 У десетој глави Јеванђеља по Луки, Господ Исус Христос, сабравши апостоле из реда седамдесеторице, шаље их да проповиједају и даје им, између осталог, сљедеће упутство: „Не носите кесу ни торбу ни обућу, и никога не поздрављајте на путу“ (Лк 10, 4). Зашто Господ забрањује апостолима да поздрављају оне које сретну на путу? Зар и ови људи немају потребу да чују радосну вијест Јеванђеља?
Чињеница је да су поздрави источних народа, који су такође насељавали Јудеју, представљали читаву церемонију која је укључивала понављане жеље за добробит човјека и цијеле његове куће: „И реците му: здраво! и мир да ти је, и дому твојему да је мир, и свему што имаш да је мир!...“ (1 Сам 25, 6). Оријентални поздрави су, такође, подразумијевали поновљено руковање, загрљаје и пољупце: „И Мојсије изиђе на сусрет тасту својему и поклони му се и цјелива га; и упиташе се за здравље, па уђоше под шатор његов“ (Изл 18 , 7). Даља питања би могла да услиједе о здрављу самог путника и његове породице, његовом дому и занимањима. Тако да су се могли поздрављати не само познаници, већ и странци. Свјесно одступање од ове традиције налази се већ у Старом завјету. Пророк Јелисеј, пославши свог ученика Гијезија да васкрсне сина удовице Самарјанке, овако га је поучио: „Опаши се и узми штап мој у руку, па иди; ако сретнеш кога, немој га поздрављати, и ако те ко поздрави, немој му одговарати, и метни мој штап на лице дјетету“ (2 Цар 4,29 ). Христос поручује апостолима да не губе вријеме на празнословља, јер им је посао хитан: треба да пожуре да кажу људима о доласку Спаситеља. Они су посланици, гласници, а гласници су традиционално били изузети од тога да свечано поздрављају оне који су их срели на путу. У Библији са објашњењима професора А.П. Лопухина, напомиње се да Христос тако поучава своје ученике и зато што проповијед Ријечи Божије не треба да се врши на путу – у журби и у пролазу, већ треба да се предаје детаљно и са пажњом у домовима и градовима. Када шаље ученике да проповиједају, Христос не жели да Његови ученици буду непристојни или да својим сапутницима ускрате прилику да чују Радосну вијест. Он истиче да апостоли треба да пожуре у градове да проповиједају, не расијавајући се путем, већ проповиједајући, напротив, избјегавају сваку журбу. Припремио сајт јеронаука.нет на основу писања овог Извор-а |