 Свети мученик Лукилијан и са њим четворица младића: Клаудије, Ипатије, Павле и Дионисије, Света Дјевица Павла
Св. мученик Лукилијан живио је у Никомидији током владавине римског цара Аурелијана (270 - 275). Био је идолски жрец до дубоке старости и уживао је велику част. Али Господ Бог, Који жели спасење свима, приведе га својом благодаћу до познања истине. Схватио је празнину идола којима је служио толико година и повјеровао у Христа и у дубокој старости примио свето крштење. Свом душом и свим својим мислима предао се хришћанском учењу. Био је испуњен жарком љубављу према Господу и неустрашиво проповиједао Грцима и Јеврејима о васкрслом Христу. Тада су Јевреји због ширења вјере у Христа пријавили Лукилијана градоначелнику Никомидије, Силвану. Силван је узалуд покушавао да натЈера Лукилијана да се одрекне Христа и врати идолопоклонству. Лукилијан је пред државним властима оптужен да је својим проповиједањем подривао темеље државе и дјеловао као разарач народа. Старца су звјерски мучили, а затим затворили. У исто вријеме тамо су била затворена четири младића: Клаудије, Ипатије, Павле и Дионисије, оптужени за исповиједање вјере Христове. Обрадовали су се кад су видјели Лукилијана. Сви су провели дане и ноћи заједно у разговорима о Богу и у усрдној молитви, припремајући се за свето мучеништво. После извјесног времена изведени су пред суд гдје су показали непоколебљивост у својим хришћанским увјерењима и чврстини у вјери. Били су подвргнути новим мучењима, али Господ је чудесно показао Своју моћ и благодат. Касније су послати у Византију, гдје су осуђени на смрт: четворицу младића убили су мачем, а светог старца Лукилијана разапели су на крст. Подвиг светих мученица посвједочила је света дјева Павле која се посветила служењу онима који су страдали за вјеру у Христа. Достављала је храну затвореницима хришћанима, прала им ране, доносила лијекове и сахрањивала тијела мученика. Дјевиица Павле, сироче од дјетињства, посветила се служењу сиромашнима и страдалима: чинила је добротворна дјела, посјећивала тамнице, тјешила мучене хришћане и превијала им ране. На тај начин је, такође, служила светом Лукилијану и његовим сапутницима, и била је присутна њиховим страдањима, молећи се у свом срцу Богу да подржи Његове слуге. Пратила их је до града Византије и сахранила након њиховог мучеништва. Касније се света Павла вратила у Никомидију, гдје је наставила - као и раније - служити Господу милосрдним дјелима. Због тога је била оптужена, и послије мучења посјечена мачем, примивши од Господа два вијенца: вијенац дјевства и вијенац мучеништва. Мучеништво њихово догодило се у вријеме цара Аурелијана, између 270-275. године. Мошти светог Лукилијана и других са њим налазе се у Цариграду и од њих су потекла бројна исцјељења. |