 Наука не може да објасни тајну силаска облака на гори Тавор која се дешава једном годишње у Израелу, гдје се сагласно Светом Писму десило Преображење Господње. Како је казао Сергеј Миров, учесник истраге, који је 2010.године организовао радну групу за истраживање чудесног знамења при Синодалној богословској комисији, истрага је вођења уз пажњу израелских и руских метеоролога. По његовим ријечима, послије истраге експерти су дошли до закључка да је при тако сувом ваздуху и при таквој температури образовање магле немогуће. Миров је истакао да се „силазак благодатног облака“ дешава само на територији православног манастира и додао да се у вријеме празничног богослужења (чудесно јављаље се дешава на православни празник Преображења) над вјерницима шири свјетлуцава лопта, затим се над крстом храма Преображења појављује облачић, који се повећава и спушта на гомилу вјерника, прекрива је и облива животворном влагом.
Академик Руске академије наука, предсједник радне групе за чудесна знамења Павле Флоренски, потомак чувеног богослова, казао је да је његова екипа посматрала уз помоћ прецизних савремених апарата разгарање Благодатног огња у храму Гроба Господњег у Јерусалиму уочи Васкрса. „Закључак је једноставан: разгарање је праћено силним пражњењем електрицитета по цијелом храму и околини, који је сличан ономе који се дешава при великим непогодама – али овдје није било непогоде…Значи, та појава се може сматрати чудом“, сматра он. Манастир Преображења на гори Тавор Већ у 4. вијеку света царица Јелена Равноапостолна саградила је храм у част Преображења Господа на гори Тавор. На крају 11. вијека крсташи су, покоривши Палестину, пронашли неколико храмова и манастира на Тавору, претворивши их у римокатоличке. Побједом Сарацена над Палестином на крају 12. вијека светиње на Тавору биле су уништене. Дуго времена ова света гора остала је ненасељена, и само су на дан Преображења православци и католици обављали црквене службе на рушевинама бивших храмова. Године 1849. патријарх Кирил II Јерусалимски почео је да се залаже за добијање дозволе од турске владе да се изгради храм на Тавору. Одлука је спроведена тек 1860. године, када је храм изграђен на рушевинама древне грчке цркве. Изнад врата храма налази се натпис на грчком језику: „На древним рушевинама на гори Тавор саграђен је свети храм посвећен Преображењу Господа и Спаса нашега. Храм је изграђен под окриљем патријарха Кирила II Јерусалимског, а о трошку братства светог Гроба Господњег.“ У Русији се, такође, налази спомен на славно Преображење Господа на гори Тавор. У московској цркви Свих жалосних и у цркви у селу Новоспаскиј (Деденево, московска провинција) налазе се камење са Тавора које је давно донето, а које се тамо чува дуже вријеме. Постоји основа за мишљење да ови споменици о светој планини за хришћане нису јединствени у нашим храмовима. Извор |