 Православна Црква прославља један од пет великих Богородичиних празника - Ваведење Пресвете Богородице. На данашњи дан хришћани се сјећају како су свети Јаоким и Ана увели трогодишњу Марију у јерусалимски храм. Тако су родитељи Богородице испунили свој завјет - обећање да ће своју дуго очекивану кћерку посветити Богу. О догађајима овог празника нећемо наћи ни помена у канонским Јеванђељима, али нам о томе говори Црквено Предање. Како каже Свето Предање, Богородица се лако пењала уз стрме степенице, упркос томе што је била тек дјевојчица. Мала Марија се без помоћи попела уз 12 степеница, које симболизују 12 израиљских племена (кољена). Дочекао ју је првосвештеник Захарија, отац св. пророка Јована Крститеља, који ју је узео за руку и увео је, не само у храм него и у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. Тада су родитељи њени принијели жртву Богу, према закону, примили благослов од свештеника, и вратили се свом дому, а мала Марија је остала при храму. Пресвета Богородица је васпитавана у храму до 14. године, непрестано читајући Свето Писмо, молећи се и рукотворећи.Овај догађај симболизује посвећење Дјеве Марије Богу и припрему за будуће рођење Спаситеља од Ње. По предању, сама Богородица је учествовала у везењу завјесе за Светињу над светињама – баш оне која је била поцијепана на два дијела у вријеме смрти њеног Сина на крсту (Мт 27, 51). Као што црквено предање каже, празник Увођење у храм Пресвете Богородице био је познат још у првим вијековима хришћанства. Равноапостолна царица Јелена (година живота: 250-330) подигла је храм у част Увођења у храм Пресвете Богородице. А у 4. вијеку о празнику је писао Свети Григорије Ниски. Неки сматрају да је појава празника у директној вези са временом владавине византијског цара Јустинијана I. 543. године, по његовој заповијести, подигнута је велика црква на остацима порушеног јерусалимског храма у част Пресвете Пресвете. Почевши од VIII века, празник Ваведења се у појединим месецима укратко помиње, а о њему пише и две бесједе цариградски патријарх Герман I. Тако је до VIII вијека, традиција обиљлежавања Ваведења Пресвете Богородице, почела да се обликује. Од 9. вијека празник је постао надалеко познат широм хришћанског Блиског истока. Овај празник је храмовна слава српског манастира Хиландара на Светој Гори, задужбине Светог Симеона Мироточивог и његовог сина Светог Саве. |