 Тома Невјерни, најчешћи је назив за апостола Тому, једног од дванаест најближих Христових ученика. О њему се у јеванђељима мало говори, само неколико ријечи, али из његовог живота и апокрифа се зна да је проповиједајући Васкрсење Христово отишао најдаље – у саму Индију, а успут је привео Христу неколико народа. Како је то могуће за човјека са слабом вјером? И да ли је он заиста био такав? Зашто су мошти ап. Томе, који је умро у Индији, у Италији? Почнимо са оним што заиста знамо о овом апостолу. У Светом писму апостола Тому помињу сви јеванђелисти, али му Јован обраћа пажњу више од других, не само што га наводи међу ученицима, већ открива и неке црте његовог карактера, личне особине. Иначе, име "Тома" има семитски коријен, што се може превести као "дијелити на пола, дупло." Можда је зато Тома имао надимак Близанац. Али неки гностици, међу којима је овај апостол био посебно поштован, сматрали су га буквално близанцем Господа Исуса Христа: наводно је споља био веома сличан Спаситељу. Иако, можда, није толико важно како је Тома изгледао споља. Много је важније да се његова вјера током цијелог живота удвостручила, утростручила... – стално умножавала. И подијелио ју је са много различитих људи. Психологија сумње Јеванђелист Јован истиче апостола Тому у двије епизоде. Прво, када Спаситељ сазна за смрт свог пријатеља Лазара и оде к њему да га васкрсне. У исто вријеме, Христос је у опасности, јер првосвештеници дуго траже прилику да Га ухапсе. А у вријеме када други апостоли наговарају Учитеља да никуда не иде, Тома, напротив, позива: „ хајдемо и ми да помремо с њим“ (Јн 11, 16). У овим ријечима манифестује се његов максимализам у добром смислу ријечи, унутрашњи интегритет, спремност да погинете за оно што волите и цијените. Али још јасније Тома се открива у чувеној епизоди гдје он, чувши за Васкрсење Христово од других ученика, каже: „док не видим на рукама његовијем рана од клина, и не метнем прста својега у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра његова, нећу вјеровати" (Јн 20, 25). Из неког разлога Тома није био међу њима када им се свима заједно јавио Васкрсли Христос. А када су му апостоли причали о великој радости – управо о тој побједи над смрћу, коју је чекао сав народ Израиљски и која се догодила у Васкрсењу Спаситеља из мртвих – Тома није повјеровао овој вијести. На основу ове епизоде формирана је дефиниција „Невјерног Томе“. Међутим, да ли је он био такав? А ако не, шта би заправо могло изазвати такву реакцију код Томе? Психолошки, његово понашање сасвим је разумљиво. Погледајмо ближе детаље које јеванђелист Јован наводи о апостолу Томи. Ово је ученик који је био спреман да умре за Христа - његово срце је било тако жарко. То се дешава када човјек у темељ свог живота стави неки циљ и спреман је да иде до самог краја, па и до смрти, да би га постигао. Али у тренутку када изгуби овај циљ, цио свијет му се сруши. Тома је, очигледно, био потпуно сломљен смрћу свог Господа. Све његове наде су се распршиле преко ноћи. Човјек који је живио са идејом служења Христу и ишчекивањем Његовог царства изгубио је све – и сврху живота и смисао. Сасвим је разумљиво зашто он није био међу осталим ученицима када им се јавио Онај кога су вољели. Тома у том стању једноставно није могао бити међу људима. Када су му рекли да је Христос васкрсао... Човјек, који је управо изгубио последњу наду, веома се плаши новог разочарења. Он ће бити опрезан према свим увјеравањима да његове тежње нису биле узалудне. Ово није карактеристика слабе вјере. Умјесто тога, то је знак Томине интензивне љубави према Спаситељу. Није да није вјеровао. Можда се плашио да се све што му је речено није догодило; али је свим срцем желио да тако буде. И Господ увијек одговара на такве „молбе“ људског срца. А када се јавио Томи, он је одмах оставио своје сумње и исповиједио Христа: "Господ мој и Бог мој!" Заиста, у ствари, Тома се заиста радовао овом тренутку. Како доћи до Индије? Шта се зна