 Госпојински пост је припрема за празник Успења Мајке Божје. Богородица је била беспрекорна, чиста и водила је врло скроман начин живота. Предање нам чак говори да је постила целог живота. Дакле, смисао овог поста је учествовање у чистом и беспрекорном уздржању Мајке Божје у припреми за Празник њеног Успења.
Према Типику, овај се пост сматра строгим. Од понедељка до петка дозвољена је само ксерофагија (ξηρός - суво + φαγεῖν - јести) буквално „сухоједење“, тј. храна припремљена без уља, а викендом се у храну може додавати уље (у нашем случају биљно уље). Риба је дозвољена само на празник Преображења Господњег. У погледу строгости, овај пост није ништа мање строг од Васкршњег, једина разлика је у томе што је Госпојински пост кратак: свега двије недеље. Штавише, није у пролеће кад је све што је на располагању само отопљени снег, већ август у коме се радујемо обиљу поврћа и воћа. За време Госпојинског поста постоје три празнична дана у част Спаситеља: у Русији их зову "Спаситељи". Ових дана се врши благослов плодова земље. „Први Спас“ је празник у част Часног Христовог крста, који пада у почетак поста (1. августа/14 августа. На овај празник благосиља се мед. „Други Спас“ је празник Преображења Господњег (6. августа/19. августа), који укључује благосиљање грожђа (пошто Русија није земља грожђа, ово воће је замењено воћем и поврћем, попут јабука). „Трећи Спас“ је празник превођења Нерукотворне Иконе из Едесе у Цариград (16. август /29. августа), која се слави дан после Успења Пресвете Богородице. На овај дан се благосиља хлеб нове жетве. Службе које се одржавају у црквама на Госпојински, Петровски и Божићни пост, нажалост, не разликују се пуно једна од друге. Нажалост, ова спољна сличност доводи до духовног умањења поста, при чему многи мисле на њих само у смислу суздржавања од хране. Васкршњи пост је у том смислу пријатан изузетак. Чак и деца размишљају о томе не само као о времену када се не могу јести одређене ствари, већ у погледу нових служби које се у цркви одржавају сваке недеље. Строго говорећи, у ствари постоје неке специфичности у погледу божанских служби, само што се оне не обављају у просечној парохији, или чак у манастирима. Ове специфичности су заједничке за сва три поста. На пример, у одређене дане се не служи божанска литургија и требало би читати молитву светог Јефрема Сирина, „Господе и Владико живота мога ...“, са пуним поклонима. Међутим, у нашим мислима је ова молитва чврсто повезана са Васкршњим постом, па нам се чини некако необично изводити је током других постова. Да се спољна сличност божанских служби ових постова не буде умањена, свештеник мора открити јединственост сваког поста током своје проповеди. Током Петровског поста може да говори о апостолском проповедању; током Божићног поста он може створити атмосферу ишчекивања за долазак Христов у свет, какав је владао у старозаветним временима. А за време Госпојинског поста може позивати на чистоту, беспрекорну чедност и уздржање примерима Дјеве Марије. аутор: протојереј Генадиј Фаст /За вјеронаука.нет превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ / извор |