 Нови завјет почиње Јеванђељем по Матеју. Да ли то значи да је апостол Матеј заиста први написао своје јеванђеље? Или је оно само најважније? Највјероватније никада нећемо тачно знати у ком су низу написана четири Јеванђеља. Спорови о томе у библијској науци трају од 18. вијека, али још увијек нема коначне јасноће. Међутим, постоји много разлога за вјеровање да је Матејево јеванђеље заправо настало прије остала три. Али да кренемо о свему по реду. Како знамо да је Матејево јеванђеље написао управо Матеј? И заиста, како? Напокон, историја књижевности (укључујући и хришћанску) познаје многе псеудо-епиграфе - дјела потписана именима других, понекад чак и измишљених аутора. А из самог текста Јеванђеља уопште не произлази да га је написао апостол Матеј. Матеј се спомиње успут: „ И одлазећи Исус оданде ( из Капернаума -примј.прев) видје човјека гдје сједи на царини, по имену Матеја, и рече му: хајде за мном. И уставши отиде за њим. Исус је видео човјека који је сједио код наплате путарине по имену Матеј и рекао му: пођи за мном. И он је устао и за њим“ (Мт 9 , 9). А други јеванђелисти називају овог цариника сасвим другим именом - Левије Алфејев (Мк 2, 14), или једноставно Левије (Лк 5, 27-29) ... Прије свега, да кажемо да је појам ауторства у Јеванђељима генерално прилично услован. Као што је почетком 20. вијека написао познати руски теолог, црквени историчар и библиста Николај Глубоковски, „Јеванђеље као избављење људи од гријехова и даривање спасења донио је Богочовјек, припада само Њему“, и само се сам Христос може сматрати његовим аутором у правом смислу. Грчки приједлог κατα, који обично преводимо као „од“ (Јеванђеље од Матеја, од Марка итд.), Значење је ближе „по“ или „према„: Јеванђеље “по Матеју,„ или „према Марку“. Апостоли-јеванђелисти нису били аутори, већ прије састављачи, уредници, можда чак дјелимично састављачи сјећања на Христа. Стога је питање чије је име у наслову важно, али не и критично. Али што се конкретно Матеја тиче, постоје сасвим поуздана свједочења његових блиских савременика о његовом непосредном учешћу у писању Јеванђеља. Који су то докази? Први који говори о Матеју као састављачу Јеванђеља је јерапољски епископ Папије (70-163. год). Био је упознат, ако не са самим апостолима (историчари Цркве имају различита мишљења по овом питању), онда бар са њиховим најужим кругом. Са кћеркама апостола Филипа, које су живјеле у Јераполису. Са извјесним „Старцем Јованом“. Са светим Поликарпом Смирнским, који се лично састао „са Јованом и са онима другима који су видјели Господа својим очима“. Папије Јерапољски написао је дјело „Изјашњење Ријечи Господње“ од којег су сачувани само цитати (у „Историји Цркве“ Јевсевија Кесаријског). Ту он саопштава да је апостол Марко говорио о животу и учењима Христовим, тачно преводећи бесједе апостола Петра на грчки језик, а Матеј је „саставио логије (грчки λογια – изрека, исказ или, можда, бесједа) Христа на јеврејском које је свако преводио најбоље што је могао“. Матеја са поуздањем назива састављачем Јеванђеља и свештеномученик Иринеј Лионски (130-202.год). Како је могао знати за ово? Био је ученик светог мученика Поликарпа Смирнског и, као што смо већ рекли, лично је комуницирао са апостолима. Ни Климент Александријски (150-215.год), ни Тертулијан (155/165 - 220/240), ни Татијан (120-185), који су, можда, први пут покушали да комбинују четири Јеванђеља у једном. Блажени Јероним Стридонски, такође, је писао о Матеју као аутору првог Јеванђеља на граници 4. и 5. вијека. Његово свједочење, иако касније, драгоцјено је по томе што је провео много година у Палестини, проучавајући локални језик, обичаје и традицију и преводећи Свето писмо на латински. Тек у 19. вијеку међу западним библистима јавља се сумња да је прво Јеванђеље написао сам Матеј. Брус М. Мецгер један од најмјеродавнијих западних библиста 20. и почетком 21. вијека, био је збуњен колико „покорно“ Матеј, један од дванаест најближих Христових ученика - слиједи у свом казивању Марка, који није био лични свједок већине јеванђеоских