 4. децембра (21. новембра по јулијанском календару) Православна црква слави Улазак (увођење) у храм Пресвете Богородице. Подаци о догађајима празника Ваведења Пресвете Богородице не налазе се у канонским јеванђељима, али су садржани у „протојеванђељу по Јакову“ (II вијек) и „Псевдо-Матејевом јеванђељу“, који су дио црквеног предања.
На данашњи дан, хришћани се сјећају како су свети Јаоким и Ана трогодишњу Марију одвели у јерусалимски храму. Тако су родитељи Богородице испунили свој завјет да ће своју дуго очекивану кћерку посветити Богу. Као што Свето Предање каже, Богородица се лако пењала стрмим степеницама, упркос чињеници да је била врло мала. Првосвештеник ју је већ чекао горе да је благослови. Према неким изворима, ово је био свети Захарија, будући отац пророка Јована Крститеља. Добио је откривење од Господа и повео је Марију у Светињу над светињама - мјесто гдје је смио да улази само првосвештеник, па чак и тада само једном годишње. Од овог необичног тренутка за савременике започело је дуго, славно и тешко путовање Богородице. Пресвета Богородица је живјела и служила у Храму све вријеме прије обручења за праведног Јосифа, проводећи дане у молитви и проучавању Светог Писма. Празник Ваведења Пресвете Богородице био је познат у првим вијековима хришћанства. Равноапостолна царица Јелена саградила је храм у част Увођења у храм Пресвете Богородице, а у 4. вијеку свети Григорије Ниски писао је о празнику, али је празник постао широко распрострањен тек од 9. вијека, када су Ђорђе Никомидијски и Јосиф Химнограф (Песмописац) написали два канона за богослужење данашњег дана. Извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ |