу од лишћа смокве (Пос 3, 7). У симболици Старог завјета смоква је слика мира и божанске доброхотности.
Да бисмо разумјели какво је њено мјесто у Библији, морамо познавати контекст. Помиње ли се дрво смокве негдје другде? Да, има таквих мјеста. Отприлике шест мјесеци раније, Христос је испричао сљедећу параболу: „"Каза им пак ову причу: један човјек имадијаше смокву усађену у своме винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.Онда рече виноградару: ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посијеци је дакле, зашто земљи да смета?А он одговарајући рече му: господару! остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем; Па да ако роди: ако ли не, посјећи ћеш је на годину (Лк 13, 6–9).
Исус је често користио параболе у ​​својим бесједама, посебно када би се обраћао обичном народу. Како би иначе могао људима открити највеће тајне духовног свијета, ако се не ослони се на свакодневне појмове разумљиве свима? Поред тога, ови појмови су често коришћени као јуедејски  вјерски симболи. Виноград и смоква били су схватани не само као усјеви. У Старом завјету Израиљ се назива „виноградом Господњим“ и „смоквом“. Такође, ово дрво је символизовало мир и Божји благослов за израиљски народ. Већина тумача Јеванђеља сматра да ова прича подразумијева неку врсту дијалога између Личности Свете Тројице - Бога Оца (власника винограда) и оваплоћеног Сина Божијег (винограда) о судбини старозавјетног Израиља, представљена у облику смокве. Три године смоква (Израиљ) не може донијети плод. Зашто тачно три године? Толико је дуго Исус проповиједао Израиљцима прије него што је испричао ову причу.
Какве плодове треба да рађа „смоква“? Ци Стари завјет је припрема људи за сусрет са Месијом, који ће избавити Израиљ од гријеха. Међутим, док је Исус проповиједао, ово избављење је често било схватано на врло поједностављен начин. Не као избављење од моћи гријеха, већ као постизање политичке независности од Римског царства, односно избављење од моћи незнабожаца. Због тога већина вјерских вођа Јевреја није препознала и није прихватила Онога кога су они сами и њихови очеви и дједови толико дуго чекали ... Покајно обраћање Богу и вјера у спасење кроз Богочовјека Исуса Христа - ово је плод који је Господ очекивао од Јевреја ... А прије свега - од њихових вођа и учитеља.
Дакле, Исус тражи од Оца да сачека мало и да не посијече неплодно дрво. Након тога, Христова служба се наставила још шест мјесеци, и све то вријеме Он је, као и раније, „заливао“, „окопавао“ и „обрађивао“ окамењена људска срца - не би ли донијели плод? И на прагу страдања на Крсту, видећи тврдоглаво невјерство  израиљских вођа, Христос изриче суд.

---

​Али облик пресуде је поново био фигуративан, параболичан, само што овај пут парабола није звучала ријечима, већ дјелима. Али у којим? Исус није спалио невјерне Јудеје огњем, није их претворио у слане стубове - већ им је исушивањем смокве показао њихову перспективу (будућност), уколико се, наравно, не покају. И учинио је то на такав начин да је ефекат проклетства постао очигледна чињеница, а не само строга ријеч. Ово упозорење постало је стварност тек четрдесет година касније, 70. године. Тада је цар Веспазијан угушио побуну Јевреја у крви, готово у потпуности уништио Јерусалим, јерусалимски храм и уништио чак и номиналну државност Јевреја. Зато је Христово упозорење било тако снажно не због иритације и бијеса, већ зато што је Господ заиста желио да спријечи предстојећу трагедију.
Проклетство неплодне смокве је парабола на дјелу. То се већ догодило у историји Израиља, јеврејски пророци су користили овај облик проповиједања. Јеремија је пред народ ставио окове и јарам око врата и исте те везе послао царевима других народа - као знак да ће сви служити вавилонском цару Навуходоносору (књига пророка Јеремије, 27.глава). Језекиљ је пред себе поставио циглу  ("А ти, сине човјечји, узми опеку и метни је преда се, и изрежи на њој град Јерусалим" Језекиљ 4.глава) која је символизовала Јерусалим и повео опсаду, показујући тиме Јеврејима да ће град опсједнути вавилонски цар. Он се, према ријечи Господњој, јавно "спремио за сеобу" ("Зато ти, сине човјечји, спреми што треба за сеобу, и сели се обдан на њихове очи; и исели се из својега мјеста на друго мјесто на њихове очи, не би ли видјели, јер су дом одметнички), направио је рупу у зиду и унио своје ствари кроз њега ("На њихове очи прокопај зид, и изнеси своје ствари")  приказујући тако да након заузимања Јерусалима од стране Навуходоносора, народ Божији чека прелазак у ропство (види Књигу пророка Језекиља, главе 4 и 12).
Али ипак, нешто остаје неразумљиво у причи. Зашто је Исус уопште дошао до дрвета ако вријеме плода још није стигло? Чињеница је да смоква има карактеристичну особину. Плодови се на њој појављују прије лишћа, а затим сазријевају. Тада је на прољеће остало дрвеће још увијек било голо, а смоква је била прекривена лишћем. Било би логично очекивати и воће, али ...
Тумачи Јеванђеља упоређују ову неплодну смокву са Израиљом данас за Христа. Када се Господ приближио дрвету, само је оно, за разлику од осталих смокава, било прекривено лишћем. Дакле, међу свим народима древног свијета само су Израиљци имали богооткривену религију, Закон и пророке, тј. знали су какав плод Господ очекује од њих. И ако за остале народе вријеме плода још није дошло, порука спасења кроз Богочовјека Исуса Христа још се није проширила по цијелом свијету, тада је Израиљ морао уродити плодом, у Исусу је морао препознати свог дугоочекиваног Месија.
Приближивши се смокви, Христос на њој није нашао плод - она ​​је једноставно заваравала путнике љепотом, али је била апсолутно бескорисна, јер није могла да утажи глад. Тако је Христос „дошао к својима, а његови га нису примили“ (Јн 1, 11). У јерусалимском храму и даље су се обављале прелјијепе и величанствене службе, крв жртвованих животиња текла је у потоцима. Али након доласка Богочовека на земљу, послије Његове жртве на крсту, ови ритуали постали су апсолутно бескорисни за оне жедне да утаже глад богоостављености. Заиста, ако је Исус Бог, тада више нису потребни жртвени овнови.
Историјски гледано, проклетство смокве је симбол Христовог одбијања оних вјерских вођа Јудеје који су Га одбацили. Али Свето писмо није архива чуда и моралних проповиједи, ни музеј клетви и благослова. Све што је Јеванђеље Христос чинио, Он наставља да чини до данас - да воли оне које нико не воли, да опрашта онима од којих су се сви одвратили, да исцјељује од менталних и физичких тегоба људе за које се каже да су осуђени ... Али, како и прије две хиљаде година, понекад на свом путу сретне неплодне смокве. Тек сада су покривени листовима не Старог завјета, већ новозавјетних заповијести. Заповијести су се формално усвојиле, што није промијенило људско срце ... Зато, јеванђеоска прича о Христовом проклињању неплодне смокве служи као неисторијски и ванвременски подсјетник свим генерацијама хришћана да било ко може бити на мјесту неплодне смокве. 
​Извор: фома.ру / аутор:​Роман Махањков /припрема и превод: сајт вјеронаука.нет

---