 У четвртак 19. јануара 2022. године, на Свјетском економску форуму (World Economic Forum - WEF) у Давосу (Швајцарска) Нита А. Фарахани (иранско-америчка професорица и научница и ауторка књиге „Битка за ваш мозак“ примједба аутора) говорила је о технологији која ће омогућити надређеном да прати мождану активност подређених на радном мјесту, преноси lifesitenews.com. Фарахани је поздравила „изузетне изгледе” за коришћење уређаја за читање мисли на радном мјесту, признајући да би они могли да постану „најопресивнија технологија” икада коришћена у „широј мјери у друштву”. Током њене презентације, "Да ли сте спремни за транспарентност мозга?" на годишњем засједању Свјетског економског форума, Фарахани је рекла да читање мисли није далека будућност, већ реалност. Према њеним ријечима, „већ користећи носиве уређаје – траке за главу, шешире са сензорима који могу да региструју активност можданих таласа, слушалице, мале тетоваже које се могу носити иза уха – можемо да ухватимо емоционална стања људи, као што су срећа, туга или љутња“.
„Можемо да препознамо и декодирамо лица која видите у свом уму, једноставне облике, бројеве, ваш ПИН“, објаснила је она и додала да би таква технологија могла да омогући приступ „вашем банковном рачуну“. Такве технологије биће интегрисане у мултифункционалне уређаје, тако да ће, на примјер, исте слушалице које се користе за конференцијске позиве и слушање музике бити опремљене сензорима за хватање можданих таласа. Фарахани је предвидјела да ће у блиској будућности такви уређаји постати „примарни начин за интеракцију са другим технологијама“ и напоменула да велике технолошке компаније као што је META, на челу са Марком Закербергом, „истражују начине да ови уређаји учине универзалним“ за интеракцију са другим технологије (о томе прочитајте у тексту "Фејсбук финансира експеримент читања мисли"-примједба аутора) Она је наставила да „више од 5.000 компанија широм свијета већ прати мождану активност запослених како би утврдило њихов ниво умора“, као на примјер на жељезници Пекинг-Шангај, гдје „кондуктери возова морају да носе покривала за главу“ која биљеже степен мождане активности. Фарахани сматра да „када се добро приступи, неуротехнологија има изванредне изгледе”. Међутим, она признаје да „ако се са њом лоше рукује, то би могла постати најопресивнија технологија коју смо икада представили друштву у цјелини“. Још више забрињава запослене, рекла је она, могућност да уређаји за читање мозга могу утврдити да ли особа обраћа пажњу или јој мисли лутају и на шта тачно обраћају пажњу. Таква технологија не само да може утврдити на шта тачно особа обраћа пажњу, већ вам такође омогућава да интервенишете како бисте вратили ум на прави пут. Фарахани каже да је MIT Media Lab (истраживачка лабораторија на Технолошком институту у Масачусетсу-примједба преводиоца) већ развила „тактилни шал“ који „производи мали жамор када мисли почну да лутају како би помогли особи да се поново фокусира и постане пажљивија“. Она сматра да је важна заштита од потенцијалних злоупотреба приватности уз коришћење оваквих технологија прелиминарно „признавање права на сазнајну слободу, права на самоопредјељење у погледу нашег мозга и менталних искустава” и додаје да „за то постоје постојеће међународна људска права морају бити ажурирана“. Поред уређаја за читање мисли који се тренутно носе, тренутно се развијају и тестирају импланти који могу да продре још дубље у људски мозак. Тако је прошле године првом Американцу и петој особи на свијету уграђен интерфејс мозак-компјутер (BCI), који се зове „мозак блутут“. Са БЦИ, учесник теста је већ могао да обавља задатке као што је навигација рачунаром користећи само свој ум. Припремио сајт вјеронаука.нет |