 Грузијска православна црква* осудила је ратове у Украјини и Гази, истичући да је директна или индиректна подршка терору и насиљу неприхватљива. 2. новембра 2023. Свети синод Грузијске православне цркве осудио је војне акције на Блиском истоку и у Украјини, преноси сајт mtavari.tv .
Грузијска црква је у саопштењу саопштила да је „од првих дана почетка непријатељстава Русије у Украјини, Његова светост и блаженство патријарх-католикос све Грузије Илија II упутио апел за хитно окончање конфликта, који би у противном случају могао довести до веома озбиљних посљедица.” „А данас, када догађаји на Блиском истоку постају све распрострањенији, очигледно је да се ствара глобално експлозивна ситуација која цијели свијет излаже великој опасности. Свети Синод грузијске православне цркве подсјетио је да „као резултат ратова у Украјини и Појасу Газе, већ има много жртава. Заједно са војницима гину невини људи, дјеца и старци, уништавају се инфраструктура, стамбени објекти, богомоље и објекти за друге намене. Генерално, има и насиља на вјерској основи.” Грузијска православна црква „изражава дубоку тугу и саосјећање за оне који су страдали у рату, придружује се молитвама свих људи добре воље и моли Бога да подари мир Украјини, Светој земљи и цијелом свијету“. „Терор, суровост, неправда... се недвосмислено осуђују, а њихова директна или индиректна подршка (тим појавама – прим. аут.) је неприхватљива за цивилизовани свијет“, истиче се у саопштењу Св. Синода грузијске православне цркве. *Грузијска православна црква, званично Грузијска апостолска аутокефална православна црква (једино она у своме званичном називу има додатак „апостолска“) У диптисима словенских помјесних цркава налази се на шестом мјесту, а на деветом у диптисима древних источних патријаршија. Једна је од најстаријих хришћанских цркава на свијету. Има око 3, 5 милона вјерника. Грузијски богослужбени језик и писмо (грузијски алфабет је оформљен у 11 вијеку и нема ознака за мала и велика слова). Њена јурисдикција протеже се на територију Грузије и свих Грузина, гдје год да живе, као и на територији дјелимично признате Абхазије и Јужне Осетије, и сјеверне Турске. Грузијска црква се придржава јулијанског календара, иако је 1927. године била прихватила новојулијански календар, али је због великог притиска вјерних морала да „одгоди“ ову своју одлуку. |