 Свети мученик Јустин Философ рођен је око 105. године у Флавијевом Неапољу (раније самаријски град Сихем, данас Наблус). Јустинови родитељи, Грци, били су незнабошци. Од дјетињства, светитељ се одликовао дубоким умом, љубављу према науци и горљивом жељом да спозна Истину. Проучавао различита подручја грчке философије: стоике, перипатетике, питагорејце, платонисте - и увјерио се да ниједно од ових паганских учења не отвара пут ка познавању Истинитог Бога. Једном је, шетајући осамљеним мјестом изван града и размишљајући гдје да тражи пут до сазнања Истине, срео старца који је у дугом разговору открио суштину хришћанског учења Јустину и савјетовао га да тражи решења за сва животна питања у књигама Светог Писма. "Али прије свега, - рекао је старац, - марљиво се моли Богу да ти Он отвори врата Свјетлости. Нико не може да схвати истину уколико му сам Бог не да разумијевање, који то открива свима који Га траже молитвом и љубављу".
У 30. години свог живота Јустин је примио свето крштење (између 133. и 137. године). Од тада је свети Јустин своје таленте и огромна философска знања посвећивао проповиједању Јеванђеља међу незнабошцима. Почео је да иде Римским царством, сејући свуда сјеме спасоносне вјере. „Ко може објавити истину, а не објавити је, Бог ће судити“, написао је. Јустин је отворио школу у којој је проповиједао хришћанску философију. Свети Јустин је досљедно бранио истину и спасоносност хришћанског учења, убједљиво оповргавајући и паганске философије (као, на примјер, у спору са философом-циником Крискентом) и јеретичке изопачености хришћанства (нарочито, супротставио се учењу Маркиона Гностичког). Отприлике 155. године нове ере, када је цар Антонин Пије (138-161) отворио прогон против хришћана, свети Јустин му је лично предао Апологију (Одбрану) хришћана и хришћанског учења - Птоломеја и Луција, име трећег је остало непознато. У Апологији је доказао нетачност оптужби против хришћана „у име неправедно омражених и прогоњених хришћана“. „Апологија“ је тако благотворно утицало на цара да је окончао прогон. Одлуком цара, свети Јустин је кренуо у Азију, гдје су хришћани били посебно прогоњени, а сам је радосне вијести о царском едикту ширио по околним градовима и земљама. У Ефесу се догодио спор између светог Јустина и рабина Трипуна. Православни философ је на основу старозавјетних пророчких списа доказао истинитост хришћанског учења. Овај спор изнео је свети Јустин у есеју „Разговор са Трифуном-Јудејцем“. Друга „Апологија“ светог Јустина упућена је римском Сенату. Написана је 161. године, недуго након ступања на престо Марка Аурелија (161-180). Враћајући се у Италију, свети Јустин је попут апостола свуда проповиједао Јеванђеље и својом надахнутом ријечју многе обратио у хришћанску вјеру. Када је свети дошао у Рим, завидљивац Крискент, којег је Јустин увијек побјеђивао у расправи, изнио је римском суду многе лажне оптужбе против њега. Свети Јустин је одведен у притвор, подвргнут мучењу и убијен (+ 166). Мошти светог Јустина Философа почивају у Риму. Аутор: вјеронаука.нет на основу више извора а највише азбука.ру |