догађаја. Други савремени научник, Ричард Баукам, сумња да је аутор првог Јеванђеља звао Матеј. Имена Матеј и Левије, у то вријеме, била су међу најчешћим у Јудеји, а једна особа није могла да се зове истовремено тако, објаснио је. Али обје ове сумње су некако повезане са претпоставком да Матејево јеванђеље није прво написано, да је његов аутор „кренуо стопама“ апостола Марка. А ова претпоставка је далеко од доказане (има и „за“ и много „против“). Док цјелокупна црквена традиција, укоријењена у I-II вијеку, увјерљиво свједочи: Јеванђеље по Матеју написао је нико други до Матеј. Али можда Матеј није записао цијело Јеванђеље, већ само баш те „логије“ - појединачне Спаситељеве изреке? Постоји и таква хипотеза. Једну од њених верзија препричао је исти Мецгер. Матеј је саставио збирку Христових изрека (могуће на арамејском), сугерише научник. Потом је збирка преведена на грчки, усљед чега се појавио извор Спаситељевих изрека, који савремени научници означавају словом Q. А познато Јеванђеље је дјело нама непознатог хришћанина, који је користио и Марково јеванђеље, и Матејеву збирку, и неке друге изворе. Матејево име је једноставно пренесено са зборника изрека на цијело јеванђеље. Нема, међутим, озбиљног разлога да се вјерује да су Христове „логије“ које је Матеј забиљежио на јеврејском (о њима први говори Папије Јерапољски) управо скуп засебних изрека, а не цијела прича о Христу. Николај Глубоковски је заступао мишљење да је Матеј одмах написао кохерентни текст, који је Папије назвао „логије“, само да би нагласио одлике овог Јеванђеља у поређењу са Јеванђељем по Марку: Матеј заиста има много више „директног говора“ Господњег. Шта вриједи чак и Бесједа на гори која заузима читаве три главе (од пете до седме)! Неки библисти га чак издвајају као самосталну „књигу у књизи“. Непознато је ко је превео јеврејски текст на грчки (Папије је, подсјетимо, написао да су преводиоци различити). Постоји чак и претпоставка да је то учинио апостол Јован Богослов! Али ништа нас не спречава да вјерујемо да је грчки текст који је дошао до нас дјело руку самог апостола Матеја, вјерује Глубоковски. У сваком случају, многи Папијеви савременици - апостол Варнава, Климент Римски, Игњатије Богоносац, непознати аутор књиге „Дидахи“ („Учење дванаесторице апостола“), Атинагора Атински, Теофил Антиохијски - цитирали су Јеванђеље по Матеју врло блиско самом тексту који је познат данас цијелој Црква. Очигледно је јеврејски текст рано избачен из употребе и није било времена за масовно ширење, претпоставља Глубоковски. Да ли је овај јеврејски текст уопште постојао, ако није преживио до наших времена? Претпоставка да је Матејево јеванђеље одмах написано на грчком рођена је тек почетком 16. вијека: ову верзију изнели су познати хуманистички научник и студент Библије Еразмо Ротердамски и католички кардинал Каетан. Даље развијајући ову линију размишљања, протестантски научници су на крају претпоставили да Матеј није први који је писао (познати поборник ове хипотезе био је, на примјер, немачки теолог Хајнрих-Јулиус Холцман, који је живио у 19. - раном 20. вијеку). Али, прво, о постојању јеврејског оригинала свједоче многи црквени писци 4. вијека. То су већ поменути Папије Јерапољски и Иринеј Лионски и Јевсевије Кесаријски, који је своју „Црквену историју“ написао у вријеме цара Константина Великог (средина IV вијека). По њему је крајем II вијека египатски хришћански теолог Пантен, оснивач касније познате александријске школе, открио јеврејски текст Јеванђеља по Матеју ... у Индији, гдје га је вијек раније донио апостол Вартоломеј, проповиједајући тамо! „Ова вијест нам је драга јер се не може извести из Папија и даје нам ново, независно свједочење о изворном јеврејском језику Матејевог списа“, примјећује Глубоковски. Поред тога, неки јеврејски текст чуван је, према Јерониму Стридонском, у библиотеци Кесарије Палестинске. Блажени Јероним је написао да је лично „имао прилику да препише ово Јеванђеље међу назорејима, који у сиријском граду Верија користе ову књигу“. Послије