 Велики понедјељак. Пет дана прије распећа. На овај дан Црква подсјећа на неколико догађаја из Новог завјета: проклетство неплодне смокве и параболу о два сина и злим виноградарима, симболизујући народ Израиљски који се одрекао Христа и сваког човјека који не доноси добре плодове у свом животу; а такође и Спаситељева пророчанства о Његовим долазећим страдањима. Овоме се додаје и помен старозавјетног Јосифа, као праобраза, унижења и славе Сина Божијег. Јеванђеља нам говоре да се након свечаног уласка у Јерусалим, истог дана, Исус повукао из града у Витанију (предграђе Јерусалима) и тамо преноћио. Вративши се ујутру у Јерусалим, Христос је хтио да једе. "И видјевши издалека смокву с лишћем, дође не би ли што нашао на њој; и дошавши њој ништа не нађе осим лишћа". Јеванђелист Марко то објашњава чињеницом да још није било вријеме за сакупљање смокава (Мк 11,13). И тада Спаситељ рече смокви: "Да никад више не буде од тебе рода до вијека! И одмах усахну смоква" (Мт 21,19). Неко би могао бити изненађен привидном неправдом Господњом: како то да је Он казнио невино дрво, иако, по свим законима природе, оно у то вријеме једноставно није могло да донесе плод. Међутим,проклетство смокве није ништа друго до симбол којим је Христос хтио да поручи људима нешто битно. У сваком тренутку човјек мора бити спреман за сусрет са Богом, да не би био духовно празан и бесплодан. „Бојећи се казне смокве која се осушила за неплодност, браћо, принесимо достојне плодове покајања Христу, који нам даје велику милост“, моли се Црква на данашњи дан. Учинивши чудо са смоквом, Спаситељ дође у Јерусалимски храм и поучи тамошњи народ. Овог Праведника слушају и књижевници и фарисеји, познаваоци и тумачи старозавјетног писма, који их толико нервира својим непријатним ријечима. Али они не слушају дуго, јер су овдје да би ухватили Христа, да би покушали да Га осуде, а не да отворе своја срца за Његову проповијед. И сада покушавају да открију одакле Он има моћ да чини чуда и учи народ. Он одбија да им директно одговори, али наводи двије параболе, које се читају у нашим светим храмовима на Велики понедјељак. Прва прича је о човјеку који је имао два сина, "и дошавши к првоме рече: сине! иди данас ради у винограду моме. А он одговарајући рече: нећу; а послије се раскаја и отиде. И приступивши к другоме рече тако. А он одговарајући рече: хоћу, господару; и не отиде" (Мт 21, 28-31). Друга, о злим виноградарима, који су присвојили господарев виноград и убили господаревог сина, послатог им по плодове: "А потом посла к њима сина својега говорећи: постидјеће се сина мојега" (Мт 21, 33-44). Овдје можемо видјети паралелу са самим Христом: људи који су јуче узвикивали „Осана!“ побједитиљу смрти, за неколико дана, ће тражити смртну казну за Сина Божијег, којег им је послао Отац Небески. Шта каже Јеванђеље на Велики понедјељак? На крају ове параболе одјекује исто упозорење упућено фарисејима и књижевницима: „Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божије, и даће се народу који његове родове доноси“ (Мт 21, 43). Шта значе ове ријечи? Општи смисао опомене је сљедећи: Царство Божије наслиједиће само они који донесу добар плод – и људима и Богу. Исти они који не доносе плодове, не чине добра дјела, већ живе „за себе“, губе наду у Царство, иако себе сматрају изабраницима и праведницима Божијим. Важно је разумјети да под „народом“ у овом случају подразумијевамо не националности и не становнике одређене земље, већ заједнице људи које обједињује општи поглед на свијет, заједничку вјеру. Господ будуће хришћане назива „народом који доноси своје плодове“, објашњава византијски теолог и тумач Јеванђеља 11-12. вијека Јевтимије Зигабен, а Царство Божије које ће примити је посебна брига, старање Божије о њима. Слично је мислио и његов савременик, блажени Теофилакт Бугарски: Царство Божије је, говорио је, блискост Богу. А блажени Јероним Стридонски (живио у 4-5 вијеку) је у овом случају под Царством Божијим видио „Свето Писмо које је Господ узео од њих (Јудеја) и предао нама (хришћанима). Истог дана Црква се сјећа и старозавјетног