"Образован је онај ко има образа"  Свети Николај Жички и Охридски рођен је 4. јануара 1881 (23. децембар 1880. по старом) од простих, али благочестивих родитеља, Драгомира и Катарине Велимировић. Његово рођено име је Никола. У младости је тешко оболио од дизентерије и завјетовао се да ће посветити свој живот Богу, ако преживи. Преживио је и замонашио се под именом Николај. Већ у Богословији у Београду истакао се великим бесједничким даром. Најшире образовење свог времена стекао је у Европи и Русији. Својим снажним религиозно-црквеним и националним иступима у јавном животу ондашње Србије, изазвао је дивљење и поштовање код многих, али и завист код других. У вријеме Првог светског рата, у Енглеској и Америци је ширио истину о српском народу. По завршетку рата, изабран је за епископа Жичког. Потом је столовао у Охриду, па опет Жичи. Написао је многа изузетно вредна дела. Крај Другог рата дочекао је у логору Дахау. Свети Николај Српски умро је 18. марта 1956. године у Пенсилванији. а 2003. године проглашен је светим на Архијерејском сабору Српске православне цркве. Мошти су му у родни Лелић, код Ваљева, пренесене 1991. године. Уврштен је међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена. Ако желиш поправити свет, поправи прво себе. Ако желиш поправити државу, поправи прво себе. Ако желиш поправити народ, поправи прво себе. Ако желиш поправити село, поправи прво себе. Почети од себе и поправити прво себе – то је основно начело православног народног покрета. Не поноси се мудрошћу. Ни туђом, јер није твоја. Ни својом, јер чим си се понео, значи да је немаш много. Николај Велимировић објавио је велики број књижевних дела духовне садржине.
Постхумно објављена
|