 Константинопољ, 30. новембра 2018
Патријарх константинопољски Вартоломеј погрешно је информисан о догађајима у Украјини и о жељама украјинског народа, рекао је Сергеј Гаврилов, предсједник Интерпарламентарне скупштине православља, након састанка са Патријархом и члановима Светог синода у Цариграду. Како је Гаврилов рекао за РИА-Новости, Патријарх константинопољски Вартоломеј вјерује да ће у децембру бити одржан "сабор уједињења" који ће ујединити двије расколничке фракције у Украјини, а осим тога, се нада да ће се одржати "у мирној, мирној атмосфери уз учешће свих православних". Гаврилов је Патријарху понудио искрен одговор: "Рекао сам му да је то илузија, да ће подршка расколницима под условима закона силе повећати притисак на православне хришћане и сузбити њихова грађанска права и слободе заједно са одузимањем цркава , уз могуће крвопролиће". "И такав сабор неће служити за мир, него за продубљивање сукоба у Украјини", рекао је предсједник Скупштине и замјеник руске државне думе, одражавајући честа упозорења украјинског свештенства. Предсједник Скупштине допутовао је у Константинопољ у духу мира и искреног, отвореног дијалога ", да разговара о нашој визији ситуације и скрене пажњу на нашу заједничку одговорност пред вишемиленијумским хришћанством, Богом и судбином нашег православног народа ", објаснио је он за РИА-Новости. Патријарх Вартоломеј нема све тачне информације да објективно процијени ситуацију, закључио је Гаврилов након састанка. Заправо, истраживања досљедно показују да само око 30% Украјинаца жели аутокефалију, док је осталих 70% чврсто против тога или ох једноставно то не занима. Међутим, Пат. Вартоломеј намјерно игнорише такве информације, одбацујући их као "црну пропаганду". Међу лажним информацијама у које је Пат. Вартоломеј не само да верује, већ их и шири, јесте да је потез за аутокефалију иницирала Црква у Украјини. Током недавне посјете Румунији, он је коментарисао да је црква Цариграда одлучила да створи аутокефалну цркву у Украјини "на захтјев црквеног тијела у Украјини". Међутим, како је нагласио Гаврилов, канонска Црква није поднијела никакву петицију нити је подржала иницијативу за аутокефалију, а чак и расколничке групе које подржавају Цариградске акције потврђују да иницијатива и жалба заправо припадају Порошенку, а не било којем вјерском тијелу. "Архиепископ" Њемачки Семанчук из расколничке "украјинске аутокефалне православне цркве" коментарисао је за украјинску телевизију раније овог мјесеца: "Од самог почетка, предсједник Украјине Петро Порошенко и владини званичници били су директно укључени у овај процес јер су дискусије са Његовом Светошћу Васељенским Патријархом, са Васељенском Патријаршијом, са епископима Васељенске Патријаршије одржаване првенствено у име Предсједничке управе. " Гаврилов је такође упозорио Пат. Вартоломеја и остале епископе који одобравају аутокефалију да би то могло имати штетне посљедице за читаво православље, јер би се свака локална црква могла суочити с истом ситуацијом: "Ово је легализација расизма, стварање квази-цркава и тако даље". Пат. Вартоломеј је признао да је његово стадо мало и да му је тешко процијенити какве ће посљедице настати од акција које се тичу Украјине, изјавио је Гаврилов за РИА-Новости. Замјеник је, такође, изразио забринутост што погоршање таквих криза само слаби ауторитет православља у свијету. "Мислим да је то тачка за многе покретаче [аутокефалије-ОЦ], поготово оне у иностранству, да униште јединство хришћанства, да га сузбију, смање ауторитет хришћанства, православља у савременом свијету". Гаврилов је дао још једну шансу Константинопољу: "Вјерујемо да још увијек постоји историјска прилика да се ово заустави ... Једини излаз је вратити статус-кво и наставити директни дијалог. Али, по мом мишљењу, како показају дискусија, патријарх Вартоломеј је и даље увјерен у своју исправност ". Како је Гаврилов објаснио за Интерфакс-Религион, Пат. Вартоломеј очигледно не види потребу да се врати на статус-куо, јер сматра да је одлука Руске цркве да прекине заједништво само привремена мјера и да ће бити превазиђена. *** Међупарламентарна скупштина православља основана је 1993. године на иницијативу грчког парламента и чини је делегације из 25 земаља. Главну улогу у Скупштини играју Грчка и Русија. ВЈЕРОНАУКА.НЕТ |