праведника Јосифа, сина старозавјетног патријарха Јакова. Због своје чистоте живота претрпио је многа страдања: продала су га браћа, оклеветала жена египатског царског заповједника, и био бачен у тамницу. Господ је, међутим, у свим несрећама спасавао Јосифа. На крају је Јосиф, поставши фараонов савјетник, спасао браћу и оца од глади. У томе је постао праслика Христа, који је много страдао од људи и био од њих распет, али који је својим васкрсењем побиједио смрт и тиме даровао спасење роду људском. Три пјесме ο цјеломудреном Јосифу, за службу овога дана написао је Роман Слаткопевац, а остале свети Андреј Критски, свети Јован Дамаскин и Косма Мајумски. ВЕЛИКИ ПОНЕДЈЕЉАК – МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ – СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК Господ иде на добровољно страдање. И ми треба да идемо са Њим. То је дуг свакога ко исповеда да је Христовим страдањем постао оно што јесте и да ћe још добити нешто толико велико и славно да ни на ум човеку не може доћи. Како, пак, ићи са Њим? Размишљањем, саосећањем. Иди мишљу трагом страдајућег Господа и размишљањем из свега извлачи представе које би могле ганути твоје срце и увести га у осећање страдања поднетих Господом. Да би се то успешније извело, потребно је да сами почнемо да страдамо кроз осетно умањење јела и сна и кроз увећање труда стајањем на молитви и чињењем поклона. Испуни све што чини света Црква и бићеш добар сапутник Господу на путу страдања. У вријеме оно, Исус, враћајући се у град, огладње; И угледавши смокву једну крај пута дође њој, и не нађе на њој ништа осим лишћа, и рече јој: Да никад више не буде од тебе рода до вијека! И одмах усахну смоква. И видјевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: Ако имате вјеру и не посумњате, учинићете не само оно што се зби са смоквом, него и гори овој ако речете: дигни се и баци се у море, догодиће се. И све што узиштете у молитви вјерујући, добићете. И кад уђе у храм и стаде учити, приступише му првосвештеници и старјешине народне говорећи: Каквом влашћу то чиниш? И ко ти даде ту власт? А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу ово чиним. Крштење Јованово откуда бијаше? С неба, или од људи? А они размишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: с неба, рећи ће нам: Зашто му, дакле, не вјеровасте? Ако ли речемо: од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држе за пророка. И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и он њима: Ни ја вама нећу казати каквом влашћу ово чиним. А шта вам се чини? Човјек неки имаше два сина, и дошавши првоме рече: Синко, иди данас ради у винограду моме. А он одговарајући рече: Нећу! И послије се раскаја и отиде. И приступивши другоме рече тако исто. А он одговарајући рече: Хоћу, господару!И не отиде. Који је од ове двојице извршио вољу очеву? Рекоше му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и блуднице прије вас ући у Царство Божије. Јер вам дође Јован путем праведним, и не вјеровасте му; а цариници и блуднице повјероваше му; а ви видјевши то, не раскајасте се затим да му вјерујете. Другу причу чујте: Бијаше човјек домаћин који посади виноград и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, и отиде.А када се приближи вријеме бербе, посла слуге своје виноградарима да приме плодове његове. И виноградари, похватавши слуге његове, једнога избише, а једнога убише, а једнога камењем засуше. Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто.А најзад посла им сина својега говорећи: Постидјеће се сина мојега. А виноградари видјевши сина, рекоше међу собом: Ово је насљедник; ходите да га убијемо, и да присвојимо насљедство његово.И ухватише га, па изведоше напоље из винограда, и убише. Када, дакле, дође господар винограда шта ће учинити виноградарима оним? Рекоше му: Злочинце ће злом смрћу погубити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје вријеме.Рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим. Зато вам кажем да ће се од вас узети Царство Божије, и даће се народу који доноси плодове његове. Јутр. Мт 84 зач. (XXI 18-43) |