 „И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и ондје намјести човјека, којега створи. И учини Господ Бог, те никоше из земље свакојака дрвета лијепа за гледање и добра за јело, и дрво од *живота усред врта и Дрво Познања добра и зла... И узевши Господ Бог човјека намјести га у врту Едемском, да га ради и да га чува. И запријети Господ Бог човјеку говорећи: Једи слободно са свакога дрвета у врту; Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умријећеш“ (1 Мој 2,8-9; 15-17).
Бог је створио Дрво Познања добра и зла и онда заповедио да од свог дрвећа у Рајском врту Адам и Ева не једу од тог дрвета, јер да би човек узрастао и сазрео, требало је да они вежбају своју слободну вољу. Свети Григорије Богослов каже: „Он је човеку дао Закон, као опипљив предмет да поступа по њему. Овај Закон била је заповест као на пример којим се биљкама послужити, а које не треба дирати. Ова последња је Дрво од знања добра и зла; заправо, не због тога што је она била зло од самог почетка кад је посађена; нити је била забрањена због неке Божје кивности према човеку- не дозволите непријатељима Божјим да машу својим језицима у том правцу нити опонашајте змију“. Заправо, Свети Григорије каже да су се Адам и Ева повиновали тој заповести, њима би било дозвољено да једу са тог дрвета и онда би то воће „ било добро ако би се њим послужили у право време“ (Други говор на Васкрс 8). Свети Јефрем Сирин написао је да Бог није створио човека ни смртног ни бесмртног. Он је створио човека с могућношћу за обоје. „Чак иако им је Бог, у Својој доброти, дао све друго, Он је желео, у Својој праведности, да им да бесмртан живот који би им био додељен једењем са Дрвета живота. Према томе, Бог им је успоставио заповест. То није била велика заповест с обзиром на награду коју је Он припремио за њих; Он је држао подаље од њих једно дрво, које би било довољно за њих само да одрже једну заповест. Бог им је дао цео Рај, тако да они нису имали никакво ограничење да прекрше закон... Да је (Ева) победила у тренутној бици, у том кратком надметању (кушању змије да једе са тог дрвета), змија и онај ко је био у змији би (још увек) били под казном коју су примили, док би она, заједно са својим мужем, јела са Дрвета живота и живела вечно. Уз овај обећани живот који би (Адам и Ева) стекли, њима би о Божјој правди било дато све оно што им је претходно дато Његовом Милошћу“ (Тумачење Постања 17,5; 18,4 Свети Оци: Свети Јефрем Сиријски, Одабрана дела, прев. Едвард Г. Метјус, Млађи и Џозеф П. Амар (Вашингтон: Католички универзитет Америчке штампе, 1994) стр 109). На сличан начин, Свети Јован Дамаскин објашњава: „Кад је, дакле, Бог људску природу оденуо слободном вољом, Он јој је наметнуо јој је закон, да не проба дрво знања. Што се тиче овог Дрвета, о њему смо смо рекли онолико колико је потребно у поглављу о Рају, бар онолико колико је било у нашој моћи да кажемо. А овом заповешћу Он је дао обећање да ће, ако човек сачува достојанство душе тако што ће победити разумом и признајући свог Створитеља и поштујући његову заповест, делити вечито благослов и живети читаву вечност, доказујући се моћнијом од смрти : али ако се опусти, душу подреди телу и телесним задовољствима, упоређујући себе у незнању свог истинског достојанства са безумним зверима, отресајући јарам свог Створитеља и занемарујући Његову Божанску наредбу, он ће бити подложан смрти и покварености и биће приморан да мукотрпно ради током свог бедног живота. Јер, човеку није било од користи да стекне непропадљивост док је још некушан и недоказан, да не би пао у понос и под ђавољи суд. Јер, кроз његову непропадљивост, ђаво, када је пао као резултат сопственог слободног избора, чврсто је успостављен у злу, тако да није било места за покајање и наду за промену: баш као што су и анђели, када су начинили слободни избор у врлинама постали милошћу трајно укоријењени у доброти “ (О предзнању и предодређењу (Књига 2, Глава 30 , Тачно изложење Православне вере). аутор: о. Џон Вајтфорд /За сајт вјеронаука.нет превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ / извор |