 На инцидент је реаговала Грузијска патријаршија.
Приказивање лика Јосифа Висарионовича Стаљина на икони Свете Матроне са житијем, у Саборном храму Свете Тројице (Цминда Самеба) у Тбилисију, изазвало је скандал који је постао предмет широке расправе у грузијском друштву и медијима. Видео приказ ове иконе је, на својој Фејсбук страници, објавио Георгиј Канделаки, истраживач Института за проучавање совјетске прошлости SovLab.. „Икона Јосифа Стаљина, покретача уништења независности Грузије, убице хиљада свештеника и творца совјетског тоталитарног система налази се у Саборном храму Свете Тројице“, написао је Канделаки. Ове седмице, Ната Перадзе је ову икону попрскала бојом у знак протеста и објавила снимак како баца боју на икону и рекла да протестује због, како сматра, „величања тиранина". „Стаљин је побио цијелу моју породицу, донио је терор и страх, није био херој", рекла је она за портал Политико. Руководилац службе за односе са јавношћу Грузијске патријаршије протојереј Андрија Џагмаидзе сматра да није случајно што се инцидент са иконом разбуктао на Божић. „Ово није први пут да желе да празник покваре скандалом како би у срцима људи посијали мржњу умјесто радости“, рекао је он. Истовремено, представник Патријаршије је примијетио да у лику Стаљина на икони нема ничег посебног, јер то није његов лик, већ Свете Матроне. Према ријечима свештеника, постоје преседани када „велики прогонитељи Цркве“, попут Диоклецијана, завршавају на иконама. „Генерално, у зависности од канонских правила иконографије, на икони се могу насликати не само светитељ, већ и стварне приче које су у вези са светитељевим животом са ликом било које особе, укључујући владаре и обичне људе, јеретике и прогонитеље хришћанске вере, чак и мученици самог светитеља; Међутим, то уопште не значи да икона велича ове личности или им приписује било какво достојанство, већ су такви детаљи одраз неспорних чињеница везаних за светитеља“ прецизира се на сајту Грузијске православне цркве. Пошто сам Стаљинов састанак са св. Матроном, због недовољних доказа, није уврштен у канонски текст њеног житија, није признат од Руске Цркве, која ју је канонизовала и спровела посебну студију о овом питању, потребно је промијенити поменуту епизоду и узети у обзир друге појединости везане за каноничност иконографије. Патријаршија је позвала дародавце да изврше одговарајуће измјене на маргинама иконе у заплету који је повезан са Стаљином. „Или ћемо то сами урадити“, каже се у званичном саопштењу Грузијске цркве. Како је 7. јануара 2024. године објавио "Кавказский узел" (интернет страница са вијестима која покрива регион Кавказа на енглеском и руском језику-примједба аутора) икона окачена у Саборном храму Свете Тројице у Тбилисију описује живот Свете Матроне Московске (канонизоване као локално поштована у Москви и Московској епархији Руске православне цркве 1999. године). Једна од прича говори како је светитељка благословила Стаљина да брани Москву. Икону су Саборном храму Свете Тројице у Тбилисију поклонили челници проруске странке "Патриотска алијанса". Наиме, распрострањена је легенда по којој је Јосиф Стаљин посјетио Матрону Московску 1941. на почетку рата. Управо је тај моменат и осликан на икони у Саборном храму Свете Тројице. Руска Православна Црква, (РПЦ), а такође већина свештеника и вјерника категорички негирају да је икад Стаљин посјетио Св. Матрону, сматрајући то најобичнијом, чак и гнусном измишљотином. Подсјетимо да ово није био први пут како руски медији откривају покушаје „канонизације“ Јосифа Висарионовича. Како је писао "Кавказский узел" у Грузији, према закључцима историчара „Лабораторије за проучавање совјетске прошлости“, долази до оживљавања култа Стаљина, подигнуто је најмање 11 споменика и биста, често уз подршку локалних власти, а у Горију функционише Стаљинов музеј. За многе Грузијце Стаљин остаје важан симбол, али му недостаје озбиљан политички садржај. Уместо тога, он постаје предмет локалног патриотизма и народног обожавања. Портрет Стаљина (син обућара, као „светац заштитник обућара“) виси код сваког обућара поред иконе Богородице. Грузијско друштво углавном није склоно рефлексији и остаје конзервативно, док се таква осјећања појачавају. Грађани Грузије избјегавају разговоре о болним темама, преиспитивање вриједности им је тешко. Како се испоставило, устаљени мит о Стаљину као „великом сину грузијског народа“ никада није напуштен, истакла је Карнегијева задужбина 2013.године у свом извјештају о резултатима истраживања о ставовима према Стаљину на Кавказу. Многи Грузијци нису свјесни размјера Стаљинових репресија и поносни су на Стаљина као на сународника који је био на највишој функцији у Совјетском Савезу, рекли су историчари 2. августа 2020. године. Припремио: вјеронаука.нет |