о његовом каснијем животу? У Јеванђељу и Дјелима апостолским ништа се више не говори о Томи. Али неке важне информације могу се извући из његовог живота. На примјер, чињеница да је Тома, проповиједајући Христа, отишао даље од осталих ученика и стигао до саме Индије. То је био дио који је добио као резултат подјеле између апостола територије проповиједања. Наиме, након Вазнесења Господа Христа на небо и силаска Светога Духа, свети апостоли бацише коцке, куда би ко од њих ишао ради проповиједања ријечи Божије. Светоме Томи паде коцка да иде у Индију, да тамо незнабоштвом помрачене крајеве просвети, и научи истинитој вјери разне народе: Парћане и Миђане, Персијанце и Гиркане, Бактре и Брахмане, и све најудаљеније житеље Индије.  Мора се рећи да је појам „Индије“ у то вријеме био широк и није увијек значио одређену територију. Индија се понекад називала Авганистан и Месопотамија – све што је било изван Римског царства. Дакле, апостол Тома би теоретски могао да проповиједа не у Јужној Азији, већ много ближе. Међутим, постоји неколико чињеница на основу којих се још увијек може говорити о његовом проповиједању управо Индусима. Од времена Александра Великог већ је постојала саобраћајна веза између Римског царства, Медитерана и Индије. Дакле, Тома је могао да стигне тамо, нема ништа изненађујуће у овоме. Даље, у житију апостола Томе помиње се цар Гундофор: Тома је био унајмљен у његову службу као столар да изгради палату за цара. Овај цар је права историјска личност.  Индија. Скулптура која приказује апостола Томе Године 1834. у Кабулској долини Авганистана пронађени су новчићи са његовим именом и по њима се може утврдити да је Гундофор владао у 1. вијеку послије Христовог рођења, отприлике 45-46. Ово су само године када би Тома могао да буде у Индији. Уопште, подаци о Апостолу Томи, који се тичу његовог живота након Васкрсења Христовог и Силаска Светог Духа на апостоле, односно свега што се не помиње у Светом Писму, црпе се углавном из књиге „Дјела Св. апостола Тома“ («Acta Thomae»). Документ датира с краја 2. – почетка 3. вијека и постоји у двије верзије – индијској и сиријској. Али до нас је дошао не у оригиналу, већ у искривљеној верзији – садржи много гностичких уметака. Овај текст је критиковао свети Иринеј Лионски, истакнути теолог 2. вијека, који је веома живо реаговао управо на гностичке крајности. Међутим, постоје докази да је, уз гностички, постојао још један, наизглед аутентичан текст о дјелима апостола Томе. Ово свједочанство су биљешке монахиње Егерије, која је током година 381-384 ходочастила у Свету земљу, у Сирију, Либан и Египат. Она преноси да се помолила код моштију овог апостола, а такође да је током богослужења прочитан одломак из књиге „Дјела апостола Томе“. Штавише, овде је ријеч, највјероватније, о првобитној верзији Дјела, без гностичких изобличења, односно о оној која није сачувана до данас. Шта се десило у Индији са овим апостолом? Шта се може извући из главних извора ако се изоставе касније гностичке измјене? Заједно са извјесним трговцем по имену Аван, Тома је стигао у Индију, где је до 1. вијека већ био формиран кастински друштвени систем. То је значило да се без дозволе дотичног цара или раџе не може обављати никаква активност на његовој територији, укључујући проповиједање нове вјере. У том смислу, ситуација у Индији је личила на ону која се развила у Европи у 6.