 Буквално само неколико сати раније слушали смо дванаест страсних јеванђеља (Велики четвртак), саучествовали смо са Христовим мукама (Велики петак) које је Он претрпио ради нас. Али сада је све готово, емоционална исцрпљеност се осјећа и постепено у души сазријева ишчекивање највећег Чуда у историји - побједе над смрћу. Вјероватно је свакога ко је био присутан на богослужењу Велике суботе обузео осјећај тихе радости. Ово није она „олујна“ радост васкршње ноћи, већ само њен благи одраз. На данашњи дан Христос се спушта у Ад, Својом људском душом. Након страдања на крсту и смрти, силазак у Ад био је прва манифестација Спаситељеве моћи. Нашу радост у Велику суботу појачава чињеница да је за душе праведника у Аду, Васкрс већ дошао на најочигледнији начин - они су ослобођени паклених окова.
На Велику суботу православна црква се сјећа тјелесног погреба Исуса Христа и Његовог силаска у Ад. Христос је у Велику суботу био у гробу Тијелом, а душом у Аду, а у исто вријеме на престолу био са Оцем и Духом, самим тим што је Он свеприсутни Бог, неодвојив од друга два лица Свете Тројице. Тада је Господ душе праведника из Ада увео у рајска насеља.Скинувши их са крста и умотавајући их у повој са тамјаном, по обичају Јевреја, Јосиф и Никодим положили су Пречисто Тијело Господње у нову камену гробницу у Јосифовом врту, смјештеном недалеко од Голготе. Велики камен нааваљен је на улаз у гроб. Првосвештеници и фарисеји су знали да је Исус Христос најавио Своје васкрсење, али не вјерујући у ово предвиђање и плашећи се да апостоли не украду тијело Исуса Христа и кажу народу: васкрсао је из мртвих - у суботу су тражили од Пилата да постави војнике на стражу код Христовог гроба а сам гроб је био запечаћен (Мт 27, 57-66; Јн 19, 39-42). Богослужење Велике суботе задржало је низ карактеристичних обиљежја ранохришћанских богослужења. Садржи бројне литургијске карактеристике. Света Литургија се служи послије Вечерње (као на Велики четвртак).Умјесто Алилуја, послије читања Апостола, пјева се Велики прокимен „Васкрсни Боже суди земљи…“ и тада свештеници у олтару пресвлаче тамне одежде и облаче свечане бијеле. Једино на овој Литургији, јеванђеље се не чита са амвона или са царских двери, већ на Христовом гробу, јер је Анђео на гробу Господњем објавио мироносицама вијест ο Христовом Васкрсењу. Према предању, дуги низ вијекова управо је на овај дан вршено крштење оглашених, у вези сакојим у богослужењу постоје бројна старозавјетна читања: 15 паримија, 15 одломака из књига Старог завјета, од књиге Постања до пророштава Данилових, читана на Вечерњем богослужењу, која говоре о страстима, смрти и васкрсењу Спаситеља, сина Божијег, и надолазећој слави Новозавјтене Цркве. А на Литургији се, умјесто „Иже Херувими…“, пјева древна химна јерусалимске цркве: «Да молчит всякая плоть человеча и да стоит со страхом и трепетом, и ничтоже земное в себе да помышляет: Царь бо царствующих и Господь господствующих приходит заклатися и датися в снедь верным. Предходят же Сему лицы Ангельстии со всяким Началом и Властию, многоочитии Херувими и шестокрилатии Серафими, лица закрывающе и вопиюще песнь: аллилуиа, аллилуиа, аллилуиа» („Нека ћути сада свака плот људска, И нека стоји са страхом и трепетом, И ништа земно нека не помишља у себи: Јер Цар над царевима, И Господар над господарима, Долази да принесе себе на жртву И да се да за храну вернима.