тога, текст је изгубљен. Па, и друго, нама познат грчки текст Јеванђеља по Матеју има карактеристичне особине које убједљиво свједоче у прилог постојању јеврејског прототипа. Истраживачи вјерују да су јасан одјек јеврејског оригинала, на примјер, ријечи архангела Гаврила упућене праведном Јосифу: „надјени му име Исус; јер ће он избавити свој народ од гријеха њиховијех“ (Мт 1, 21). Они постају разумљиви само у јеврејском оригиналу, гдје „Исус“ значи „Бог спасава“. Описујући распеће Христово, Матеј даје, Матеј наводи његов усклик на јеврејском: „Или! Или! лама савахтани? то јест: Боже мој! Боже мој! зашто си ме оставио?“ (Мт 27, 46) Без овог вапаја остало би неразумљиво зашто су се људи око њега ругали Распетом, говорећи: „Овај зове Илију“ (Мт, 27, 47). (Тачно је да исти узвик садржи Јеванђеље по Марку, али то је разумљиво ако претпоставимо да је апостол Марко писао послије Матеја и дјелимично користио његово дјело). Друга карактеристика Матејевог јеванђеља је обиље референци на старозавјетна пророчанства о Христу. Штавише, Матеј је једини који позајмљује ова пророчанства не само из грчке Библије - Септуагинте (као и други јеванђелисти), већ и из јеврејског текста. На примјер, у формулацији јеврејског оригинала, а не Септуагинте, дата је заповијест: „љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом (Мт 22, 37), а то није једини случај. Септуагинта Наслов превода књига Старог завјета на грчки, направљен у египатској Александрији од 280-их прије Христа. У вриjеме Христовог земаљског живота овај превод је био широко распрострањен и уживао је ауторитет широм Римског царства, које је говорило првенствено грчки језик. Чак ни Палестина није била изузетак: уосталом, оригинални текст Старог завјета написан је на старојеврејском, који никако нису знали сви Јевреји - о томе свједочи бар чињеница да је у синагогама постојала дужност преводиоца. Чак се и Јосиф Флавије, познати јеврејски историчар 1. вијека наше ере, цитирајући Библију, непрестано обраћао Септуагинти. Лингвисти, у тексту Јеванђеља по Матеју, проналазе друге особине које је тешко објаснити ако се негира постојање јеврејског прототипа. На примјер, Матеј често користи ιδου, што није баш типично за грчки језик. Чини се да је то само грчки «калк» вишезначне јеврејске речи hinnê... Па, нека Матејево јеванђеље има јеврејски прототип. То не доказује да је прво написано! То не доказује, али приближава овај закључак. Матеј се обратио својим дјелом сународницима, Јеврејима - то је видљиво не само из језика, већ и из начина приповиједања. Средином и крајем 1. вијека прије нове ере, Јевреји су посебно жељно ишчекивали Месију из лозе цара Давида - Спаситеља, који је, према њиховим идејама, требало да избави јеврејски народ из ропства Римљанима (а у стварности - све људе од ропства гријеху и смрти) ... А Матеј почиње своје Јеванђеље родословом - дугачаким списком предака Исуса Христа. Циљ је био увјерити јеврејског читаоца да је Христос тај Месија: на крају крајева, он такође потиче од родоначелника јеврејског народа Аврама и потомак је Давида, како је прорекао старозавјетни пророк Исаија. То или друга старозавјетна пророчанства, испуњена у Исусу Христу, наводе сва четворицу јеванђелиста, али Матеј, како су избројали библисти, има их још девет. А то су нарочито важна пророчанства за Јевреје: да ће Исус бити рођен од дјеве („Ето дјевојка ће затрудњети и родиће сина, и надјенуће му име Емануило - Ис 7, 14); да ће на неко вријеме бити присиљен да бјежи из Јудеје у Египат (Ос 11, 1); да ће Христова проповијед започети из Галилеје (Ис 9, 1-2); да ће га људи процијенити на тридесет сребрника и овим новцем ће бити купљена грнчарска земља (Зах 11, 12-13) и многа друга ... Тако је Матеј писао за јеврејске хришћане. Али из књиге Дјела апостолских произлази да је недуго након Вазнесења Господа Исуса Христа дошло до великог прогона цркве у Јерусалиму: „и сви се расијаше по крајевима Јудејскијем и Самаријскијем осим апостола“ (ДАП 8, 1). А послије извјесног времена сами апостоли су се разишли у далеке