Зашто се људи преобраћају у православље?

​                                         Зашто се људи преобраћају у православље?

Зашто се људи преобраћају у православље? Зашто толико евангелистичких свештеника хрли православној вери? Зашто им је толико привлачна? Није увек лако предвидети јаке „аргументе“ за ова преобраћања. Да ли можемо да покушамо да објаснимо речима зашто се мноштво људи преобраћа и то преобраћање се наставља у православну веру?
Преобраћање није само ствар разума, него такође и срца. Неко је привучен православљем на исти начин као када би се заљубио. У то је укључена извесна „хемија“, која се не може лако речима описати. Међутим, разлози за преобраћање могли би се објаснити „разумом“, вероватно би се могли резимирати на следећи начин:

1. Православље обезбеђује стабилност
У нашем свету који се стално мења, који је у сталном поновном стварању служби и поновној процени уверења, Православље стоји као чврсто упориште, које не може помодарство уздрмати нити некакви покрети нити политичка исправност. Православље стпљиво инсистира на улози традиције која је у суштини његовог живота и која је изграђена на прошлости, без икакве прераде. Православље зна на чему се заснива, и нема потребу да се редефинише. Истрајност православља привлачи људе.
Јасно је да се таква стабилност не може наћи ни у једној другој цркви. Ова изјава се не може довести у питање.У сигурности Православне цркве може се наћи мир, отклањање сваке сумње. У Православљу се сусрећемо са вечним, непроменљивим Богом.

2. Православље је истинито
Разлог због чега је Православље стабилно је због тога што се заснива на истини. Може се рећи да је Православна црква заиста „стуб и темељ истине“ (1 Тим 3, 15). Она с правом захтева целовитост истине. Њено име је „права вера“. Она је свесна да је истинита Црква коју је Христос основао. Она стоји чврсто на свом догматском и моралном учењу. Она је посвећена истој, непроменљивој, апсолутној истини. Православље је истинско и Господу, и себи и својој прошлости. Било који историчар који је објективан може открити да је разлог постојаности Православља у очувању и преношењу апостолске вере неискривљеном, чистом. Никаква нова догма вере не може се изненада појавити у њеном животу. Њена верност вишегодишњим Хришћанским истинама је нешто што искрени тражиоци вере цене.

3. Друге световне карактеристике Православља
Православље привлачи вернике својим „другим световним карактеристикама“, својом светошћу, својим богослужењем, својим службама и светим тајнама, својом формом и садржајем религијског израза, својом иконографијом, својим појањем, својим мистицизмом, својим монаштвом, својим живото између „неба и земље“. Може се „осетити“ да Црква није „само“ једна светска организација, него божанско-људски организам. Православље привлачи душу- а не само разум и чула. Друге религије и вере баве се овим животом у овом свету. Православље геда у напред, у доба које ће доћи. Оно није крај- оно је „пут“. Иако је оно у свету, оно није од овога света (Отк 17,14)

4. Лепота Православне службе
„Знали смо да без обзира да ли смо били на небу или на земљи, сигурно да не постоји такво величанство нити лепота нигде на земљи. Не можемо вам то описати: само ово знамо да Бог живи тамо међу људима и да њихова служба превазилази богослужење на било ком другом месту. Не можемо заборавити ту лепоту“ ( Изасланици Принца Владимира, након доживљаја Божанске Литургије у Цркви Свете Мудрости у Константинопољу 987. године ). Лепота  и величанство православне литургијске службе која слави величанство и мистерију Бога остаје главна „атракција“ оних који траже религијско искуство које надмашује овоземаљску реалност и уздиже дух до божанског царства.

5. Њен распети живот
„Ако вас свет мрзи, знајте да је мене замрзео пре вас... Ако мене прогони, прогониће и вас“ (Јн 15, 18-20). Православна Црква доста је страдала током историје. Она је дала више мученика у двадесетом веку под комунистима него што многе цркве имају чланова. Она је Црква мученика. Својим члановима на тај начин даје снагу и духовну радост, ону истинску према Господовим речима „Радујте се и веселите се, јер је велика ваша плата на небесима, јер су тако прогањали и пророке пре вас“ (Мт 5, 12). Њено „задивљујуће наслеђе истрајности усред страшног прогона“ примећено је чак и од оних обожавалаца који нису православци, као једно од најјачих атракција и извора снаге. Ови „аргументи“ неће никога преобратити. Као што смо рекли, преобраћање је ствар љубави. Ко нам може објаснити зашто се неко заљубљује у неку особу? Збир свих делова неће довести до свеукупног увећања. Стабилност коју Православна Црква даје онима који траже праву веру састоји се у уверењу на истини коју она поседује, њеној „другој световности“ и тајанственом карактеру, лепотињене Литургије и њеном распетом животу- све ово потврђује да она служи онима који имају очи да виде и уши да чују: јединствену, вољену Христову невесту.

*  Отац Емануел Хацидакис
Отац Емануел је православни свештеник и аутор књига Небеска гозба: Разумевање Божанске Литургије и Исус: Пао? Људска Христова Природа из перспективе Православља. 

Превод : Сања Симић де Граф за вјеронаука.нет

извор