 11. септембра наша православна црква обиљежава празник - Усјековање главе Светог пророка и претече Господњег Јована Крститеља. Јеванђелисти Матеј (Мт 14, 1–12) и Марко (Мк 6, 14-29) приповиједају о мучеништву светог Јована Крститеља, 32. године нове ере. По свом значају, Јован Крститељ је највећи праведник послије Пречисте Богородице.
Један од најважнијих догађаја у служби Јована Крститеља било је крштење Господа Исуса Христа у ријеци Јордан, прије него што је Спаситељ изашао да проповиједа Јеванђеље (Мт 3; Мк 1, 11; Лк 3; Јн 1). Међутим, служба Јована Крститеља се ту није завршила. Као и његови претходници - други старозавјетни пророци - Јован Крститељ позивао је израиљски народ на живот по Божјим заповијестима, да се уклоне од гријеха, да служе правом Богу, а не паганским идолима, које су обожавали многи народи у околини Израиља. Такође, осуђивао је пороке, укључујући и порок цара Ирода Антипе, који је био у незаконитој ванбрачној заједници са супругом свог брата Филипа, Иродијадом. Наиме, након смрти Ирода Великог, Римљани су територију Палестине подијелили на четири дијела и у сваком дијелу именовали свог штићеника за владара. Ирод Антипа је примио од цара Августа да влада Галилејом. Имао је закониту жену, кћерку аравијског цара Арете. Ирод ју је напустио и живио заједно са Иродијадом, женом свог брата. Пророк Јован га је више пута осуђивао, али цар се није усудио да му нанесе штету, пошто је поштовао Јована Крститеља као пророка и плашио се гњева људи. Но и потред тога, цар Ирод је светог Јована Крститеља бацио у тамницу (Лк 3, 19-20). На свој рођендан, цар Ирод приредио је гозбу за племиће и старјешине у свом дворцу у Севастији Галилејској. Иродијадина кћерка Саломија плесала је пред гостима и развеселила Ирода. У знак захвалности према њој, зарекао се да ће јој дати све што затражи, чак и до половине царства. Гадна плесачица, по савјету своје зле мајке Иродијаде, одмах је на тањиру затражила главу Јована Крститеља. Ирод је био тужан. Плашио се Божјег гнева због убиства пророка, коме је и сам претходно послушао. Плашио се и људи који су вољели светог Претечу. Али због гостију и заклетве наредио је да се светом Јовану одсијече глава и преда Саломији на тањиру. Управо се овог догађаја Црква сјећа 11. септембра. На усјековање Светог Јована Крститеља, 11. септембра, у Русији се празнује Сверуски дан трезвености. Дан трезвености враћен је у Русији 2014. године након 100 година. а иначе је први пут о њему донио одлуку Правитељствујушчи Синод 1913. године, да би 1914. било одлучено да се светкује сваке године. У совјетско време била је прекинута традиција обиљежавања празника трезвености, али је Свештени Синод Руске Цркве обновио обележавање празника 2014. године. Датум 11. септембар није одабран случајно. Тог дана хришћани светкују спомен на Усјековање главе Св. Јована Претече. Пророку је одсечена глава за вријеме пијанчења на гозби цара Ирода. На данашњи дан се поштује строги пост. У Русији су на данашњи дан затворене винотеке и заустављена продаја алкохолних пића. Према одлуци Светог синода, 11. септембра у руским православним црквама служи се молебан за оне који пате од тегобе алкохолизма, а одржавају се и бесједе о важности трезвеног начина живота. Тренутно, у Русији дјелује више од 600 православних организација с пројектима помоћи зависницима од алкохола. А при Светом Синоду од 2011. ради Координациони центар за сузбијање алкохолизма и неговања трезвености. Аутор: вјеронаука.нет |