 Владимирска икона Богородице - икона Богородице, једна од најпоштованијих чудотворних икона Руске цркве. Датуми празновања: 3. јун, 6. јул, 8. септембар Владимирска икона мајке Божије (икона Богородице) сматра се чудотворном и, по предању, насликао ју је јеванђелист Лука на на дасци од онога стола за којим је јела Света породица: Спаситељ, Мајка Божија и праведни Јосиф Заручник. Богородица је, видјевши ову икону, рекла: „Од сада ће ме звати блаженом сви народи" и додала „благодат рођеног од мене и моја нека биде са овом иконом“. Године 450. за вријеме цара Теодосија Млађег, икона је пренесена из Јерусалима у Константинопољ, а почетком 7. вијека је из Константинопоља превезена у Кијев. Икона је у Русију донесена из Византије почетком 12. вијека као поклон светом кнезу Мстиславу Ростиславичу (+ 1132) од цариградског патријарха Луке Хризоверха. Икона је постављена у женском манастиру Вишгород (древног града свете равноапостолне велике кнегиње Олге), недалеко од Кијева. Глас о њеним чудима стигао је до сина Јурија Долгоруког, принца Андреја Богољубског, који је одлучио да икону превезе на сјевер. Пролазећи поред Владимира, коњи који су носили чудотворну икону стали су и нису могли да се крећу. Замјена коња новим, такође, није помогла. Током усрдне молитве, сама се Царица небеска указала принцу и наредила да чудотворну икону Богородице остави у Владимиру, а на овом мјесту сагради храм и манастир у част Њеног Рођења. На општу радост становника Владимира, принц Андреј се вратио у град са чудотворном иконом. Од тада се икона Богородице почела називати Владимирском иконом. Године 1395. страшни завојевач хан Тамерлан (Темир-Аксак) достигао је Рјазанске границе, заузео град Јелец и кренувши ка Москви пришао обалама Дона. Велики војвода Василије Димитријевич изашао је са војском у Коломну и зауставио се на бријегу Оки. Молио се московским светитељима и преподобном Сергију за спас Отаџбине и написао је митрополиту московском Светом Кипријану да предстојећи Успенски пост буде посвећен усрдним молитвама за милост и покајање. У Владимир, гдје се налазила прослављена чудотворна икона послали су свештенство. Након свете литургије и молебана на празник Успења Пресвете Богородице, свештенство је узело икону и крсним ходом на својим рукама однијели је у Москву. Безброј људи са обје стране пута, клечећи, молили су се: „Мајко Божија! Спаси земљу руску!" Баш у часу када су становници Москве срели икону на Кучковом пољу (сада Улица Сретенка), Тамерлан је задријемао у свом шатору. Изненада је у сну угледао велику гору са чијег врха су светитељи са златним жезлима ишли према њему, а над њима се у блиставом сјају појавила Величанствена Жена окружена безбројним мноштвом Ангела са пламеним мачевима. Наредила му је да напусти границе Русије. Пробудивши се са страхопоштовањем, Тамерлан је питао за значење визије. Речено му је да је блистава Жена Богородица, велика заштитница хришћана. Тада је Тамерлан наредио пуковима да се врате назад. У знак сјећања на чудесно избављење руске земље од Тамерлана, на Кучковом пољу је изграђен Сретенски манастир, гдје је икона и дочекана, а 26. августа (према новом календару - 8. септембра) успостављено је сверуско празновање у част сусрета Владимирске иконе Пресвете Богородице. Од септембра 1999. године икона се налази у храму-музеју Светитеља Николаја у Толмачију, при Третјаковској галерији. |
