 „Господе Исусе Христе, Ти си истински чокот, а Твој Отац је виноградар, и назвао си апостоле своје лозом“ Ова молитва се чита кад се сади виноград. Лоза, грожђе и вино су најчешћи примери који се користе у јеванђељским причама. У Јеванђељу, то символизује живот, радост и Христа. Речи „вино“ и „лоза“ поменуте су у Библији више од 250 пута. Са вином се увек поступало у хришћанству као са благословеном твари. То се може објаснити чињеницом да се хришћанство ширило регијама где је претходно напредовало Грчко-римско царство. Људи су сматрали да вино није само један од бројних производа са фарме, већ је оно такође било повезано са поштовањем Дионисија, бога вина. У Старом завјету, вино такође игра веома важну улогу. Често су виногради поређени са Израиљом. Ноје је засадио виноград после великог потопа. Током изласка, Бог је обећао Јеврејима да ће благословити њихов хлеб, вино и воду, тј. све што је неопходно за живот. У то време, клима и земљиште Палестине било је погодно за винограде и виноградарство.  Цар Давид хвали виноградарство: „И вино весели срце човјеку, и лице се свијетли од уља, и хљеб срце човјеку кријепи“ (Пс 104,15) или „А мени си дао у срце радост већу него што је они имају кад им роди пшеница и вино“ (Пс 4,7). Давид је сматрао да је вино један од најважнијих елемената у исхрани неке особе. Вино омекшава људско срце, које је центар свих осећања. Још од древних времена, религијски обичаји и вино хармонично живе у хришћанству. Христос почиње са Својим чудотворствима претварајући воду у вино на свадби у Кани Галилејској. Јеванђелисти су нам дали конкретне податке о вину, кад су писали ово чудо. Они кажу да је то пиће радости и среће. Вино добија тајанствено значење на Тајној вечери, кад Христос даје чашу својим ученицима и каже: ,, Ова је чаша Нови Завјет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, у мој спомен“ (1Кор 11, 25). Тако, вино и хлеб постају Божански дарови у Евхаристији. Благословено виноградарство није могло остати у Светогорским манастирима. Нама је слатко црвено вино које се традиционално користи у грчким православним црквама у светој тајни светог причешћа. Ова врста вина обично се прави од црног грожђа осушеног на сунцу. Припремање вина за Свето причешће није једини разлог зашто се монаси баве виноградарством. Вино је важан додатак исхрани монаха, који дневно уносе мало калорија због тога што не уносе животињске протеине него се њихова исхрана углавном заснива на биљној храни. Манастири примају на конак многе ходочаснике којима се такође даје вино два пута у току дана током оброка изузев посних дана. Штавише, доста радника који помажу манастирима у одржавању домаћинства живи на Светој Гори. Манастири заузврат треба да им обезбеде вино и ракију. Гостима се обично нуди ракија кад дођу на конак у неки Светогорски манастир. Ова традиционална светогорска посластица сервира се са кафом и ратлуком. Оци кажу да чашица ракије штити од знојења док шећер из ратлука отклања умор. Пре ће бити да је ствар у томе што на Светој гори није било аутомобила па су монаси и ходочасници морали дуго да пешаче. Још више, монаси су знали лековита својства вина. Манастирски списи садрже бројне рецепте различитих лекова, који се заснивају на вину. Између осталог, према рецепту који је нађен у спису који датира из 17. века, грожђе се користило за прављење мастила. На самом почетку 10. века, задужбинари манастира су знали доста тога о добрим својствима грожђа и садили винограде због сопствених производа виноградарства. Вино није било само Божански дар за монашку заједницу већ и нека врста размене која је помагала манастирима да себе снабдеју са оним шта им је неопходно и да покрију друге трошкове. Архимандрит Емилијан, монах манастира Светог Петра каже: „ Молитва загрева срце монаха“. Може се рећи да вино загрева тело монаха. Оно постаје његово олакшање и одмор од свакодневног физичког и умног рада. Превела: САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ /Извор: https://dishupravoslaviem.ru/vino-v-xristianstve/#more-8201  |