 Плаштаница ће бити изложена 3. априла 2021. године, на дан Велике суботе по католичком календару
Торино: 3. априла 2021. године, односно на Велику суботу по католичком календару, као и прошле године, одржаће се посебна изложба Торинске плаштанице, рекао је торински надбискуп Чезаре Носиља. Плаштаница се излаже за јавно богослужење само у изузетним приликама, као што је, на пример, јубиларна година. Посљедње излагање Торинске плаштанице догодило се у главном граду регије Пијемонт прије годину дана, када је читав свијет био парализован пандемијом коронавируса. Торинска плаштаница је платно димензија 4,36 к 1,10 м. У њу је, како каже предање, умотано тијело Господа Исуса Христа након што је скинуто са крста. Ова слика се 400 година чува у торинској катедрали, у капели специјално изграђеној за њу. Блиједо-жуте је боје, а на њој се налазе трагови златно-мрких нијанси који се састоје од мрља крви, плевралне и околосрчане течности, сукрвице и зноја. Ове мрље чине својим распоредом форму човјечијег тијела сприједа - али и од страга ! Пошто је тијело лежало умотано у платно, оно се оцртало и на горњој и на доњој површини. Та тродимензионалност изображења тијела је и највећа загонетка Плаштанице. Торинска плаштаница се први пут помиње 1353. године, када је француски витез Жоффруа де Шарни објавио да се плаштаница налази код њега. Након једног вијека купио ју је Лудвиг I Савојски и дао на чување у град Шамбери, гдје је 1532. године платно страдало од пожара. Од 1578. године плаштаница се чува у специјалном ковчегу у саборном храму Јована Крститеља у Торину гдје се она налази до данас. Године1983. званично је предата папи, а он је пак реликвију повјерио старатељству надбискупа-митрополита Торинске надбискупије. Сада је „чувар покрова“, по налогу папе Фрање, надбискуп торински Чезаре Носиља. ИСТРАЖИВАЊА О ПЛАШТАНИЦИ: Посљедња истраживања потврдила су претпоставку да се Торинска плаштаница може датовати у вријеме Господа Исуса Христа. Стручњаци са Универзитета у Падови тврде да платно на коме су оцртани лик и тијело распетог човјека потиче из првог вијека. Резултати истраживања објављени су у књизи „Тајна Плаштанице“, коју су написали Џулио Фанти, професор термодинамике, и новинар Саверио Гајета. Књига је објављена у Италији. До сада је по питању датирање платна било двоумљења. Резултати радиокарбонског датирања из 1988, по којима Плаштаница потиче из средњовјековног периода, показали су се погрешним. Последња испитивања базирана су на методи инфрацревене стетоскопије, која се заснива на записима инфрацрвених спектара абсорпције материје. Резултати су упоређени са другима из разних периода, од древних времена до данас. Научници дају 95 %-ну гаранцију на тачност резултата овог испитивања. Године 1898. када је светиња изложена на свеопште посматрање, фотограф аматер Секондо Пиа направио је снимке на чијим негативима је и био пронађен људски лик. То откриће је пред научнике и богослове поставило мноштво питања, од којих је главно било питање оригиналности плаштанице. Међитим, озбиљна истраживања уз помоћ савремених метода могла су се спровести тек крајем XX вијека. |