 Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије вечерас је у Музеју Херцеговине у Требињу отворио изложбу "Српске иконе 16. до 18. вијека из цркава и манастира са простора БиХ", уз жељу да буде што више оваквих догађаја и да се народ радује свему што је лијепо и добро.
Музеј ХерцеговинеФото: РТРСНа изложби су представљене 42 иконе непроцјењиве вриједности које су дио културне и духовне баштине српског народа. Поставка обухвата иконе и царске двери из манастира Житомислић, Добрун, Ломница, те иконе из цркава и манастира у Фочи, Чајничу, Високом, Ливну, Сарајеву, Бусовачи, Требињу, Гомионици и цркве брвнаре из села Блашког. Захваљујући свима који су уложили велики и диван напор и допринијели да се организује овако вриједна изложба и каталог, владика Григорије је истакао да је икона једна од оних огледала у којима човјек може открити неколико ствари о себи, а првенствено до којих висина може да достигне, односно да човјек може бити Бог и да је то је велика милост Божија. "Ако замислимо да је икона неко огледало, да су светитељи огледало Божије овдје на земљи, онда брзо можемо да схватимо да је та рефлексија која долази са иконе уствари Божија свјетлост", појаснио је владика Григорије. Епископ је напоменуо да су људи давно открили да ако хоћете да видите свог највећег непријатеља, онда пред себе ставите огледало. "На основу тога, дошао сам до закључка који није спелтакуларан али је био мени утјешан. Ако хоћете да видите свог најбољег пријатеља, онда ставите испред себе икону, прије свега, икону Христову, онда икону сваког светитеља који је себе огледао у огледалу иконе Христове", рекао је владика. Да би се на једном мјесту сакупиле иконе и друге вриједности које су "разбацане" од Горажда до Житомислића, Дубровника и Херцег Новог, владика Григорије је објелоданио да се на Црквини гради један велики, савремени музеј. "Моја идеја ће бити да то буде у саставу Музеја Херцеговине који слави 65 година и да Музеј управља тим што ћемо заједно да изградимо. У тај музеј ћемо донијети неке ствари за које многи од вас не знају", додао је владика Григорије. Директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић истакао је да су ове иконе тек мали дио културног насљеђа које иза себе има српски народ и да су наши преци, улажући велику жељу и вољу, покушали да оставе највећу баштину и највећи грунт онима који су остали из њих. "Ове иконе показују све оно што је српски народ у најбољем смислу оставио иза себе током протеклих вијекова, али и да упозори јавност и надлежне институције на хитну интервенцију и неопходност заштите културног блага које посједујемо", истакао је Давидовић, наглашавајући да црква то сама не може да уради, али да она има своју снагу да такве вриједности очува кроз вијекове. Давидовић је нагласио да би било од непроцјењиве важности да се јавност и стручњаци упознају и са тим дијеловима културног насљеђа, али и да се њиховој заштити и рестаурацији посвети бар један мали дио оне пажње коју су наши преци уложили у њихово стицање и чување. "Осим указивања на љепоту и вриједност културне баштине, ова изложба указује и на неопходност рестаурације бројних дјела која имају непроцјењиву вриједност, а која су изложена пропадању", истакао је Давидовић, напомињући да, осим српских икона, наши манастири и цркве посједују и московске, венецијанске, приморске иконе, које морају бити показане и приказане као једно велико културно насљеђе. Он је нагласио да је најбитније да и поред тога постоји и оставштина у металу, текстилу, те фонд старих и ријетких рукописних и штампаних књига. "Ово је опомена свима нама да онај ко улаже у културу, улаже у вјечност", поручио је Давидовић. Академик и сликар Миливоје Унковић рекао је да изложбу чине ремек-дјела из манастира, те да се било који музеј у свијету не би постидио када би имао одјељење овакве поставке. "Преко видљиве стварности иконописа, уздижемо се ка Божанском и њему указујемо част и поклоњење, тако да са образа иконе прелази на преобраз. У цркви се не изображава обично људско биће. Икона Спаситеља као и иконе светитеља представљају увијек човјека сједињеног са Богом", додао је Унковић. "Када смо кренули са овим пројектом први задатак нам је био презентација културне баштине, која траје али је врло мало позната чак и у стручним круговома. Други циљ је био да скренемо пажњу на заштиту те културне баштине и тећи елемент је приступање рестаурацији онога шта имамо", рекао је Унковић, истичући да је крајње вријеме да се то учини јер су многе иконе склоне пропадању. Окупљене је поздравила и директор Музеја Херцеговине Ивана Грујић која је говорила о значају ове културне установе. Аутори изложбе су Љиљана Шево историчар умјетности, академик Миливоје Унковић сликар и директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић. Организатори изложбе су Академија наука и умјетности Републике Српске, Секретаријат за вјере Републике Српске и Музеј Херцеговине у Требињу. Изложбу у Галерији Музеја Херцеговине, која ће бити отворена до 15. маја, прати и луксузни каталог на српском, енглеском и руском језику који има 84 стране и фотографије свих изложених икона. Изложба, којој је присуствовао и градоначелник Требиња Лука Петровић, уприличена је у оквиру обиљежавања манифестације "Дучићев дан", која ће бити настављена сутра. Извор: СРНА |