 Успење праведне Ане, мајке Пресвете Богородице, православна црква слави 7. августа, но њен главни празник је деветог септембра, под којим је датумом написана и служба њена и житије. Света Ана беше из кољена Левијева, кћерка Матана свештеника и Марије из града Витлејема. Родитељи јој имаху још двије кћери: Марију која роди Саломију, и Совију која роди Св. Јелисавету, мајку Св. Јована Крститеља.
Свети праведни Јоаким, њен муж, био је потомак цара Давида, којем је Бог обећао да ће се Спаситељ света родити из семена његових потомака. Пар је живио у Назарету у Галилеји. Ана и Јоаким, 50 година нису имали дјеце. Морали су да трпе презир и исмијавање, јер се у то вријеме немање дјеце сматрано срамотом. Али они никада нису мрмљали и само су се усрдно молили Богу, понизно се уздајући у Његову Вољу. Завјетовали су се да ће, ако добију дијете, посветити га Богу. Господ је услишио молитве Јоакима и Ане. Када је пар живио заједно око 50 година, дао им је дете - добили су ћерку, којој су дали име Марија. Након рођења кћерке, праведници Јоаким и Ана су принијели жртву и дали још један завјет - да њихова кћерка неће ходати по земљи све док је не уведу у храм Божји. То се догодило када је Марија имала 3 године. Марија је остала да живи и служи у јерусалимском храму - тамо је учила са другим дјевицама, проучавала Свето писмо, прела и шивала свештеничку одежду. Према Предању, Богородица је живјела у храму до своје 12. године. Убрзо након Маријиног одласка, Јоаким је умро у 80-ој години, а Ана је поживјела још неколико година. Након дугог и богоугодног живота упокојила се Света Ана, мајка Пресвете Богородице, у дубокој старости, Према предању, умрла је у 79. години. Дан њене смрти се у Православној цркви обиљежава као празник: Успење Свете Ане (25. јул, по Јулијанском календару). Празнује се још 9. септембра и 9. децембра. Аутор: вјеронаука.нет |