 Треће обретеење (проналазак) главе Претече и Крститеља Господњег Јована, које се догодило око 850. године, Српска Православна Црква слави 7. јуна. Након усјековања главе Јована Крститеља, његови ученици су узели његово тијело и сахранили га у самарјанском граду Севастији, а часну главу Иродијада је бацила на депонију. Међутим, жена царског управитеља Хузе тајно је узела свету главу, ставила је у посуду и сахранила на Маслинској гори, на једном од Иродових имања. Прво обретење главе догодило се у IV вијеку, када је ова земља већ припадала благочестивом велможи Инокентију, који је одлучио да на њој подигне цркву. Касније, након низа догађаја, глава Јована Крститеља сахрањена је у пећини близу града Емесе. Године 452. догодио се њен Други проналазак (обретење) када ју је пронашао архимандрит локалног манастира Маркел. Треће обретење главе догодило се око 850. године. Током напада Сарацена, светиња је пренесена из Емесе у Комане (око 810-820), гдје је током година иконоборства било закопана у земљу. Пошто је јерес иконоборства побијеђена, патријарху Игњатију (847-857) је, у сну, показано мјесто гдје се налазила часна глава. Патријарх је о томе обавијестио цара, који је послао посланство у Комане, усљед чега је дошло до Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља. Након тога, светиња је пренесена у Цариград, гдје је постављена у придворну цркву.
|