 Хришћански писац Тертулијан једном је рекао незнабошцима: "Узалуд проливате крв нашу: крв мученика сјеме је хришћана". Један од ових мученика био је свети Калиник Киликијански (III-IV вијек), којег се наша Црква молитвено сјећа 11. августа 2024. године. Свети Калиник је био из Киликије, области на југоистоку Мале Азије. Родитељи су га од дјетињства васпитавали у хришћанској вјери. Сазревши, Калиник је кренуо са проповијеђу о Господу Исусу Христу кроз градове и села своје земље, јер био је јако растужен чињеницом да су многи, упркос ширењу хришћанства, наставили да обожавају идоле и живе по паганским законима. Својим проповиједањем многе је обратио у вјеру у Господа.
У граду Анкири у области Галатије, Свети Калиник је ухваћен и изведен на суд пред локалног кнеза Сакердона, који је био познат као окрутни прогонитељ хришћана. Кнез је, пријетећи мучењем и смрћу, наредио светитељу да принесе жртву идолима, на шта је Калиник одговорио да то неће учинити, а не плаши се мука и смрти, будући да се не плаши мучења и смрти. свако ко вјерује у Христа добија снагу од Њега у кушњама, а после смрти ће наслиједити вјечни живот. И још рече св. Калиник: кнезу: „мени је свака мука за Бога мога тако добро дошла као гладноме хљеб". Послије страшних истјазања и побоја, обу га кнез у гвоздене опанке, са ексерима унутра, и нареди да га терају у град Гангрски, јер нити га смеде више мучити нити погубити у Анкири, пошто многи гледајући јуначко трпљење Божјега човека обратише се у веру Христову. Уз пут ожеднише војници, и не би воде. Св. Калиник се помоли Богу, и изведе воду из једног камена. Кад стигоше у град Гангрски бацише мучитељи св. Калиника у пећ зажарену. Светитељ се помоли Богу говорећи: „благодарим ти, Оче небесни, што си ме учинио достојним овога часа, у који за име Твоје свето умирем". По том уђе у огањ. Када се огањ угаси, нађоше тело његово мртво али цело и од огња неповређено. Пострада и увенча се вјенцем вјечне славе око 250 год. |