Пред Њим иду хорови анђела,Са сваким Началом и Влашћу,Многоочити Херувими,И шестокрилати Серафими, Закривају лица и поју пјесан: Алилуја, алилуја, алилуја). О чињеници да је Христос послије распећа и смрти у душу сишао у Ад, Нови завјет не говори готово ништа осим ријечи самог Христа ученицима: „Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи: тако ће бити и син човјечиј у срцу земље три дана и три ноћи „(Мт 12, 40), а неки помињу у посланицама апостола, на примјер: „Јер и Христос једанпут за гријехе наше пострада, праведник за неправеднике, да нас приведе к Богу, убијен, истина, бивши тијелом, но оживљевши Духом; Којијем сишавши проповиједа и духовима који су у тамници „ (1 Пет 3, 19-20). У Новом завјету се готово ништа не говори о томе да је Христос након распећа и смрти са душом сишао у пакао, осим ријечи самог Христа ученицима: "Јер као што је Јона био у утроби китовој три дана и три ноћи, тако ће и Син Човјечији бити у срцу земље три дана и три ноћи" (Мт 12, 40), а неки помињу у посланицама апостолским, на примјер: "Зато и Христос једанпут за гријехе наше пострада, праведник за неправеднике, да нас приведе Богу, усмрћен тијелом, а оживјевши духом; Којим и сиђе и проповиједа духовима у тамници" (1 Петр 3, 18-19). У тзв. Никодимовом јеванђељу (апокрифни споменик), за које се сматра да је веома блиско апостолском времену (по времену настанка), наилазимо на интересантне детаље који казују о распећу, а такође и детаље који говоре о Христовом силаску у Ад. Као извор за то наводе се изјаве оних људи који васкрсли у тренутку Спаситељеве смрти. Међутим, идеја да је Господ у суботу, сишао душом у ад, тамо проповиједао вијест о Царству Божијем и одвео душе праведника у слободу, у рај, гдје су прије тога само пророци Илија и Енох, узнијети живи на небо, а такође и покајани разбојник, који је исповиједио Христа на крсту један је од темеља православног учења. Ова представа служи као канонски иконографски заплет Васкрсења: врата паклена, скинута са шарки, леже около, а Христос изводи Адама, Еву и друге праведнике из паклених дубина. Учење Цркве о Христовом силаску у ад описао је и свети Јован Дамаскин у једном тропару пасхалног канона: „Сишао си у преисподњу и поништио резе вечне што су држале свезане, Христе, и тродневно, као Јона из кита, из гроба васкрсао". Свети Епифаније, епископ кипарски, у омилији на Васкрсење даје чудесан опис Христовог силаска у ад и свега онога што се тамо догодило, тумачећи у вези с тим Давидов псалам (Пс 23, ст. 7-10). он каже да је Христос у ад сишао „богодолично, борбено, самовласно, у пратњи не само дванаест легиона, него небројеног мноштва и хиљада анђела". Статије на Велику суботу „Животе Христе, био си положен у гроб, и анђелске војске се ужасаваху, славећи Твоје снисхођење." „Један од Тројице ради нас у телу претрпе презрену смрт, ужасава се сунце и дрхће земља." „Судија света као осуђеник стаде пред Пилата судију и би осуђен неправедно смрћу на крсном дрвету". „Сунце а уједно и месец помрачивши се Спаситељу, понашају се као доброразумне слуге; који облаче црну одећу". „Као човек умиреш Спаситељу добровољно, и као Бог васкрснуо си мртве из гробова и дубине грехова". „Ко ће исказати заиста, нови страшни догађај? Јер онај који влада створењем данас прима страдање и умире за нас". „Величамо Те, Исусе Царе и поштујемо погреб и страдања Твоја, којима си нас спасао од пропасти". „О горе и хумке и множине људи, плачите сви и тужите са мном матером вашега Бога." „О слатко моје пролеће, чедо моје најслађе, камо зађе Твоја лепота?" „Достојно је величати Тебе животодавца који си на крсту руке раширио и сатро моћ непријатеља." |