 Црвена сриједа обиљежава се сваке године широм свијета од 2016. године. Катедрале, капеле и многе секуларне зграде у Европи 22. новембра 2023. године увече биле су освијетљене црвеним свјетлима, бојом која симболизује хришћанско мучеништво. Иницијатива #RedWednesday има за циљ да скрене пажњу свијета на тежак положај прогоњених хришћана, као и да ода сјећање на жртве прогона, преноси cne.news. Како пише на сајту cne.news, хришћани су најпрогоњенија вјерска група у савременом свијету, а прогон против њих наставља да расте. Злочини из мржње против хришћана такође су у порасту у Европи. Према холандском сајту иницијативе Црвена сриједа, више од 335 милиона људи трпи прогон због своје вјере. Међу зградама обојеним у црвено 22. новембра увече је и амбасада Мађарске у Ватикану. Мађарска је позната по подршци вјерницима и чак има Државни секретаријат за помоћ прогоњеним хришћанима. Црвеном лампом је била освијетљена и канцеларија мађарске предсједнице Каталин Новак у палати Шандор. Шеф државе је овом приликом на друштвеној мрежи X (бивши Twitter) написао да је „хришћанство најпрогоњенија религија на свијету“ и да „Мађарска покушава да помогне жртвама“. У Италији је зграда Представничког дома била освијетљена црвеном бојом, а у акцији је учествовало и Министарство спољних послова земље на челу са министром Антониом Тајанијем. Иницијативу је подржао и чувени Колосеум у Риму. У Аустрији, црвени рефлектори освијетлили су зграду парламента. Учешћем у акцији, како је рекао посланик Мартин Личауер, аустријски народни посланици одлучили су да „искажу солидарност са свима који су због своје вјере постали жртве дискриминације или насиља“. Иницијативи Црвена сриједа придружила се и Регензбуршка катедрала Католичке цркве у Њемачкој. У Холандији је у акцији учествовало на стотине католичких и протестантских заједница. У Мастрихту, граду на југу земље, 8 храмова је освијетљено црвеном бојом, укључујући древну базилику Светог Серватија и цркву Мартина. Црвену сриједу је први пут покренула 2016. године британска католичка добротворна организација Aid to the Church in Need, која се залаже за прогоне хришћане. Од тада, догађај је постао годишњи догађај, са црквама, деноминацијама и организацијама из цијелог свијета. Најновији извјештај о прогоњеним хришћанима због вјере "Прогоњени и заборављени" показује да је у 75 посто од 24 испитаних земаља прогон хришћана додатно порастао у посљедње двије године те да је миграциона криза на Блиском истоку угрозила опстанак неких од најстаријих хришћанских заједница на свијету. Као разлоз наводе се разни фактори од исламског фундаментализма до дискриминације, преко ратова и до економских проблема. Тако је Израелу, од његовог оснивања 1948. године, број хришћана на палестинским подручјима пао с 18 посто на мање од један посто! А у посљедње двије године више од пет њиљада хришћана напустило је Свету земљу, укључујући и Јерусалим, отишавши углавном у Европу, САД и Kанаду. Но, егзодус хришћана из Сирије и Ирака још је драматичнији. Уочи другог Заливског рата, број хришћана у Ираку процјењивао се између 1 и 1,4 милиона, а од тада је њихов број пао за најмање три четвртине, наводи "Помоћ Цркви у невољи"(Aid to the Church in Need - ACN). У Сирији је број хришћана пао с 10 посто у 2011. години на мање од два посто. Такође, многи хришћани напуштају и Либан, гдје влада "паралишућа" економска криза, па је у прошлих 30 мјесеци, нпр. само канадска амбасада у Бејруту примила је више од 10.000 имиграцијских захтјева од младих људи и породица. Но, многи хришћани напуштају и Јордан, успркос његовој релативној политичкој стабилности и бољој сигурности. |