 У просторијама Српске православне опште гимназије ,,Кантакузина Катарина Бранковић'' у Загребу данас( уторак, 14. септембар 2021.) одржан је Седми међународни симпосион ,,Новомученици : Полиперспектива'' који организују српска православна Епархија Пакрачко-славонска и Музеј жртава геноцида. Седмом међународном симпосиону присуствују Његова светост патријарх српски Г. др Порфирије, Његово високопреосвештенство архиепископ катарски Г. Макарије из Јерусалимске патријаршије, Његово високопреосвештенство руски православни митрополит смоленски Г. др Исидор, Његово преосвештенство српски православни епископ аустријско-швајцарски Г. Андреј, Његово преосвештенство српски православни епископ пакрачко-славонски Г. Јован, отправник послова Амбасаде Републике Србије у Републици Хрватској, амбасадори Руске Федерације и Босне и Херцеговине у Републици Хрватској, велики број стручњака у области друштвено-хуманистичких наука из Србије, региона и света. У току првог панела у оквиру Седмог међународног симпосиона ,,Новомученици : Полиперспектива'' своја излагања су изнијели високопреосвећени архиепископ катарски Г. Макарије из Јерусалимске патријаршије (,,Новомучеништво Цркве у Светој Земљи''), високопреосвећени руски православни митрополит смоленски Г. др Исидор (,,Служење Цркви Светог свештеномученика митрополита смоленског Серафима Остроумова у Пољској и Русији'') и преосвећени српски православни епископ аустријско-швајцарски Г. Андреј (,,Проблем савременог приступа српском историјском наслеђу од стране неколицине аутора са немачког говорног подручја''). Током другог панела говорили су Сергеј Шихачевски, руски уметник и аутор споменика јасеновачким страдалницима који се однедавно налази у порти српског православног манастира Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу, као и Наташа Дракулић, сценаристкиња филма ,,Дара из Јасеновца'', са којом је разговарао преосвећени српски православни епископ пакрачко-славонски Г. Јован. Током трећег и завршног панела резултате својих научних истраживања представили су др Александар Корб (,,Layers of the Ustasha Genocide''), Милан Радановић (,,Злочини Црне легије у југоисточној Босни 1942. године''), Јована Цветићанин (,,Југославија и суђењу Ајхману'') и др Владимир Гајгер (,,Чињенице, контроверзе и манипулације о броју жртава логора Јаснеовац у хрватској историографији, публицистици и јавности након распада СФР Југославије''). Извор: Фејсбук страница Музеј жртава геноцида |
