Зашто је Бог створио неке људе богатим, а друге сиромашним?

Зашто је бог створио неке богате, а друге сиромашне?
Како је тешко понекад видјети комшијин скупоцјени аутомобил, фотографије пријатеља на егзотичним острвима, колегин посљедњи Ајфон! У глави се врзмају мисли: „Зашто? Како то да су они богати, а ја сиромашан? Очигледно је таква воља Божија за мене! " Да ли је тако?
Бог није створио човјека богатог или сиромашног
У посљедње вријеме је уобичајено кривити Створитеља за све што се догађа са људским родом. Ратови, епидемије, вријеме, нестабилности - за све је крив Он. Они Га криве за чињеницу да су неки људи богати, док су други сиромашни. Међутим, Бог није створио човјека богатог или сиромашног - створио га је по својој слици и прилици. Свима је дао одређени таленат, нема неталентованих људи. Када говоримо о богатству и сиромаштву, сјетимо се првих људи. Да ли је Адам био богат човјек или сиромах? А ако се сјетимо Христа - како процијенити Његов ниво богатства? По мом мишљењу, богат човјек је онај који је успио да се оствари у животу, постао је успјешан и тражен у свом послу. Када је човјек успјешан и тражен - у својој породици, у друштву, међу пријатељима - осјећа срећу и хармонију. У хармонији је са собом и са свим што га окружује. Оно што се данас подразумијева под ријечима „богат човјек“ - односно посједовање значајног материјалног богатства - не подразумијева никакву хармонију. Разговарао сам са богатим људима и не могу да кажем да су сви били срећни.
Свако од нас има неке жеље везане за материјалне користи - да купи стан, аутомобил, нешто друго. Чини се да ће њихова реализација донијети срећу, али ово је илузија. Тежимо да посједујемо ствар, купимо је, радујемо се неко вријеме, а након неког времена желимо нешто друго. Да ли је куповина донијела срећу? - Не. Удовољила је само неким потребама, уз њену помоћ остварили смо неки материјални сан, ништа више.
Живимо у доба потрошње, када је човјек буквално присиљен да непрестано и бескрајно стиче. Огроман новац се улаже у рекламне кампање. Са телевизијских екрана, сјајних страница и пространости Интернета човјек се учи: ако нисте купили најновији модел телефона или одређену марку аутомобила, онда нисте успјешни. Понекад се дође до апсурда и људи се много жртвују да би стекли нешто популарно и да би осјетили илузорну срећу.
Прије неколико година прочитао сам застрашујућу и врло поучну причу о томе како је Кинез продао бубрег да би купио најновији Ајфон. Овај телефон је застарио за годину дана и сада кошта неколико пута мање, а он је изгубио бубрег без којег сада мора да живи цио живот. Ево примјера колико маркетинг може бити ефикасан и како може утицати на људе.
Даћу вам још један примјер. Једном сам благословио кућу старије жене. Постојао је фрижидер из шездесетих и седамдесетих година и радио је. Отварајући је, жена је рекла: „Гле, ово свјетло гори колико година! А моја кћерка је купила фрижидер и њена сијалица је прегорела шест мјесеци касније. Како то? " Чињеница је да данас производе ствари које не трају дуго. Буквално смо принуђени да набављамо нове кућне апарате, ствари, уређаје - да их конзумирамо опет и изнова. 
Да ли је лоше бити богат?
Најтужније је што људи губе разумијевање правих вриједности и заборављају на важност унутрашњег богатства. Унутрашње богатство је када човјек живи са Богом, има вољену породицу и посао. Када бескрајна потрошња и трка за материјалним вриједностима постану смисао живота, то је депресивно. Ни на који начин не тврдим да је посједовање било каквог материјалног богатства лоше или грешно. Не! Ако је Господ човјеку дао разумијевање и ако је могао да заради нека средства, он има добар приход - то је дивно. Важна је још једна ствар: како се односити према ономе што смо зарадили? Ако је неко средство као средство да свијет учинимо бољим мјестом добро. Новац може бити средство за добро. А ако постану циљ и човјек заради новац због новца, онда је ово гријех, јер постаје роб свог богатства. У овој трци човјек заборавља на Бога, своју душу, вољене. Такав човјек не мисли да је потенцијални насљедник Царства Божијег, губи мјесто тамо, губи душу. Зато вјерујем да је заиста богат човјек веома далеко од слике коју нам маркетинг нуди.
