 6. јула 1480. године у Москву је из древног града Владимира донесена најпоштованија икона Пресвете Богородице у Русији. Велики кнез Иван III сам је заповиједио да светиња донесе у престоницу, када се са истока приближила огромна хорда на челу са Ахмет-каном ...  Руси су имали мале шансе за побједу, а исповједник великог кнеза епископ Васијан позвао је народ да се моли Богородици за помоћ. Богородичино заступништво спасило је Москву од пропасти. Наиме, војске су се састале на ријеци Угри, али није дошло до битке. Велики кнез је наредио да његова војска да отступи од ријеке Угре, желећи да сачека да Татари приђу. А Татари су ово повлачење схватили као да их Руси намамљују у засједу и зато су почели отступати. У почетку су то чинили полако, ноћу их је неочекивано обузео такав страх, да су они побјегли главом без обзира. И од тог тренутка Русија више није плаћала данак Хорди. Ни оружје, ни мудрост људска нису спасли Русију, већ Господ и Његова Пречиста Мајка.  Многа изображења Пресвете Богородице су копије неколико портрета које је апостол Лука насликао током живота Дјеве Марије. Ниједан од оригинала није стигао до нас. Па ипак, на Владимировој икони Пресвета Дјева је приказана тако живо и природно да нема сумње да се заиста суочавамо са копијом древног оригинала.  Владимирску икону 1131. године Кијевљанима је поклонио цариградски патријарх, а око 40 година чувала се у манастиру Вишгород код Кијева. Али икона се овдје није задржала дуго: 1169. године принц Андреј Богољубски узео ју је са собом на сјевер и смјестио је у нови Успенски храм у граду Владимиру.  Икона је готово одмах почела да се поштује у народу, а чак се ни атеисти и незнабошци нису усуђивали да је додирну или оскрнаве. 1238. године, у вријеме најезде Татара који су били вођени од Батија, Хорда је улетјела у Успенски храм. Са зидова су откинули све вриједне предмете, али нису смјели да додирну икону. Освајачи су погледали лице Мајке Божије и ухватила их је неизрецива језа, присиљавајући их да на брзину напусте храм.  Тамерланов поход се могао испоставити смртоносан за Московљане, али Мајка Божја спасила је град. Након што је Владимирска икона донесена у главни град, Тамерлан се повукао без борбе. Предање каже да му се Богородица јавила у сну заједно са светима, а ово виђење је уплашило освајача. Одлучио је да не ризикује и да неће имати посла са небеском војском коју је предводила Богородица.  Од 1480. до 1918. године икона се чувала у Успенском Собору лијево од главних царских врата. Постала је заиста национална реликвија, пред њом су се молили сви руски светитељи и цареви, благосиљали трупе у походима, и била свједок најдраматичнијих страница историје.  Након доласка бољшевика на власт, светиња је изнесена из Кремља. У почетку је послата на рестаурацију, затим је изложена у Државном историјском музеју, а 1930. је пребачена у Третјаковску галерију. А сада се чува у посебном кивоту у обновљеној цркви Светог Николе у Толмачију.
Цртежи Елена Поповскаја Извор: Фома.ру Превео и прилагодио сајт вјеронаука.нет |