Вјерници носе Епитаф (грчки: Επιτάφιος или Επιτάφιον, руски: Плащаница, српски плаштаница) по мору, док други пале бакље 14. априла 2023. године за вријеме обиљежавања православног Великог петка на плажи Толо, источни Пелопонез, у Грчкој. Ово је обичај у многим приобалним мјестима као што су Хидра, Наксос, Тинос и др. Но, обичај није исти у свим грчким мјестима. Тако рецимо у Тракији постоји обичај паљења Јуде у којем дјеца, праве лутку Јуде,а затим иду од куће до куће тражећи грање. Заједничко је свима да се обиљежава у атмосфери туге и пијетета у спомен на чињеницу да се Христос тог дана жртвовао за спас свих људи. Литија креће у различито доба дана у различитим дијеловима земље: у Атини је рецимо најзанимљивија она из манастира Kесариани која креће око 14 часова и одржава се уз посебну дозволу Министарства кулутуре, будући да је манастир још из времена Византије. Интересантни обичаји су на Kрфу, гдје литија почиње у 9 ујутру, али на Велику суботу јер им је још у доба млетачке управе било забрањено да то чине на Велики петак.
Епитаф представља погребну поворку и Христов гроб и обавезно је украшен свјежим цвијећем. То је дрвена конструкција прекривена комадом драгоцјене тканине, често украшена златом и сребром. Приказује мртво Исусово тијело. На Велики петак ујутру, Епитаф се украшава прољећним цвијећем, углавном бијелим, црвеним и љубичастим све док не буде потпуно прекривен. Потом се посипа латицама цвијећа. На Великиг петак, најтужнији дан у години за хришћане, Христов Епитаф са иконом, украшен хиљадама цвјетова, на литији износи из светих храмова и носи кроз село или крај (у већим градовима) до гробља у спорој литији. На гробљу свако запали свијећу за мртве, а затим се Епитаф са поворком враћа у цркву гдје вјерници љубе Христову икону.
|
