 Воздвижење Часног и Животворног Крста Господњег-Крстовдан- празник је који Православна Црква прославља 27. (14) септембра. На данашњи дан сјећамо се два догађаја: 1) како је 326. године у Јерусалиму чудесно пронађен Крст на којем је разапет Исус Христос и 2) и његов повратак из Персије у Јерусалим. Опис догађаја Воздвижења Крста Господњег (IV вијек), налазимо код неких хришћанских историчара, на примјер, Јевсевија и Теодорита. Цар Константин Велики је 326. године одлучио да по сваку цијену пронађе изгубљену светињу, Крст Господњи. Заједно са својом мајком, царицом Јеленом, отишао је у поход на Свету земљу. Одлучено је да се ископавања изврше у близини Голготе, пошто су Јевреји имали обичај да инструменте за погубљење закопају у близини мјеста извршења. И, заиста, у земљи су пронађена три крста, ексери и даска који су приковани преко главе распетог Спаситеља. Како предање каже, један болесник је дотакавши се једног од крстова оздравио. Тако су цар Константин и царица Јелена сазнали који је од крстова прави. Поклонили су се светињи, а онда је патријарх јерусалимски Макарије почео да је показује народу. Да би то учинио, стао је на подиј и подигао („воздвигао“) крст. Људи су се поклањали крсту и говорили: „Господе, помилуј!“. У 7. вијеку, са сјећањем на проналажење Крста Господњег, повезано је још једно сјећање – о повратку Дрвета Животворног Крста Господњег из персијског ропства. Године 614. персијски цар Хозрој освојио је Јерусалим и опљачкао га. Поред осталог блага, однио је у Персију и Животворни Крст Господњи. Вратити га је било могуће тек 14 година касније. Тек 628. године цар Ираклије је побиједио Персијанце, помирио се са њима и вратио Крст у Јерусалим. Ушавши у град цар Ираклије ношаше Крст на својим леђима. Како се даље развијала судбина светиње, историчари не знају са сигурношћу. Неко каже да је Крст био у Јерусалиму до 1245. године. Већ у 4. вијеку свети Кирило Јерусалимски је писао да су се честице Часног Крста прошириле по хришћанском свијету. Да се честице Крста Господњег налазе не само у црквама и манастирима, већ и у домовима неких хришћана, свједочили су свети Григорије Ниски и Јован Златоусти. Сада дио Крста Господњег почива у кивоту у олтару грчке цркве Васкрсења у Јерусалиму. Историја празника Воздвижења Часног Крста Како предање каже, Крст Господњи пронађен је пред празник Васкрса, Светог Васкрсења Христовог. Зато се најприје Крстовдвижење славило на други дан Васкрса. 335. године у Јерусалиму је освећена црква Васкрсења Христовог. То се догодило 13. септембра. У част овога, празник Воздвижења помјерен је за 14. септембар (по старом календару; по новом – 27. септембар). Епископи који су дошли на освећење из цијелог Римског царства испричали су цијелом хришћанском свијету о новом празнику. |