 26. априла навршило се 37 година од катастрофе у нуклеарној електрани у Чернобиљу. Чернобиљска нуклеарна електрана, налази се око 130 км сјеверно од Кијева у Украјини и око 20 км јужно од границе с Бјелорусијом и састојала се од четири нуклеарна реактора. У православном храму-споменику посвећеном иконе Богородице „Потрага за изгубљеним“ у Парку пријатељства народа у Минску служени су парастоси. У парку је одржана и комеморација током које су ликвидатори* посљедица несреће у нуклеарној електрани Чернобиљ, ветерани, посланици, званичници положили цвеће и венце на комеморативне знаке „Ахварам из Чарнобиља“ и „Камен мира у Хирошими“.“, преноси Спутњик . Црква посвећена икони Богородице „Потрага за изгубљеним“, у којој се сваке године одржавају помени, подигнута је 1998. године. Традиционално, 26. априла, на мисама у католичким црквама моле се за жртве трагедије, преноси katholik.life. Парастос жртвама једне од најгорих катастрофа које је изазвао човјек у модерној историји одржане су и у другим бјелоруским црквама. Већ дуги низ година православци, католици, муслимани и Јевреји у Бјелорусији моле се 26. априла за погинуле у несрећи. И у православним храмовима 26. априла служи се посебан молебан „За погинуле и страдале од посљедица нуклеарне катастрофе“, речено је Спутњику у Бјелоруском егзархату. Након експлозије у нуклеарној електрани 26. априла 1986. године, око 35% падавина радионуклида цезијум-137 пало је на територију Бјелорусије. 23% укупне површине републике или 46,45 хиљада квадратних метара контаминирани су зрачењем. Генерално, више од 70% свих радионуклида који су испали као резултат несреће нашли су се на територији Бјелорусије. Више од 137 хиљада људи пресељено је из својих домова. Истовремено са организованим пресељењем и евакуацијом, око 200.000 људи самостално је напустило територије радиоактивне контаминације.Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања Спутњика * Од процијењених 350.000 радника хитних служби који су били укључени у санацију, око 200.000 су били тзв. „ликвидатори“ из цијелог Совјетског Савеза који су радили на пословима чишћења тијеком 1986. и 1987. г. Примили су високе дозе зрачења, у просјеку око 100 милисиверта (mSv, у овом случају приближно 100 мГy). Просјечна доза зрачења због несреће коју су примили становници ужег подручја око електране (216.000 становника) у раздобљу од 1986. до 2005. износила је 31 mSv (у раздобљу од 20 година), а у ширем „контаминираном“ подручју (6,4 милиона становника) просјечно је износила 9 mSv (као једно ЦТ зрачење), што је незнатно повећање од уобичајеног позадинског зрачења у истом раздобљу (око 50 mSv у 20 година, тј. 2,5 mSv годишње).  |