-8. вијеку на територијама насељавања варварских племена, гдје је проповиједање хришћанства било могућа само уз дозволу вође. А ако је вођа прихватио нову вјеру, онда се послије њега сво племство, и војници, и сав народ обратио Христу. Истина, суштинска разлика је била у томе што у Индији 1. вијека хришћани нису били прогањани на исти начин као у Европи током антике и ране епохе варварских краљевстава. Било је краљева који су били прилично толерантни према разним вјеровањима донеесним из далеких земаља у њихове земље. А доносили су их најчешће трговци. Дакле, Аван се у овој причи појављује с разлогом. У ствари, пут којим је Апостол Тома стигао до Индије је Велики пут свиле између Европе и Кине. Користили су га не само трговци, већ и мисионари. Истина, по врсти дјелатности трговци су се понекад нашли у рангу са мисионарима, јер ако су трговци били хришћани, онда су на овом транзиту не само пословали, него су, колико су могли, ширили своју вјеру. међу паганима. И очигледно је Аван схватио шта Тома заправо ради. Апостол је неуморно проповиједао Христа. На путу за Индију успио је да оснује хришћанске заједнице у Палестини, Месопотамији, Партији и Етиопији, као и међу Бактима. По доласку у Индију, апостол је започео изградњу дворца. Истина, урадио је то на веома чудан начин, његов чин би се могао назвати авантуром. Одређено му је много новца, али је све подијелио сиротињи не потрошивши ни један новчић на палату. Зграда на крају никада није изграђена. Када је Гундофор дошао да погледа нову палату и сазнао да је, по људским мјерилима, врло јасно преварен, наредио је да се Тома ухапси и спремао се да га погуби. Међутим, краљу се јавио његов мртви брат, који је рекао да је видио многа пребивалишта на небу, али најљепша кућа је она која је изграђена за Гундофора. На питање ко је саградио ову кућу, брат је одговорио да се градитељ звао Тома. Гундофор је био веома изненађен таквим информацијама и наредио је да се погубљење откаже. Међутим, за Тому је ово било само одлагање дана смрти. Посљедње године свог земаљског живота апостол Тома је провео у индијском граду Мелипуру, у близини Мадраса. Тамо је успио да преобрати у Христа жену и сина локалног цара Маздаја. Истина, није стигао да их крсти. Цар је, сазнавши за такве промјене код вољених, разбјеснео, јер се све ово догодило иза његових леђа, и наредио је да Тома буде затворен. Тада су цареви рођаци дошли код апостола право у тамницу да се тамо крсте. Тома је над њима извршио Свету Тајну, а затим је, попут апостола Петра, изашао кроз затворена врата тамнице, указао се новообраћеницима и служио им Литургију. Међутим, затворски чувари су открили да је затвореник нестао. Сматрајући га за врачара, војници су све пријавили цару. А када се Тома, по промислу Божијем, вратио на мјесто свог заточеништва, одмах је послат на испитивање. Био је један веома важан дијалог. Муздиј је питао Тому: „Ко си ти? Роб или слободањак? На шта је Тома одговорио: „Ја нисам роб, а ти немаш власт нада мном“. Цар је тада упитао зашто се, пошто је побјегао из затвора, вратио назад. Тома је рекао: „Дошао сам овде да спасем многе и да сам постанем помоћник свима који су желели да буду ослобођени. И овде слиједи најважније Маздејево питање: „А ко је твој господар? како се зове и из које је земље?“ А Тома даје одговор у апсолутно свом стилу: „Мој Господ је мој и ваш Господ. Јер Он је Господар небеса и земље.” Овај текст је изузетно важан јер открива посебан хришћански поглед на свијет. Ово је поглед на свијет божанског синовства свих људи – без обзира којој националности или касти припадају, да ли су робови или цареви, апостоли или трговци, хиндуси или Јевреји. Сваки човјек је по рођењу дијете Божије. Наравно, индијском цару било је чудно да чује такав одговор. Он је осудио апостола на смрт. И премда су људи, видевши Томина добра дјела и намјере, протестовали, Маздеј је остао непоколебљив. Тома се, пак, није опирао нити приговарао, а и то је сасвим у његовом духу – да жели смрт Христа ради. Бринуло га је само једно – да још није у потпуности успио да посије сјеме хришћанске вјере у овим земљама. Зато је на путу до мјеста погубљења рукоположио човјека по имену Сифор за презвитера, а новопреобраћеног сина царевог за ђакона. Послије овога, Тома је смиреног срца прихватио мученичку смрт - тј. био је прободен копљима. Као мјесто мученицке смрти светог апостола Томе показују у Калурмини једну високу стијену, удаљену седам километара од Малипура, куда је апостол често одлазио ради молитве. Верујете ли мртвима? Е, онда се дешава