Unesko:Породична слава уврштена је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства

БЕОГРАД, 27. НОВЕМБРА /СРНА/ - Породична слава уврштена је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства, што представља први упис културних добара из Србије на ову листу.
 Одлуку о упису славе на Унескову листу донио је Међувладин комитет за заштиту нематеријалног културног насљеђа на редовном засједању одржаном данас у сједишту Унеска у Паризу, саопштено је из Министарства културе и информисања Србије.
Помоћник министра културе и информисања Србије за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте Асја Драча-Мунтеан истакла је да је упис на Репрезентативну листу Унеска од великог значаја за српску културу и њено нематеријално насљеђе.
"Улазак на листу за Србију представља изузетну част и престиж, али истовремено значи и обавезу државе чланице да створи неопходне услове за очување нематеријалног наслеђа на својој територији", нагласила је Мунтеанова.
Србија је 2010. године ратификовала Унескову Конвенцију о заштити и очувању нематеријалног насљеђа, а исте године почела је примјена Конвенције и створени су услови да Србија може да предлаже елементе нематеријалног културног насљеђа на Унескову Репрезентативну листу.
За имплементацију конвенције задужено је Министарство културе и информисања Србије.
Номинацију Породична слава за упис на листу припремио је Етнографски музеј у Београду.
Члан Номинационог тима за упис славе у Репрезентативну листу Унеска Марко Стојановић рекао је на представљању у Паризу да је народни обичај прослављања домаћег заштитника под називом "слава" или "крсно име" обликован у српској средњовијековној држави.
Он је појаснио да данашњу обичајно-религиску форму славе практикују и припадници неких мањинских заједница, те да се значај славе уважава и на индивидуалном и на општедруштвеном плану, што је штити, одржава и преноси кроз генерације као живо нематеријално насљеђе.
Центар за нематеријално насљеђе Етнографског музеја приложио је Унесковој комисији обимну документацију која на најбољи начин указује на значај славе у српском народу, прије свега као симбола заједништва.
Славски обред састоји се из претхришћанских, христијанизованих и хришћанских елемената, што скупа учвршћује религијски и национални идентитет и подржава културну разноликост. Извор: Срна