 Помен чувеног хришћанског богослова и подвижника – преподобног Јована Дамаскина (+ око 780.године) Православна Црква прославља у 17. децембра. Преподобни Јован Дамаскин рођен је око 680. године у сиријској престоници Дамаску у породици хришћанина Сергија Мансура (Мансур - арапска ријеч = побједник), који је био благајник на калифовом двору. Јован је стекао одлично образовање од ученог монаха којег је његов отац откупио на пијаци робља. Након смрти свог оца, Јован је преузео дужност министра и гувернера на двору. Историја иконе Богородице "Тројеручице" је уско повезана са животом преподобног. У то вријеме у Византији је настала и брзо се проширила јерес иконоборства. Због свог ревносног поштовања светих икона, Свети Јован је оклеветан од цара јеретика Лава III Исавријанца (717-740) пред калифом Дамаска. Наиме, Јован је међу првима повео писмену борбу за одбрану светих икона које су биле нападнуте. Његово писање је разгнијевило византијског цара, али пошто Јован није био становник Византије, није могао ни да га ухапси, ни осуди. Онда се цар послужио клеветом. Написано је лажно писмо у коме Јован наводно нуди своју помоћ у освајању Дамаска, и послато калифу. Владар Дамаска је наредио да се преподобном Јовану одсијече рука и објеси на пијаци. Увече истог дана свети Јован измоли одсјечену руку од калифа, стави је на зглоб и стаде да се моли пред иконом Мајке Божије. Замолио је Мајку Божију да исцијели руку која је писала у одбрану Православља. Након дуге молитве, Свети Јован задријема и у сну видје да му је Богородица обећала брзо исцјељење. Истовремено, заповиједила му је да овом руком ради без престанка. Пробудивши се, преподобни Јован је видио да је рука поново на мјесту и нетакнута. У знак захвалности за исцјељење, светитељ је на икону ставио руку од сребра, због чега је икона и добила назив „Тројеручица“. По предању, преп. Јован је написао и захвалну пјесму Богородици „"О тебје радујетсја, Благодатнаја, всјакаја твар" (Теби се, Благодатна, радује сва твар)“, која је саставни дио Литургије Светог Василија Великог. Испjевао посмртне пjесме, саставио Октоих, Ирмологију, Месецослов, Канон пасхални, и написао многа богословска дjела, с надахнућем и дубином. Свети Јован Дамаскин примио је монаштво у српској лаври преподобног Саве Освећеног и ту је пренио чудотворну икону. Приликом најезде Турака на Србију, хришћани су икону повјерили на чување самој Богородици. Ставили су је на магарца, који је самостално дошао у светогорски манастир Хиландар. Од тада је чудотворни лик остао у овом манастиру и заузима игуманско мјесто. Преподобни Јован Дамаскин је познат по читавом низу богословских и философских дјела која су сачувана до данас ("Источник знања" (Πηγή γνώσεως) , "Тачно излагање православне вјере" "Дијалектика или Философска поглавља", Против јереси несторијанаца, Против јаковита (монофизита), Ο Трисветој пjесми (против монофизита), Ο сложеној природи (против монофизитских акефалита и др.). |