 Свети мученици Евтропије, Клеоник и Василиск страдали су у граду Амасија Понтијскас (Мала Азија) око 308. године.
Браћа Евтропије и Клеоник и нећак светог великомученика Теодора Тирона, Василиск били су пријатељи. Послије мучеништва светог Теодора били су затворени и својим проповиједањем привели су до хришћанске вјере многе незнабошце који су били с њима у затвору. Када је Публије, који је мучио светог Теодора, неславно погинуо, погођен Божјим гњевом, Асклипиодот је постављен за управитеља Амасије Понтијске, који по окрутности био жешћи од свог претходника. Сазнавши да су пријатељи мученика Теодора Тирона још увијек у затвору, наредио је да их доведу.И пред њим су, свети Евтропије, Клеоник и Василиск, такође, чврсто исповиједили своју вјеру у Христа: „Као што је Света тројица недељива, тако смо и ми по вери недељиви и по љубави неразлучни“. Због тога су немилосрдно претучени, тако да су се њихова тијела претворила у непрекидну рану. Током мучења, свети Евтропије се гласно молио Спаситељу за подаривање стрпљења и чврстине у њиховом исповиједању вјере пред лицем смрти. И његове молитве су услишене: многи грађани који су тада стајали у близини видјели су Христа и с Њим недавно изгинулог Теодора Тирона, који је ојачао нове мученике. Људи су почели да захтијевају прекид мучења, а претучени свеци поново су бачени у затвор. Сутрадан су покушали да приморају пријатеље на жртвовање у храму Артемиде. Али молитвом светих изненадни земљотрес срушио је храм до темеља. Када се земљотрес завршио, Асклипиодот, једва се опорављајући од страха, наредио је да у земљу укопа високе дрвене кочеве, веже за њих мученике и прелије кипућом смолом. Светитељи су почели да се моле Богу, а Евтропије је узвикнуо обраћајући се мучитељима: „Нека Господ окрене ваше дјело против вас!“. И смола је почела да тече око тијела мученика, попут воде преко мермера, и да пали мучитеље. Они који су ово видјели били су згрожени, а управитељ је у жестини наредио да тијела светих покидају гвозденим кукама. Свеци су подносили ове муке са невјероватном чврстином. Мученици су посљедњу ноћ пред погубљење провели у молитви и опет им се Господ јавио и ојачао их. Ујутро 3. марта разапети су свети Евтропије и Клеоник, а Василиск је остављен у заточеништву. 22. маја, свети Василиск је погубљен у граду Комана у Понту (грч. Κόμανα Ποντική, лат. Comana Pontica). Њему је одсјечена глава, а тијело бачено у ријеку. Међутим, хришћани су пронашли његове остатке и сахранили их у ораном пољу. Касније је у Коману подигнута црква у име Светог Василија. Убрзо су људи који вјерују у Христа почели примјећивати да су се чуда почела чинити молитвама мученика Василиска. Управо се тај светац јавио светом Јовану Златоустом који је био у изгнанству пред смрт и, утјешивши га, рекао: „Сутра ћемо бити заједно“. |