 На Велики понедјељак, Црква подсјећа на старозавјетну причу о томе како су дјеца праоца Јакова продала свог брата Јосифа у ропство. Ова прича је постала праобраз издаје Христа од стране Јуде Искариотског. Јаковљеви синови постали су оснивачи 12 израиљских племена (кољена). Али једног од њих, Јосифа, отац је волио више од других. Због тога, а и због његових снова, браћа су га замрзила. Био је праведан и волио је Бога. Када им је рекао свој пророчански сан да ће владати над њима, то је била посљедња кап која је прелила и одлучили су да га баце у бунар. Али на крају, млађи брат је продат у ропство, након чега је завршио у Египту. У Египту је Јосиф имао среће: временом је почео да тумачи снове и самом фараону. И након што је фараону предвидио да земљу чека седам плодних година, а затим седам гладних година, добио је дворски положај и почео да практично влада цијелом земљом. А када је у Египту и сусједним земљама започела глад, Јосиф је био тај који је људе снабдјевао житом. Јаковљева породица није поштеђена и послао је десеторицу синова у Мисир (Египат) по жито. Јосиф, видјевши браћу, препознао их је, али их није показао и изјавио да су непријатељски шпијуни, а затим је захтијевао да му доведу и најмлађег од Јаковљевих синова Венијамина: "Пошаљите једнога између себе нека доведе брата вашега, а ви ћете остати овдје у тамници, па ћу видјети је ли истина што говорите; иначе сте уходе, тако жив био Фараон!И затвори их у тамницу на три дана". А трећи дан рече им Јосиф: ако сте ради животу, ово учините, јер се ја Бога бојим:Ако сте поштени људи, један брат између вас нека остане у тамници, а ви идите и однесите жита колико треба породицама вашим. Па онда доведите к мени најмлађега брата својега да се посвједоче ријечи ваше и да не изгинете. И они учинише тако.(Пост 42, 16-19). Чувши причу својих синова о ономе што се догодило у Египту, Јаков је глатко одбио да воде и најмлађег сина. Али кад је понестало жита које су они донијели, он им је ипак дозволио. По други пут браћа су дошла Јосифу сви заједно по жито. А кад им је изненада приредио обилно јело, били су збуњени: зашто су били тако почаствовани. Тада Јосиф није могао да се одупре, бризнуо је у плач и рекао: "ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега" (Пост 45, 3). И загрли браћу опростивши им њихово зло дјело. А онда су се и Јаков и његови синови преселили у Египат. Фараон им је одредио да се населе у округу Гошен. Много година касније, јеврејски народ ће пасти у ропство у Египту, одакле ће их извести пророк Мојсије. "Јаковљева дјеца продају свог брата Јосифа“ руског умЈетника ИЗ друге половине 19. вИЈЕка Константина ФлавиЦКогКонстантин Дмитријевић Флавицки (1830-1866). Рано је остао без родитеља и провео је дјетињство у дому. Међутим, таленат за цртање помогао му је да постане познат. Умро је рано, са тридесет шест година, од туберкулозе. Петербуршка академија умјетности наградила је Флавицког златном медаљом, 1855. године, за студентски рад "Браћа продају Јосифа у ропство". Ова слика Константина Флавицког се чува у Руском музеју и биљежи тренутак када је Јосиф продат трговцима. Дајемо вам објашњење те слике:  1
Јосифа, који моли своју браћу да га не продају у ропство трговцима. У то вријеме трговина људима је била уобичајена, робови су обично радили тежак посао или су пазили на економију свог господара. 2 Јуда, један од синова Јаковљевих. Прво су браћа бацила Јосифа у суви бунар, али управо је он рекао: каква је корист ако убијемо брата и сакријемо његову крв? (Пост 37, 6). Угледавши караван, понудио се да прода свог брата трговцима. Трговци су за Јосифа дали 20 сребрника, које су браћа подијелила међу собом. 3 Дјеца Јаковљева. На слици су, поред Јосифа и Јуде, осморица браће (од укупно 12) - Симеон, Левије, Исахар, Завулон, Дан, Нефталим, Асир и Гад. Венијамин је у то вријеме био врло млад, а Рувим - најстарији од синова - био је против тога што су остала браћа урадила. Предложио је да га баце у бунар како би касније, када браћа оду, вратио оцу. 4 Када се Рувим вратио и погледао у бунар, видио је да Јосифа више нема. И поцијепао је одјећу, вратио се браћи и рекао: Нема дечака, али ја, куда ћу да идем? И узеше Јосифову одећу, убише козу и намазаше је у крв; И послаше хаљину разних боја, донесу је оцу и рекоше: Пронашли смо ово; погледајте да ли је ова одећа одећа вашег сина или није. Препознао ју је и рекао: Ово је одећа мог сина; појела га је грабежљива звер; сигурно је Јосиф био растрган на комаде (Пост 37, 29-33). 5 Бунар у који су браћа бацила Јосифа, а затим га извукли да га продају.. 6 Чувар каравана који иде ка Египту. Палестинска земља, у којој је Јаков живио са породицом, била је на раскршћу различитих трговинских путева, па су свакодневно кроз ову земљу пролазили многи трговци из различитих земаља. Сваки караван је морао да има обезбјеђење, иначе би могао постати лак плијен пљачкаша. 7 Миђански купац који је купи Јосиф. Библија, такође, говори о Миђанима као о Исмаилћанима. Верује се да потичу од Исмаила, једног од синова праоца Аврама. Познати су и као вјешти трговци. 8 Трговачка породица. Мидијанци су живели у шаторима, јер су водили номадски живот, путујући углавном на Синајском полуострву и северном делу Арапског полуострва. 9 Слуге стављају Јосифа на камилу. Богати трговци увијек су имали робове који су обављали све послове: посматрали су камиле, утоваривали и истоварали робу. 10 Један од трговачких робова, гледа у чуду. На Древном Истоку породичне везе су увијек биле врло јаке, па је продаја браће Јосифа чин, према тадашњим нормама, крајње неморалан. 11 Оаза која суши. Палестина има веома врућу климу. Суша за овај регион је уобичајена ствар, па су локални становници од давнина копали бунар у близини оаза. Кад је у њему понестало воде, оставили су је. 12 Сљедећи караван Миђана за Египат. Да би се заштитили и не би изгубили на путу до непознатих земаља, трговци су обично покушавали да се уједине у велике караване, који су понекад могли да броје и неколико хиљада људи. Извор: фома.ру /текст превео и дорадио: вјеронаука.нет |