 РАЗУМЕВАЊЕ И ДОЖИВЉАВАЊЕ НАШЕ ВЕРЕ: ВАСКРС И ОБЕЋАЊЕ ЖИВОТА ИЗ СМРТИ
“Ми морамо разумети да људско биће у стварности не умире. Смрт је једноставно прелазак из једног живота у други“ (Свети Пајсије Атошки) „Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ исушчим во гробје живот даровав.“ Без обзира да ли је то грчки, енглески или неки други језик, сви ми верујући православци певамо ове речи, или неку варијанту истих, док се радујемо Христовом васкрснућу. Ипак, људи још умиру. Па како онда можемо да певамо ве речи са таквом радошћу, вером и поуздањем? Како можемо убедити младе људе и друге међу верујућима у истинитост Христове победе над смрћу када им њихове очи и искуство говоре супротно? Савремено доба нас учи да је смрт биолошки случај, научна извесност, и природни део живота. Израз „животни циклус“ постао је уобичајен у нашем речнику.Тешко је се расправљати кад ми видимо смрт око нас упркос томе што нас Црква учи. Али, да ли нас заиста Црква учи о смрти? Она нас учи да је смрт више од неког биолошког случаја; то је духовна одвојеност од Бога за оне који су се одрекли Христа, пуна физичких и психолошких последица такође. Учи нас да је смрт више од научне извесности, она је наш непријатељ. Она није природни део нашег живота и нема ничега цикличног везаног за живот и смрт. Црква нас учи да је ово почетак али да не треба да буде крај јер смрт је неприродна, абнормално одвајање од тела и душе. Сада не постоји крај биолошког живота, али због Христа, смрт је сад пролаз ка новом почетку и вечном животу. Ми верујемо да је ово због тога што нас је Христос јасно учио овим истинама о смрти и животу кроз његове речи и дела. Али нас збуњују у савременом свету и многи одбацују Христа и Његову цркву у овој конфузији. Христово учење о животу и смрти Када је разговарао са Лазаревом сестром Мартом, Христос јој каже да је сам Он васкрсење и живот. Он каже да било ко ко поверује у Њега, иако умре, живеће, а ко живи и верује у Њега неће никад умрети (Јован, 11:25-26). Исус говори да физичка смрт није смрт за оне који верују. Чињеница да он каже да они никада неће умрети показује да је он победио смрт и представио је као лаж баш онакву каква је. Упркос овоме, неколико стихова касније, у најкраћем стиху у Библији, Јован 11:35, он плаче. У пасусу можемо прочитати „Исус заплака“. Премда зна шта је заиста смрт, он плаче за нас и са нама у својој људскости јер је туга коју ми доживљавамо због лажи о смрти и Његово огромно саосећање. Ми такође разумемо да је грчки језик који је овде коришћен сродан Исусовом бесу и потресености да се смрт још дешава као последица греха и према томе она није природна. Он разуме шта ми осећамо и доживљавамо. Даље, пошто је Христос живот, онда живот није смрт. То се супроставља стварности. Она је лажна, и Исус плаче за нас јер ми доживљавамо ово неприродно стање стварности због греха. Када он васкрсава Лазара, млад човек излази из гроба још увек у погребној одећи (Јован 11:44) подсећајући нас да Лазару су они још увек потребни зато што ће он опет биолошки умрети у једном тренутку. У другом примеру, када га пита млади богаташ шта му је потребно за живот вечни, Христос каже: „Ако хоћеш да уђеш у живот, држи се заповести“ (Матеј 19:17). Налазим занимљивим да је Он рекао младом човеку „ако хоћеш да уђеш у живот“. Млад човек је јасно рођен у једном тренутку, тако да је он заиста ушао у живот. Он такође хода, прича и дише у свом сусрету са Христом и према томе јасно је жив, па зашто би Исус користио фразеологију коју је користио? Зашто би неко ко је већ жив имао потребу да уђе у живот? Кључна стар у разумевању шта Исус мисли је разумевање грчке речи која се кориси за живот у Новом завету. Док ми користимо једну реч за живот у Библији заправо постоји неколико речи које се користе за живот у Новом завету, претежно „биос“ и „зое“. Биос, реч од које смо добили биологију (односно науку о животу), значи физички живот и коначан живот. Зое значи духовни живот и вечни живот. Када Исус говори богатом владару да треба да уђе у живот, Он га поучава како да надмаши пики физички живот, или биос, и да крене стазом вечног живота, или зое. Сви они који игноришу овај приоритет су духовно мртви. Смрт и моћ смрти Оно што је Христос уништио кроз Своје распеће и васкрснуће је моћ смрти а не саму смрт, бар још не. Због тога ми још умиремо. Морамо бити сами свесни тога и учити друге о томе, да не бисмо постали циничнији у нашој вери јер још увек доживљавамо физичку смрт. Ако ми не реагујемо тако снажно на физичку смрт зато што ми ово разумемо, то је добро јер то значи да је наша вера јака. Ако нас преплави туга због физичке смрти, онда је и то добро. То значи да ми видимо смрт као неприродног непријатеља као што и јесте и не можемо поднети његову грозоту. Свети Павле нам каже да је смрт последњи непријатељ који ће бити уништен ( 1. Коринћанима 15:26). Православно проучавање Библије нас подсећа да „моћ смрти се уништава и да ми сада живимо у стању напетости између добијене победе и онога што треба да победимо када Христос опт дође и поврати све како све треба да буде“ Ми ово коначно видимо и у Откровењу када је смрт побеђена у целости и када је испуњено обећање вечног живота. То је Христово обећање нама. То је обећање које треба да прихватимо у нашем уму али да то и знамо у нашим срцима. „Ја сам васкрсење и живот. Онај који верује у Мене, иако умре, живеће. А који живи и верује у Мене никада неће умрети“-(Јован 11:25-26) За сајт вјеронаука.нет, са енглеског језика превела, САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ ИЗВОР |