Да ли је сиромаштво благослов?
Одувијек сам био против крајности. У вези са богатством, њих су двије: бескрајна потрага за добрима, која често нису ни потребна, и разметљиво сиромаштво, када човјек занемарује богатство, вјерујући да је изнад брига због материјалних ствари. Постоје људи који ходају отрцани, не брину о себи и сматрају да су угодни Богу. Наравно да није. Недавно сам прочитао ријечи протојереја Димитрија Смирнова, који је једном рекао: „У младости сам вјеровао да је човјек створен за патњу. Сада сам старија особа и разумијем да је особа створена за радост “. Ако вам је Господ дао тијело и душу, онда вам је дао таленте. Схвати шта ти је Бог дао! Ако особа препозна свој таленат и ради на њему, постане професионалац у својој области и захваљујући томе зарађује - шта је лоше у томе? Обезбјеђује породицу, помаже вољенима, чини свијет бољим мјестом - да ли је гријех? Наравно да не. Неки људи сматрају да је свијет заглибљен у злу и гријеху - али овај свијет нам је дао Бог. Да ли нам је Бог дао зао свијет? Или је нешто друго, а ми то правимо на овај начин? Морамо гледати не на опачину свијета, већ на себе. Наравно, тешко је, али сви можемо живјети, радујући вољене и Небо. 
Лекције Ајнштајна и Перелмана
Како је дивно видјети особу остварену у ономе што воли! Међутим, често видимо супротне ситуације: човјек устаје у седам ујутро, одлази на невољени посао, некако то ради, а затим се враћа кући. Овако пролази његов живот. Разговарао сам са таквим људима, а они често кажу да су некада жељели да раде нешто сасвим друго, али нису успјели. Питам зашто? Они одговарају: да, тако је испао живот. Али такав је и сам закопао богомдани таленат у земљу! Ко је крив што му је живот досадан - Бог или он сам? Никада се нећу уморити од понављања: развијајте таленте, а успјех и признање ће доћи. Не треба да трошите живот на невољен посао, не треба да невољену особу изаберете за супружника - Бог то не жели. А онда неки живе како морају, а онда се жале да „Бог није дао срећу“. Господ је нешто дао, али човјек то није искористио, закопао је своје таленте у земљу. 
Остварење није увијек једнако богатству. Сјетимо се Ајнштајна: генијалног човјека за којег сви знају, али да ли је био милионер? Не. Да ли је био интерно богат, остварен? Наравно. Или узмите у обзир руског математичара Григорија Перелмана, који је одбио награду од милион долара за доказивање Поенкареове хипотезе  (Необични руски математичар Григориј Перелман одбио је Филдсову медаљу, најпрестижније интелектулано признање на свету са новчаном наградом. Пре тога, одбио је и награду од милион долара Математичког института Клај за дуго ишчекивани доказ Поенкареове хипотезе, што је један од седам највећих формулисаних математичких проблема) Разлог одбијања је неслагање научника са математичком заједницом која је додијелила ову награду. Можете ли замислити? Овај човјек није задовољан расположивим новцем, већ оним што ради. Управо те људе можемо сматрати заиста богатима и успјешнима. Ако за себе изаберемо уски, јадни пут, ово је искључиво наш избор. 
Постоји мит да се богатство постиже само на неки неискрен начин. Чини ми се да такве предрасуде шире појединци који нису успјели да се остваре. Много је богатих људи који су напорно радили како би достигли свој ниво богатства. 
Колико често људи проналазе изговоре за своју љењост! Не желе да раде, не траже могућности да побољшају свој живот, имају много разлога зашто нису успјешни. Богатство није порок, оно је средство којим свијет можемо учинити бољим. Али љењост је заиста гријех против којег се треба борити.  Протојереј Николај Марковски / извор /превод вјеронаука.нет

---