још један изузетно важан догађај. Нечисти дух уђе у сина тог истог цара Муздија, у брата ђакона рукоположеног од Томе. Муздиј је схватио: ово је била казна за њега, његовог оца, јер је погубио светог човјека. А онда је одлучио да оде до гроба апостола Томе у Мелипуру, узме његове остатке и са њима додирне свог сина. Тада ће, вјеровао је цар, несрећник оздравити. Ова епизода, описана у „Дјелима апостола Томе“ из II-III вијека, свједочи да је и тада у Индији постојала традиција поштовања моштију. Али најзанимљивије није чак ни то. Када је Маздеј, према извору, намјеравао да испуни свој план, појавио му се сам Тома и, рекло би се, са мало хумора рекао: „Ти живоме ниси веровао, а од мртвога ли иштеш помоћи? Али, немој остати у своме неверју него поверуј, и Господ мој Исус Христос биће милосрдан према теби"  Пећина са уклесаним крстом на зиду у којој је светитељ живио. Шта је онда цар учинио? Узео је шаку пијеска са мјеста сахрањивања апостола и вратио се кући. Мазда је призвао Име Господа Исуса Христа, одрекао се ђавола, а потом дао свог сина да се поклони пијеску са Томиног гроба, усљед чега је добио исцјељење. Тада се Маздеј обратио презвитеру Сифору, рукоположеном од Томе, са молбом да га крсти. Зашто је ова епизода толико важна? Не ради се толико о изљечењу пацијента, можете вјеровати у ово чудо или не. Али главно је да се цар, који је погубио апостола, окренуо Христу. Ово је доказ главног чуда које је могуће за човјека - промјене срца. Тома: пут тамо и назад Што се тиче моштију апостола Томе, њихова судбина је веома интересантна. Из Индије су пребачене у Едесу. О њиховом боравку тамо свједочи хронични текст Хронике града Едесе, као и поменуте биљешке монахиње Егерије: она наводи да се у овом граду молила код моштију апостола Томе. У 11. вијеку Турци су опљачкали Едесу. Томине мошти, заједно са осталим моштима, хришћани су сакрили како би избјегли скрнављење. Њихово боравиште није било познато све док нису откривени на грчком острву Хиос. А одатле их је 1258. морепловац Лион, унајмљен од становника италијанске Ортоне, превезао у овај град. Ту су до данас. И Томин прст је однесен у Рим и тамо се налази у цркви Светог Крста. Другим ријечима, Апостол Тома, који је за живота отишао са Запада на Исток, након земаљске смрти, направио је повратни пут за неколико вијекова. Такав је био земаљски и посмртни пут апостола Томе. Његов живот личи на авантуристички роман, а он сам је јунак који понекад изводи апсолутно нелогичне подвиге.  Какве све ово има везе са нама, људима 21. вијека? Чињеница је да је Тома можда најсавременији апостол. На крају крајева, већина нас је упозната са стањем унутрашње празнине, када се наде руше, када, чини се, уопште нема смисла у животу. И веома је тешко у таквој ситуацији схватити да је Господ близу. Али Томин примјер показује да нас Бог не само да није оставио, него штавише, спреман је да дође свакоме ко то искрено жели. Апостол Тома, који је вјеровао у Васкрсење свог Учитеља, целог живота је био толико опечен овом вјером да је успио да хиљаде људи приведе Христу. Није се плашио ни дугог путовања, ни страних царева, ни смрти. Морао је да крене у авантуристичке, са становишта земаљске логике, поступке, ризикује свој живот и на крају се од њега растане, исповиједајући Христа. Али увијек је разумио зашто је све то урадио. Након што се лично сусрео са Васкрслим Богом, више није сумњао у то за шта живи. Чак и када би морао коренито да промијени мјесто становања и друштвени круг. Чак и ако се чинило да његова мисија пропада. Чак и да у некој далекој земљи није било људи који су били спремни да га подрже... Све ове препреке су биле превазиђене, јер Бог, једном стао уз њега, никада није оставио свог ученика. Зашто смо ми савремени људи овде? Можда, упркос чињеници да Господ долази сваком од нас на исти начин. И без обзира на околности нашег живота, сусрет са Њим је могућ. Само мораш то заиста жељети... Извор: фома.ру /превод: вјеронаука.нет
|