земље и почели да проповиједају Христа незнабошцима. Логично је претпоставити да је Матеј написао Јеванђеље у годинама када је хришћанска заједница у Јерусалиму још била у најбољим годинама. Постоје ли још неки докази да је Матејево јеванђеље дошло прије других? Прије свега, то су све иста свједочења ране Цркве. Иринеј Лионски са сигурношћу је написао да је Матеј своје Јеванђеље написао раније од других апостола. Климент Александријски је знао или претпоставио да су се прва појавила Јеванђеља са родословима - списковима земаљских предака Господа Исуса Христа, односно Јеванђеља по Матеју и Луки. Генерално, традиционално црквено гледиште је почетком 5. вијека изразио блажени Августин Ипонски: Матеј је прво написао своје Јеванђеље, Марко и Лука су се ослањали на њега, а Јован је допунио оно о чему су јеванђелски претходници ћутали . Да ли је ово становиште поткријепљено научним доказима? У сваком случају је утврђено да је у доба древне Цркве најпознатије и најмјеродавније било управо Јеванђеље по Матеју. Црквени писци I-III вијека га цитирају много чешће од текстова других јеванђелиста. Састављачи публикације Biblia Patristica (збирка библијских изрека поређаних према учесталости цитирања у дјелима светих отаца) израчунали су да су Јеванђеље по Матеју аутори тога доба цитирали 3550 пута, од Луке - 3250, од Јована - око 2000, а од Марка - само 1460. Одломке из Матејевог јеванђеља већ наводи Павлов пратилац Варнава (крај 1. вијека). Конкретно - позива хришћане да буду пажљиви „Јер су многи звани, али је мало избранијех“ (Мт 22, 14). Јасне паралеле са Матејем видљиве су и у посланицама светог мученика Игњатија Богоносца: на примјер, на почетку Посланице Смирњанима, он пише да је Христос крштен од „Јована да би свака правда могла бити испуњена“, готово дословно репродукујући Христове ријечи у Матејеву јеванђељу: „ јер тако нам треба испунити сваку правду“(Мт 3, 15).  Почетак Јеванђеља по Матеју. Кодекс # 274 из манастира Св. ап. и јеванђелисте Јована, XII вијек У хришћанском споменику с краја 1. или почетка 2. вијека „Учење дванаесторице апостола“ („Дидахи“) молитва „Оче наш“ дата је у истом облику као у Матеју (Мт 6, 9-13). Ријечи Спаситеља су такође цитиране: „Не дајте светиње псима“ којесе налазе само у првом јванђељу (Мт 7, 6).
Укратко, имамо више него довољно разлога да вјерујемо закључку блаженог Августина. Када је написано Матејево јеванђеље? И да ли су неки рани рукописи преживјели? Према Иринеју Лионском (који је живио, подсјетимо, у другој половини 2. вијека) „Матеј је објавио Јеврејима на њиховом језику Јеванђеље, док су Петар и Павле у Риму проповиједали јеванђеље и основали Цркву“. Апостол Павле је стигао у Рим, сматра се, око 62 године, што значи да се отприлике у то вријеме појавило Матејево јеванђеље (барем његов јеврејски прототип). Николај Глубоковски је предложио да се „помјери“ датум његовог писања неколико година уназад. Објаснио је: 59. године наше ере апостол Павле је дошао у Јерусалим и од свих апостола тамо је затекао само Јакова са неколико презвитера (свештеника) („А сутрадан отиде Павле с нама к Јакову, и дођоше све старјешине“ ДАП 21, 18-19). То значи да су други апостоли, и Матеј међу њима, већ отишли да проповиједају у друге земље - а Јеванђеље је до тада, највјероватније, већ било написано, образложио је он. Што се тиче рукописа, папирус познат археолозима и библистима под ознаком П 45 сматра се једним од најстаријих докумената који приказују фрагменте Јеванђеља по Матеју . Настао је, према савременом датирању, у првој половини 3. вијека. У почетку су то били увезани листови папируса, димензија 254 к 203 мм, на којима су били написани текстови сва четири Јеванђеља и Дјела апостолска. Сада је од 220 листова остало само 30, а углавном су сачувани фрагменти Дјела апостолских (13 листова), Јеванђеља по Марку (6) и Луки (7). Текстови из Матејевог и Јовановог Јеванђеља представљени су са само два фрагментарна листа. Аутор: Игор ЦУКАНОВ / Превео и прилагодио сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ/ |